15. 09. 2011
MARKOVIĆ: STRATEGIJA ĆE RASTERETITI BUDŽET
Beograd, 15.09.2011. (Politika) - Ministar kulture Predrag Marković nije juče precizirao kada će Vlada Srbije usvojiti medijsku strategiju, ali je ponovio da će pre usvajanja taj dokument biti predstavljen Skupštini Srbije. "Ako je moguće da sva ministarstva i nadležne službe daju po hitnom postupku tri zakona i da oni mogu biti izglasani za 15 dana od ulaska u vladinu proceduru ne mislite valjda da će duže trajati usvajanje medijske strategije", kazao je Marković na konferenciji za novinare u Ministarstvu kulture gde je predstavio izveštaj o radu od marta do septembra.
Marković je naveo da su, od predstavljanja medijske strategije u Skupštini do usvajanja na Vladi Srbije, potrebna dva dana.
Ministar kulture je naveo da će prethodno, uvažavajući molbu Evropske komisije, biti urađen kompletan prevod teksta predloga medijske strategije i eventualno da se čuju još neke sugestije.
Prema njegovim rečima, rešenja iz predloga medijske strategije neće opteretiti, nego će rasteretiti budžet, a građanima će omogućiti da razumeju okvir iz kojeg dobijaju informacije i jasnu svest gde je koncentracija vlasništva i to ko je vlasnik medija.
pošalji komentar
| komentari (1)
-
Dejan R. Popovic, dipl. inz. (15. 09. 2011, 16:13:28) pošalji odgovor Rasparcavanje medijskog sistema Srbije
Tendencija stanja dugorocnog i srednjerocnog ravoja radio-difuzije na ovim prostorima, u proslosti, sadasnjosti i verovatno buducnosti, jeste logicna i vise nego jasna.
U bivsoj SFRJ, republike i pokrajine su formirale svoje radio-difuzne sluzbe, bez jedne zajednicke, jedinstvene, federalne radio-difuzne sluzbe. Sta se dalje desilo, svima je poznato.
Pre 2000. godine opozicija je stvorila svoje legalne i ilegalne radio-difuzne stanice, i svim snagama nastojala je da srusi drzavnu "TV Bastilju" (javno preduzece). Zatim je ta opozicija dosla na vlast i donela i sprovela Zakon o radio-difuziji, koji je sada vec "zastareo".
Danas, nova opozicija tezi da osnuje svoje nove, regionalne i lokalne "ustanove" javnog radio-difuznog servisa, i na taj nacin marginalizuje "kohezioni" uticaj ustanove javnog radio-difuznog servisa Srbije (RTS), koju navodno ili stvarno kontrolise sadasnja vlast a bivsa opozicija.
I tako, uspesno napredijemo u rasparcavanju (regionalizaciji) medijskog sistema Srbije, ziveci u nadi da ce takav sistem i bez realnih izvora finansiranja bolje funkcionisati u doglednoj buducnosti.
