30. 09. 2011

DRŽAVA KONAČNO IZLAZI IZ MEDIJA

Medijska strategija između dobrih i nemogućih rešenja

Beograd, 30.09.2011. (Dnevnik) - Medijska strategija prošla je na sednici Vlade posle više od jedne godine natezanja medijskih udruženja, vlasti i evropskih institucija. NUNS, UNS i NDNV i medijska udruženja ANEM, Lokal pres i Asocijacija medija nekim od rešenja su zadovoljni, a na neka gledaju sa oprezom ili rezervom, dok deo Predloga o regionalnim javnim servisima smatraju potpuno neprihvatljivim i praktično neodrživim. Kao i u ranijim slučajevima kada su se kreirali zakoni o medijima, država je odnela prevagu nad onima na koje se rešenje direktno odnosi.

Država je sebi dala 24 meseca za povlačenje iz medija. Prema usvojenoj Strategiji osnivač javnih glasila ne može biti ni na koji način država, teritorijalna autonomija, lokalna samouprava, kao ni ustanova, preduzeće i drugo pravno lice koje je u celini ili delimično u državnoj svojini ili koje se u celini ili pretežnim delom finansira iz javnih prihoda.

Pored toga, strategija podrazumeva i formiranje šest regionalnih javnih TV servisa, što novinarska udruženja smatraju nemogućim. I nacionalnim savetima je dozvoljeno da zadrže pravo da osnivaju medije na jezicima nacionalnih manjina, oko čega je bilo (a, tek će biti) dosta polemike.

Država će moći, zbog osiguravanja javnog interesa u javnom informisanju, da bude osnivač nacionalnih, pokrajinskih i regionalnih javnih radiotelevizijskih servisa, a može osnovati i javno glasilo, na srpskom jeziku, za potrebe stanovništva Kosova i Metohije.

Povlačenje države iz vlasništva podrazumeva vlasničku transformaciju privatizacijom svih javnih glasila u kojima je država većinski ili manjinski vlasnik, ili konverzijom državnog vlasništva u akcije i njihov prenos bez naknade, u skladu sa propisima koji regulišu oblast privatizacije.

Nova pravila podrazumevaju i javnost vlasništva pa će svi koji imaju udela u posedovanju medija morati da budu poznati. Zbog loše finansijske situacije država će razmotriti mogućnost olakšica za uvoz štamparskih roba, mogućnost značajnog smanjivanja PDV na prodaju štampanih medija i servisa vesti novinskih agencija, kao i mogućnost uvođenja mere pozitivne diskriminacije u korist štampanih javnih glasila. Pored toga, biće onemogućeno istovremeno vlasništvo nad štampanim javnim glasilima i distributivnom i prodajnom mrežom.

Kada su u pitanju, za medijske organizacije kontroverzni, regionalni javni servisi, Strategija predviđa da van teritorije Vojvodine, bude osnovano šest takvih kuća koje bi funkcionisale po istim principima kao RTS i RTV.

Manjinska javna glasila moći će da budu komercijalna, kao glasila civilnog društva i kao glasila Nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Predstavnici države nisu prihvatili apel pojedinih medijskih udruženja i intelektualaca iz redova manjinskih naroda da se upravljanje medijima ne prepušta Nacionalnim savetima. Ipak, kreatori Strategije ogradili su se tako što su istakli da ti mediji imaju uređivačku nezavisnost u skladu sa zakonom.

Državni sekretar u Ministarstvu kulture Dragana Milićević-Milutinović izjavila je tim povodom da će realizacijom Medijske strategije biti zadovoljeni evropski standardi u tom sektoru i zaštićen javni interes građana.

Najvažniji elementi Medijske strategije jesu povlačenje države iz vlasništva u medijima. Nacionalni saveti će, kako je naglasila, biti obavezni da medijima koje formiraju garantuju najveću moguću autonomiju u skladu sa evropskim standardima u toj oblasti.

- Sada predstoji donošenje niza zakona u veoma kratkim rokovima: o javnom informisanju, o radiodifuziji, o Tanjugu, o javnim servisima... Rok za donošenje zakona je dve godine, koliki je i rok da se država povuče iz medija čiji je trenutno vlasnik - rekla je Dragana Milićević Milutinović.

Zašto se "Mađar so" pobunio

Dnevni list "Mađar so" oštro je kritikovao Nacionalni savet Mađara i pojedine političare i naveo da su urednici u listu često izloženi njihovim pritiscima. U redakcijskom komentaru, povodom nedavne smene direktora RTV Panon Rudolfa Mihoka, navodi se da se na list "sručio pritisak", kako ne bi objavio pismo smenjenog direktora.

Novinari jedinog dnevnog lista na mađarskom jeziku dodaju da je bilo pretnji tužbom kolegi, dok je nadležni iz Nacionalnog saveta Mađara telefonom "zivkao urednike".

Oni o načinu na koji Nacionalni savet upravlja njihovim listom kažu: "Čini im se da sada već mogu da učine sve, telefonski mogu da izdaju uputstva, mogu da prete i lično mogu da pametuju oko uređivačke politike. Naše javne ustanove tretiraju kao ličnu svojinu". List je naveo i konkretna imena osoba koje su pokušavale da izvrše pritisak na redakciju.

Bura u "Mađar sou" ne smiruje se još od kad je Nacionalni savet smenio urednika Čabu Presburgera jer, između ostalog, nije pratio aktivnosti SVM-a.