10. 11. 2011

DRŽAVA NEĆE DA IZAĐE IZ MEDIJA

Medijska strategija trpi brojne kritike

Beograd, 10.11.2011. (Dnevnik) - Medijski stručnjaci kritikovali su juče medijsku strategiju Vlade Srbije, a pre svega sporno vlasništvo države u medijima. Zbirno mišljenje je da je strategija neka vrsta „političko-ekspertsko-interesnog minimuma saglasnosti„ i da neće bitno poboljšati položaj medija u državi. Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Miroljub Radojković je na predstavljanju programskog, strukturalnog i ekonomskog trenda medija u Srbiji za period jul-novembar 2011. godine ocenio da je promašaj strategije to što predviđa da se krug medija koji se neće privatizovati proširi na medije nacionalnih manjina i regionalne servise.

- Strah da će prepuštanje medija savetima nacionalnih manjina dovesti do njihove kontrole od političkih partija koje su dominantne u tim telima je opravdan. Drugi veliki promašaj strategije je ideja o formiranju regionalnih javnih servisa u šest gradova. Biće oštre političke i predizborne borbe o tome gde će to biti - ocenio je on.

Radojković je podsetio na to da je Ministarstvo kulture raspisalo konkurs za dodeljivanje finansijske pomoći domaćim medijima koji proizvedu sadržaje od „javnog interesa", manjinskim i onima u regionu koji rade na srpskom jeziku.
- Tek kada se konkurs završi, videćemo da li je to „projektno finansiranje„ ili još jedna predizborna šargarepa radi privlačenja medijskih simpatija na stranu vlasti - ocenio je on.Glavni i odgovorni urednik Prvog programa Radio Beograda Đorđe Vlajić je ocenio da stanje u medijima nije loše. Po njegovoj oceni, slabo mesto strategije je vlasnička uloga države, odnosno odeljak koji predviđa da će se država povući iz vlasništva u medijima, osim u onima za koje zakonom bude određeno da u njima država ima vlasnički udeo.

- Ne vidim nijednu političku opciju koja bi se odrekla uticaja na javnost - naveo je Vlajić.

Novinarka nedeljnika „Vreme„ Tamara Skroza je ocenila da su domaći mediji zaboravili svoje tri osnovne funkcije: da informišu, obrazuju i zabave. Ona je ukazala na to da ima teškog kršenja etike u novinarstvu, na šta niko ne reaguje. Kao primer je navela gostovanje predsednika stranke Hrvata na Televiziji „Prva" koji je, kako je istakla, bio istovremeno i „gost i meta".

- Jedna od voditeljki mu je objasnila da je razlika između Srba i njegovog naroda u tome što su Srbi duhoviti, a Hrvati nisu. „Mi smo imali Nušića, a vi Krležu„ - citirala je Skroza iz te emisije koja je, po njenoj oceni, bila „strašna stvar na koju niko nije reagovao".

Ona je kritikovala i izveštavanje medija o Kosovu i upotrebljavanje fraza kao što su „goloruki narod", „srpska ognjišta".