23. 07. 2012

Srbija razgovara: Da li je preskup muzički dinar

Kovačević: I bez Sokoja emiteri bi bili u problemu; Mirković: Ne treba Sokoj da bude odgovoran za zatvaranje stanica

Beograd, 23.07.2012. (Politika) - Svako potraživanje je skupo u vreme krize i teško ga je izmiriti. Emiteri su tako opisali poslednji obračun koji su dobili od Organizacije muzičkih autora Srbije, Sokoja, kao astronomski. Mediji preživljavaju najteže dane od 2000. godine i kažu da im je naknada za muzička prava previsoka, a da im je zbog dugovanja ugrožen opstanak. Sokoj, s druge strane, opominje da je međunarodnim i domaćim ugovorima obavezan da hiljadama muzičara isplaćuje tantijeme i da teško ubire naknadu, što stvara probleme u poslovanju.

Mogu li emiteri i oni koji štite autorska prava da se dogovore o naknadi koja bi bila prihvatljiva za obe strane? O tome su mišljenja ukrstili Aleksandar Kovačević, direktor Sokoja, i Saša Mirković, predsednik Anema.

Politika: Koliko ima tužbi protiv emitera zbog neplaćanja naknade?

Kovačević: U ovom trenutku, ima oko 100 emitera koji su tuženi. Mnogo je završenih sporova u našu korist, ali mi izbegavamo tužbe i preduzimamo i sami napore da do njih ne dođe.

Politika: Šta je s RTS-om?

Kovačević: Jedini zbog koga smo se obratili van kuće jeste RTS. Ako državna televizija ne poštuje zakone, što je iza svega ovoga, onda je to vrlo problematično. Onda ona šalje poruku. Imamo zakonsku obavezu istog tretmana, ne možemo nekoga da ne tužimo šest godina a nekoga da tužimo zbog neplaćanja od tri meseca.

Mirković: To da RTS ne plaća već godinama jeste činjenica, i to je opštepoznata. Zbog takvog poremećaja cenu plaćaju mali emiteri. Nije to neka politika smišljena od Sokoja. Ali, realno, tako stoje stvari. Da RTS ispunjava redovno svoje obaveze siguran sam da bi politika prema ostalim emiterima u ovoj zemlji bila mnogo relaksiranija kada je u pitanju Sokoj i da bi i oni imali drugačiju politiku i standarde, procente i iznose koji treba da budu plaćeni od manjih emitera. I zato mi svi očekujemo da se razreši taj problem jer dok to ne bude rešeno, imaćemo tako poremećenu situaciju koja će biti dodatno otežana.

Politika: Hoćete da kažete da će manji emiteri reagovati po principu „ako RTS ne plaća, zašto bih ja"?

Kovačević: Indirektno, to je vrlo ozbiljna posledica po poštovanje prava u Srbiji. Jasno nam je koliko mnoge od njih to boli. Mnogi misle - ja sam mali a izložen sam tužbi, a RTS je veliki i ne mora.

Politika: Šta je s visinom naknada? Za neke su one previsoke.

Mirković: Naknade su, što se nas tiče, kako je propisala Komisija za autorsko i srodno pravo, nesrazmerno visoke i zato je došlo do tog nesporazuma sa Sokojem i nesaglasja u pogledu sprovođenja tarifa. Činjenica je da Komisija i njeno formiranje nisu opravdali očekivanje. Naš je predlog, do kojeg smo došli na osnovu iskustva, da se Zakon promeni a da se ingerencije prenesu na Zavod za intelektualnu svojinu.

Kovačević: Godinama pre nego što je ovo zakonom naloženo da postoji, Sokoj je imao sa Anemom sporazum o određenim tarifama, popustima, ali nikada to nije zloupotrebljavao.

Mirković: To je vreme, u ekonomskom smislu, zlatno doba. To je period sredine prošle decenije kada je ekonomska situacija bila dijametralno suprotna od ove sada, kada su ljudi uzimali kredite, investirali, ulagali, prosperitet je bio svakodnevna činjenica, a 16. septembra 2008. „Liman braders" su propali i taj talas se posle šest meseci prelio u Srbiju. Mi ulazimo u petu godinu ekonomske krize na globalnom nivou a u Srbiji se čini da to traje kao večnost.

Politika: Da li ste se usaglašavali?

Kovačević: Pregovorima nismo uspeli da se dogovorimo o visini naknade, pa smo konstatovali da je možda dobro da Komisija to preseče. Bilo je drugačije jer smo uspeli da posle te tarife ponovo sednemo za sto. Tarifa je doneta. Uspeli smo da zaključimo sporazum sa, recimo, Unijom poslodavaca Srbije, a sa Anemom se desio nesporazum, pojavio se jedan predračun i Anem je shvatio da Sokoj neće pregovore, što sam ja demantovao. I nastavili smo razgovore.

Mirković: Meni je jasno da iz Sokojeve perspektive ono što je Komisija presudila nije sporno. Ali, hteo bih da govorimo o konkretnim brojkama da bismo razjasnili ceo sistem naplate. Postoji sistem naplate putem procenta od prihoda. To je nešto što bi trebalo da bude većinski model u našoj zemlji. Nažalost, situacija je takva da su tzv. minimalne naknade prisutne u 75 odsto faktura koje se plaćaju Sokoju i koje se ispostavljaju stanicama. Činjenica je da to nije nešto što je normalno stanje. Nama je zasmetalo to što je postotak povećanja u slučaju stanica koje plaćaju procentualno od svojih prihoda iznosio npr. 16 do 17 odsto za B92, za radio, a za televiziju šest do sedam odsto. S minimalnom naknadom imali smo povećanje koje nije manje od 200 odsto a ima i slučajeva da ono dostiže i 400 odsto.

