28. 07. 2011

LOKALNI MEDIJI IZMEĐU PRIVATIZACIJE I POLITIČKIH UTICAJA

Televizije okupljene oko „Kragujevačke inicijative" traže formiranje regionalnih javnih servisa

Beograd, 28.07.2011. (Politika) - Najviše primedbi na Nacrt medijske strategije odnosi se na delove dokumenta u kojima se ističe da je neophodna privatizacija svih medija, osim javnih radiodifuznih servisa Srbije i Vojvodine - RTS-a i RTV-a. Sedam nacionalnih saveta nacionalnih manjina, bunjevačke, mađarske, hrvatske, bošnjačke, albanske, ukrajinske i slovačke, podnelo je Ministarstvu kulture, informisanja i informacionog društva, svoje predloge za izmenu strategije, u kojima im je jedno zajedničko: zabrinutost da će privatizacija ozbiljno ugroziti medije na manjinskim jezicima. Glavni i odgovorni urednik Radija Srbobran, koji emituje program na mađarskom jeziku, Ivica Šmit osporava izjavu Balinta Pastora iz Saveza vojvođanskih Mađara, koji traži da nacionalni saveti ostanu osnivači medija i tvrdi da su sve privatizacije medija u Vojvodini propale.

- Nijedan privatizovani medij nije smanjio svoj program, Radio Srbobran ga je čak i proširio za 50 odsto - kaže Šmit.

Za razliku od članova navedenih nacionalnih saveta, Šmit se zalaže za povlačenje države, što znači i lokalne samouprave, nacionalnih saveta, iz vlasništva u medijima. Kao neke od argumenata navodi da pojedini mediji na jezicima nacionalnih manjina, u sadašnjoj situaciji, dobijaju velika sredstva, dok drugi ne dobijaju gotovo ništa, pri čemu se raspodela budžetskog novca ne vrši po tome koji je medij kvalitetniji i popularniji, već politički podobniji.

Brojne neuspešne privatizacije medija, masovna otpuštanja novinara posle privatizacije, činjenica da su na čelo brojnih medijskih kuća došli nekvalifikovani ljudi, daju za pravo i argumentima druge strane - da ne treba privatizovati medije. Direktorka i glavna urednica Radio-televizije Kragujevac Jovanka Marović, ističe da su gotovo sve privatizacije elektronskih medija poništene ili pred poništavanjem.

- Kragujevačke novine „Svetlost", koje izlaze od 1935. godine, posle privatizacije su uništene, danas i ne znam ko za njih piše. Posle privatizacije ugašena je i TV Kraljevo, koja je bila dobra televizija - kaže Marovićeva.
Lokalne televizije iz Kragujevca, Niša, Novog Pazara, Pančeva i Subotice okupljene oko „Kragujevačke inicijative", kojom se predlaže formiranje regionalnih javnih servisa zatražile su da ovaj model vlasništva bude uključenu medijsku strategiju. Regionalni javni servisi finansirali bi se kroz pretplatu, prihodom od marketinga, ali i iz budžeta lokalnih samouprava.

- U Evropi postoji javno, privatno i državno vlasništvo, potpuno ravnopravno. U Sloveniji su čak i lokalne samouprave vlasnici medija, Češka je ušla u EU sa 85 odsto neprivatizovanih lokalnih medija - ističe Marovićeva.

Osporavanje potrebe privatizacije medija, odnosno povlačenja države iz vlasništva u medijima, Rade Veljanovski, profesor Fakulteta političkih nauka i jedan od autora medijske strategije, vidi kao uticaje lokalnih političkih oligarhija, a ne kao borbu za javni interes.

- Nacionalni saveti su neka vrsta paradržavne institucije. Oni se finansiraju iz budžeta, biraju na način na koji se biraju odbornici, poslanici, oni su neka vrsta političkih predstavnika manjinskih naroda. A mi dobro znamo da kod manjinskih naroda nisu svi predstavnici tog naroda glasači ili pristalice ove ili one stranke. Predstavnici „Kragujevačke inicijative", s druge strane, su oni mediji kojima apsolutno rukovode političke stranke sa lokalnog nivoa. I kod manjinskih naroda, kao i kod većinskog, postoji, dakle, potreba političkih krugova da imaju medije pod svojim uticajem, što se kosi sa osnovnim načelima demokratskog sveta - napominje Veljanovski.

Medijska strategija je, kaže, predvidela nekoliko rešenja, koja bi trebalo da zaštite lokalne medije poput projektnog sufinansiranja u trajanju od četiri godine ili obaveze države i lokalne samouprave da ih na različite načine podržavaju i pomažu, ali ne i da ih imaju u svom vlasništvu.

Što se tiče regionalnih javnih servisa, to je veoma skup model za koji naša država nema sredstava - ističe Veljanovski.