09. 09. 2011

NACIONALNI SAVETI DRŽE MONOPOL NAD MEDIJIMA

Beograd, Novi Sad, 09.09.2011. (Politika) - Nacionalni saveti nacionalnih manjina treba da ostanu osnivači štampanih medija na manjinskim jezicima, ali bi njihov uticaj na uređivačku politiku trebalo svesti na najmanju moguću meru, ukoliko nije moguće da se u potpunosti otkloni.

U otvorenom pismu koje su uputili Predragu Markoviću, ministru kulture, informisanja i informacionog društva, devet mađarskih intelektualaca uz ovaj zahtev, ukazalo je na to da će, prema njihovim saznanjima, nacrt medijske strategije, koji tek treba da bude predstavljen javnosti, zadržati isto rešenje za medije na jezicima nacionalnih manjina koje je važilo i do sada. „To, po nama, znači da će manjinski nacionalni saveti moći da upravljaju ovim medijima sa velikim ovlašćenjima, a sa malo ili nimalo odgovornosti", navodi se u pismu. Oni su upozorili da su događaji na medijskoj sceni pokazali da nacionalni saveti drže monopol nad medijima, da su oni postali glasilo manjinskih političkih partija ili elita, da je sloboda informisanja ugrožena, a da se novinari i urednici koji profesionalno obavljaju svoj posao „smenjuju ukoliko ne pristaju na politički patronat". U pismu je ponuđeno nekoliko rešenja za koja su potpisnici smatrali da bi trebalo da budu razrađena u medijskoj strategiji, tačnije u nacrtu strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji do 2016. godine, kako je njen pun naziv. Traži se da se važne odluke donose uz učešće redakcije i da javnost kroz izveštaje bude periodično obaveštavana o radu medija. Novinar i medijski analitičar, Žužana Serenčeš, jedna od potpisanih ispod ovog pisma, podseća da je pre sedam godina Skupština Vojvodine prenela osnivačka prava na nacionalne savete nacionalnih manjina, a da je Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina dao ovim telima velika prava u vezi sa radom štampanih medija, ali da njihove odgovornosti nisu precizirane.

- Zakon o nacionalnim savetima nije razradio odnos nacionalnih saveta i medija. Nacionalni saveti, takođe, mogu da donose odluke u vezi sa uređivačkom politikom medija, biraju glavnog urednika, a pri tom se ne poštuje ono na šta ih obavezuje Zakon o informisanju: da uređivačka politika bude slobodna i nezavisna - ističe Serenčeš.

Upravni odbori moraju biti tripartitni, odnosno njihovi članovi, osim predstavnika nacionalnog saveta, trebalo bi da budu i članovi redakcije i predstavnici nevladinog sektora. „Smatramo da bi glavni urednici morali da budu imenovani ili smenjivani isključivo uz obavezujući pristanak redakcije. Osim toga, bilo bi neophodno da sva rešenja u organizacionoj strukturi koja mogu da utiču na uređivačku politiku medija ne smeju biti donesena suprotno volji redakcije", navodi se u pismu.

Žužana Serenčeš je podsetila da se novac za medije na jezicima nacionalnih manjina izdvaja iz budžeta nacionalnog saveta, koji, opet, sredstva, dobija od države.

- To je, dakle, novac poreskih obveznika, svi građani plaćaju rad medija na jezicima nacionalnih manjina, a političke elite u nacionalnim savetima se ponašaju kao da je to njihova prćija - napominje Serenčeš.