12. 08. 2011

JAVNOST NEJEDINSTVENA, POTREBNA POLITIČKA ODLUKA

Analiza primedbi pristiglih tokom javne rasprave o Nacrtu medijske strategije

Beograd, 12.08.2011. (Danas) - U javnosti u Srbiji ne postoji jedinstveno mišljenje u vezi sa vlasništvom države u medijima i načinom na koji bi se to rešilo, tako da je neophodna politička odluka da se to preseče. Plašim se da će na kraju vlasništvo u medijima, transparentnost vlasništva i nedozvoljena medijska koncentracija ostati na statusu kvo, tako da neko mora da donese odluku, ističe za Danas Jelena Surčulija sa Fakulteta političkih nauka, inače koordinatorka radne grupe koja je izradila Nacrt medijske strategije.

Surčulija, koja je uradila analizu svih pristiglih primedbi i komentara tokom javne rasprave o Nacrtu strategije za potrebe ANEM-a, konstatuje da je tema oko koje se vodila najveća debata pitanje izlaska države iz vlasništva u medijima. Podsetimo, radna grupa se u Nacrtu teksta opredelila za stanovište da država treba da izađe iz vlasništva svih medija, osim javnih servisa Srbije i Vojvodine.

- U toku javne rasprave i u pisanim komentarima pojavila su se još dva stanovišta u vezi sa vlasništvom u medijima. Jedan je da lokalne medije ne treba privatizovati već transformisati u regionalne javne servise, koji bi se finansirali iz pretplate građana, prihoda od marketinga i ugovora sa lokalnim samoupravama. Drugi predlog je da ne treba više ništa privatizovati, jer se privatizacija pokazala kao loša. U okviru tog stanovišta je i to da treba zaštiti medije na jezicima nacionalnih manjina - objašnjava Surčulija.

Većina Nacionalnih saveta manjina, naime, smatra da je neophodno da se mediji na jezicima nacionalnih manjina izuzmu iz privatizacije i ostanu u javnom vlasništvu, odnosno da mogu da ih osnivaju Nacionalni saveti. Prema oceni Surčulije, u konačnom tekstu medijske strategije moraju se pronaći adekvatni mehanizmi zaštite ovih medija, od kojih bi jedan bio utvrđivanje kvota za emitovanje na jezicima manjina prilikom dodeljivanja dozvole.

Što se tiče nedozvoljene medijske koncentracije, ona naglašava, iako je ovo pitanje bezuspešno rešavano godinama, da i dalje ne postoji saglasnost oko osnovnih postulata, kao što je i sama definicija nedozvoljene medijske koncentracije, na šta je primedbe dala Asocijacija medija.

Prema njenim rečima, u pisanje strategije treba uključiti i sugestije Saveta za borbu protiv korupcije, naročito one o neophodnosti javnosti podataka o pravim vlasnicima medijima, „posebno u onim slučajevima gde su krajnji vlasnici u ofšor zoni, ograničavanju budžeta državnih institucija za reklamiranje i promociju, da Vlada Srbije u okviru Kancelarije za saradnju sa medijima osnuje odeljenje za video snimanje i pres kliping, i druge".

- Stručna i šira javnost sa pravom očekuju da Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva nastavi da sledi dosadašnji duh transparentnosti i izađe sa konačnom verzijom strategije pre slanja na usvajanje Vladi, kako bi javnost imala uvid za koja od predloženih rešenja se Ministarstvo na kraju opredelilo. Bilo bi korisno i da Ministarstvo obrazloži razloge za prihvatanje ili odbacivanje pojedinih primedbi, predloga i sugestija - navodi Surčulija.

Ona dodaje da nadležno ministarstvo i Vladu čeka težak rad, kao i da je usvajanje strategije samo prvi korak, dok je „njena implementacija pravi pokazatelj spremnosti države na ozbiljnu reformu medijskog sektora".

O vlasništvu države u medijima

Predrag Marković, ministar kulture i informisanja: Očito ne postoji politička volja na različitim nivoima i sa različitim motivima da se država povuče iz vlasništva u svim medijima.

Suzana Grubješić, funkcionerka Predsedništva Ujedinjenih regiona Srbije: Rešenje pitanja udela države u medijima će verovatno sačekati narednu Vladu Srbije.

Jelena Trivan, potpredsednica Demokratske stranke: DS podržava princip izlaska države iz vlasništva u medijima, jer to predstavlja evropski standard.

Vukašin Obradović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije: Odustajanje od povlačenja države iz vlasništva u medijima predstavljalo bi korak unazad u ostvarenju slobode izražavanja.

Ljiljana Smajlović, predsednica Udruženja novinara Srbije: Od Vlade Srbije zavisi da li će se država povući iz vlasništva u medijima, jer ona kreira političku volju.