25. 11. 2011

IZBORI I OLIMPIJSKE IGRE ODLAŽU DIGITALIZACIJU

Beograd, 25.11.2011. (Politika) - Isključenje analognog TV signala neće početi, kako je planirano, 4. aprila 2012, kaže Irini Reljin, pomoćnica ministra

Televizijske antene u Srbiji ne odlaze u staro gvožđe od 4. aprila sledeće godine za kada je bilo planirano isključenje analognog i prelazak na digitalni TV signal. Kako je za naš list potvrdila Irini Reljin, pomoćnica ministra zadužena za telekomunikacije, početak tog procesa biće odložen, ali će pripremni radovi biti nastavljeni.

- Sledeće godine se održavaju izbori, za koje smo mislili da će biti ranije, a nijedna država ne sme da radi digitalizaciju pred izbore. Takođe, očekuje nas i Evropsko prvenstvo u fudbalu i Olimpijske igre, tako da ne možemo da počnemo isključenje digitalnog signala pre nego što se sve to završi - navodi Reljin.

Delimični prelazak na digitalnu TV, dodaje ona, počeće tek krajem 2012. i to zonski, na pojedinim delovima teritorije na kojima će biti uspostavljena probna mreža od 15 predajnika malih snaga. Na ovakav pristup naša država se odlučila jer zbog velikog broja TV stanica i zauzetosti frekvencijskog spektra gotovo da nije moguće uporedo emitovanje analognog i digitalnog signala, kao što su radile pojedine zemlje.

Koliko će novca biti potrebno za ceo proces digitalizacije, za sada se ne zna precizno, ali je procenjen na 75 miliona evra. Najveći trošak predstavlja izgradnja digitalne mreže, dok je manje novca potrebno za prijemnike za domaćinstva koja program primaju preko zemaljske antene, a nemaju televizore koji podržavaju digitalni signal.

- Od 2,7 miliona domaćinstava u Srbiji, 57 odsto je upućeno na zemaljski prijem, što znači da oko 1,5 miliona njih mora imati tu prijemničku bazu. Pretpostavljam da će socijalno ugroženim porodicama biti nadoknađena sredstva za kupovinu opreme - kaže pomoćnica ministra.

U susednoj Hrvatskoj, koja je pre godinu dana prešla na digitalno emitovanje, država je domaćinstvima podelila kupone u vrednosti od 10 evra za koje su mogli da kupe najjeftiniju opremu ili da dodaju još toliko, pa da imaju veći izbor. Iako je gašenje analognih predajnika završeno za samo deset meseci, pripreme su, prema rečima Željka Tabakovića, pomoćnika direktora hrvatske Agencije za poštu i elektronske komunikacije, počele još 2002, a sve je finansirano kreditima i novcem iz fondova Evropske unije.

Ovaj složen posao za koji je EU preporučila članicama da završe do početka sledeće godine, okončan je tek u 17 država Starog kontinenta, dok je 11 najavilo datum prelaska. Pitanje je, međutim, hoće li se ti planovi i ostvariti.

Darko Ratkaj, inženjer Evropske radiodifuzne unije (EBU), kaže da je digitalizacija jednostavnija u zemljama gde većina gledalaca program prima preko kablovskih mreža, a manje preko zemaljske televizije, odnosno krovnih antena. Brzina procesa, dodaje on, zavisi i od količine slobodnih frekvencija i udela digitalnih prijemnika čiji se broj u Evropi godišnje uveća za sto miliona.

Prema sporazumu Međunarodne unije za telekomunikacije, čiji je i Srbija potpisnik, kao poslednji rok za prelazak na digitalno emitovanje određen je 17. jun 2015. godine.

Šta dobijaju gledaoci:

Prelaskom na digitalnu televiziju, gledaoci dobijaju kvalitetniji zvuk i sliku, veći broj programa, veći izbor dodatnih usluga (titlovi, odloženo gledanje programa, elektronski vodič kroz programe, elektronska trgovina...), mogućnost emitovanja televizije visoke rezolucije (HDTV)...