19. 05. 2012

ĆUTANJE I ZLATO

GOST KOMENTATOR GORDANA SUŠA novinar

Beograd, 19.5.2012. (Blic) - Ćutanje je zlato, ali nije zlato sve što sija... Samo u predizbornoj tišini, kada se politički akteri, umorni od kampanje, sklone s javne scene da bi građani, takođe umorni od koječega, pa i od kampanje, u miru razmislili i doneli svoju izbornu odluku, neke teme dobiju šansu da se o njima raspravlja. Opsežno istraživanje objavljeno u knjizi „Medijske slobode Srbije u evropskom ogledalu", poput skenera, nudi niz zanimljivih detalja ispod površine onog što svi, navodno, znamo o problemima ili preprekama u ostvarivanju slobode medija s nizom podataka, analiza, pojašnjenja i fusnota. Ćutanje je zlato, ali nije zlato sve što sija!

Podsećanje na to da je prošli saziv Skupštine Srbije tokom četvorogodišnjeg mandata faktički ćutao i da nije analizirao medijske slobode u Srbiji, već je o njima povremeno raspravljao povodom usvajanja nekih kontroverznih zakonskih predloga ili izveštaja - govori dovoljno. Sećate se Zakona o javnom informisanju, koji je usvojen po hitnom postupku uprkos brojnim primedbama da ograničava slobodu izražavanja i da ugrožava opstanak kažnjenih medija, da bi godinu kasnije te sporne odredbe ukinuo Ustavni sud. Na isti način, dan kasnije, usvojen je Zakon o savetima nacionalnih manjina, čiji su delovi u direktnoj suprotnosti sa Zakonom o javnom informisanju, čime je uspostavljena dodatna pravna nesigurnost jer su mediji na manjinskim jezicima ostavljeni da budu predmet političkih dogovora i trgovine.

Kroz Zakon o elektronskim komunikacijama prošli saziv Skupštine je pokušao da službama bezbednosti i organima unutrašnjih poslova omogući uvid u podatke o elektronskim komunikacijama bez odluke suda i time ugrozi pravo novinara da štite tajnost svojih izvora. Na svu sreću, posle kritika iz EU propao je i pokušaj da se u skupštinskom poslovniku zadrži mogućnost smene poverenika za pristup informacijama ili zaštitnika građana.

Ni Odbor za kulturu i informisanje nijedanput nije samostalno (ćutanje je zlato) pokrenuo društvenu raspravu o slobodi medija kao da to nije potreba srpskog demokratskog društva. Ali se izabrane elite i vlasti i opozicije nisu ustručavale da „pritišću i presuju medije", kako su izjavile dve trećine od 240 anketiranih urednika informativnih programa u Srbiji. Da bi se ovakva praksa ubuduće izbegla, predlažem autorima da desetak izdanja ove istraživačke knjige poklone biblioteci Narodne skupštine, jer sudeći prema spisku novoizabranih poslanika, ima ih sasvim dovoljno koji znaju i da čitaju i da zaključuju, pod uslovom da realno, a ne samo nominalno, koriste poslanički mandat.

Autor: GORDANA SUŠA