15. 07. 2011

KABLOVSKI OPERATERI UGROŽAVAJU LOKALNE TELEVIZIJE

Koristeći nejasne propise naplaćuju prenos signala lokalnim i regionalnim stanicama

Beograd, 15.07.2011. (Politika) - Iako RTV Kraljevo ima uredno pribavljenu dozvolu za emitovanje programa i plaća odgovarajuću nadoknadu državi, jedno vreme veliki broj Kraljevčana nije mogao da prati program ove medijske kuće. Razlog za to bio je "nestanak" RTV Kraljevo iz ponude kablovskog operatera SBB. Davor Čičić, vlasnik i glavni i odgovorni urednik ove medijske kuće, objašnjava da je do toga došlo zbog zahteva SBB-a da, ukoliko žele da budu deo njihove mreže, tu uslugu moraju i da plate.

- Tražili su da potpišemo ugovor prema kome se obavezujemo da ćemo plaćati 500 evra mesečno kako bi program naše kuće bio dostupan Kraljevčanima preko njihove kablovske mreže. U prvi mah nismo želeli da pristanemo na to. Međutim, bili smo primorani da promenimo odluku, jer smo shvatili da veliki broj naših sugrađana spada u njihove korisnike i da je to jedini način da prate naš program - kaže Davor Čičić.

U sličnoj situaciji početkom jula bili su i Novosađani, kada je isti kablovski operater izbacio iz svoje ponude TV Kanal 9. Za ponovno uključenje SBB je tražio da ova televizija plati 2.000 evra i mesečnu rentu od 700 evra u dinarskoj protivvrednosti. Zbog toga ta medijska kuća je predložila, a Udruženje novinara Srbije njihovu ideju je i podržalo, da Republička radiodifuzna agencija (RRA) i Republička agencija za elektronske komunikacije (RATEL) obavežu kablovske operatere da kroz svoj sistem emituju program televizija koje imaju dozvolu za emitovanje programa.

Goran Karadžić, zamenik predsednika Saveta RRA, objašnjava da Zakon o radiodifuziji nalaže kablovskim operaterima da besplatno prenose samo Javni servis, ali takve odredbe ne postoje za regionalne i lokalne emitere.

- S druge strane, u Strategiji razvoja radiodifuzije navodi se da građani imaju pravo na nacionalno, regionalno i lokalno informisanje. To znači da kablovski operateri rade suprotno, ali ovaj dokument nema obavezujuću snagu. Zato je RRA zatražila mišljenje Ministarstva kulture koje treba da razjasni da li mi možemo da napišemo pravilnik koji bi uredio ovu oblast. Ako to nije moguće, zahtevali smo da vlada donese uredbu kojom će se regulisati ova problematika, pre predviđene izmene seta medijskih zakonskog - kaže Karadžić i naglašava da je RRA poslala apel kablovskim operaterima da u program uvrste programe regionalnih i lokalnih emitera na područjima za koje imaju dozvolu.

Iako je slovom zakona nameta kablovskih operatera spasena samo RTS, od ove obaveze oslobođene su i komercijalne televizije visoke gledanosti, jer je njihov prenos u interesu operatera.

- Može se naći čak tri vrste odnosa: da neke stanice plaćaju svoje prisustvo u kablu, da operateri plaćaju određenim stanicama mogućnost da ih prikazuju u svom paketu i onaj gde niko ništa ne plaća. Ipak, smatram da je za lokalne televizije to ogroman namet i da je neophodno da se njihov odnos reguliše propisima - istakao je Karadžić i naglasio da treba razlikovati plaćanje frekvencije od plaćanja infrastrukture kablovskim operaterima kao privatnim kompanijama.

Tanja Tatomirović, direktorka sektora za korporativne komunikacije SBB-a, obrazložila je da je ovaj kablovski operater uslove emitovanja kroz njihovu mrežu objavio na vebsajtu još pre nekoliko godina.

- Usled dalje modernizacije naše mreže i servisa, ponuda analogne kablovske televizije mora da se menja i oslobodi neophodni frekventni opseg. Dodatni kapaciteti su neophodni i za dalje poboljšanje naše analogne ponude uvođenjem novih atraktivnih kanala. Iako SBB koristi najširi mogući opseg u analognom spektru, on je ipak ograničenog kapaciteta te je moralo doći do gašenja odnosno premeštanja kanala iz analogne u digitalnu ponudu. Odabir kanala je urađen na osnovu podataka o njihovoj gledanosti. Tako neki kanali svoje mesto dobijaju u ponudi D3 digitalne kablovske televizije, što je, zapravo, i jedina tehnička mogućnost - kazala je Tanja Tatomirović.