Kovačević: I 500.

Mirković: Od 2008. do sada došlo je do pada marketinških budžeta od 16 do 17 odsto. I kada vi imate komercijalne emitere koji mogu da računaju na petinu manje prihoda od reklamiranja, tu onda nešto nije kako treba. Da se nismo pobunili, oni sami od sebe ne bi smanjili tarife. I nismo se samo mi pobunili, nego smo bili pod pritiskom emitera da Sokoj preispita svoje odluke i taj pritisak je doveo da smo tu gde jesmo, iako su dogovori bili pri kraju. Ali, ta diskerpanca između trenutne finansijske situacije i povećanja je ogromna i ja sam Sokoju govorio da je medijska situacija u Srbiji izuzetno teška. Ne treba vama to da govorim. Ali, ne treba Sokoj da preuzima na sebe ulogu nekoga zbog koga će sutra stanice biti zatvarane. I mislim da su oni tu poruku razumeli, da im uopšte nije stalo da oni budu ti koji će povući okidač.

Kovačević: Olakšali smo plaćanje jer smo dodelili određene koeficijente regionima. Najjači je, recimo, region Beograda, veliki gradovi i turistička mesta imaju koeficijent 1, Vojvodina 0,9, istočna i zapadna Srbija 0,8, a južna Srbija je 0,7, kao zvanično najnerazvijeniji region.

Što se tiče minimalne naknade, ne određuje Sokoj kome će pripasti minimalna naknada, nego radimo ono što Zakon jasno kaže, a to je da na svima primenimo procenat od prihoda. Ali, ako prihod ispadne takav da je manji od minimalne naknade, automatski se naplaćuje ova druga. Ako vam korisnik prijavi takav prihod iz kojeg ispada da je, računajući tarifu prema procentu od prihoda, njegova mesečna naknada 97 dinara, kakve primere imamo, to onda u potpunosti opravdava postojanje tog zaštitnog mehanizma minimalne naknade. Ona je bila 6.300 dinara mesečno, a po novoj tarifi koju je odobrila komisija iznosi od 22.000 do 66.000 dinara. Na jugu Srbije tih 22.000 je 15.000, jer je u startu ugrađeno umanjenje od 30 odsto po osnovu regiona. Hrvatska tarifa, na primer, posle svih obračunatih popusta, ne može biti manja od 27.000 dinara, a naša najmanja minimalna naknada je 22.000 dinara i na nju se obračunavaju popusti. Najmanja naknada u gradu Zagrebu, recimo, iznosi 231.000 dinara, a kod nas je najveća moguća naknada za područje grada Beograda 66.000 dinara.

Mirković: Da, ali u Srbiji postoji više od 450 radio i TV stanica, a u Hrvatskoj četiri puta manje, uz viši standard. Ono što nama smeta u celoj toj problematici oko minimalne naknade jeste činjenica da postoje zloupotrebe u prijavljivanju prihoda i da se sve prevaljuje na male stanice. Tih 75 odsto emitera koji plaćaju naknadu po minimalnoj tarifi postali su ključni izvor prihoda za Sokoj, a da je normalno stanje stvari, trebalo bi da to bude izuzetak, a ne pravilo.

Kovačević: Opet ponavljam da se ne slažem s tim stavom da je to princip spojenih sudova. Možda bi indirektno bio manji pritisak. Imamo određene obaveze koje moramo da ispunimo, treba da zaštitimo na odgovarajućem nivou repertoar koji nam je poveren od strane 102 društva i bili smo prinuđeni da minimalnu naknadu drastično podižemo.

Mirković: Vi možete da ostanete čvrsto uz tu tarifu, ali budite sigurni da nema šanse da te pare naplatite. Možete i da ispostavljate fakture i da imate problem vezan za PDV. A zar nije bolje da imaš i manju cifru, ali da taj lanac plaćanja funkcioniše.

Politika: Da li postoji mogućnost da nađete zajednički jezik na obostranu korist?

Mirković: Mislim da smo na dobrom putu. Voleo bih da smo to mogli među nama da razrešimo. Kao što autori vrše pritisak na Sokoj, tako i mi imamo korisnike čije zahteve treba da uvažimo. Poslednje što nam svima treba jeste da ne realizujemo sporazum a blizu smo dogovora.

Kovačević: Verujem da ćemo već ove nedelje ući u konkretne dogovore. Ali, da Sokoja nema, emiteri bi bili manje-više u istom problemu kao i sad jer je prosto ambijent poslovanja postao nemoguć.

Mirković: Cela priča oko autorskih prava na svetskom nivou je izuzetno aktuelizovana u poslednje vreme. Ekonomska kriza je toliko velika da se pronalaze modeli gde bi mogla da se iscedi i „suva drenovina". Bila je nafta, hrana, voda, sad smo došli do intelektualne svojine koja je nesporna, ali primer sporazuma „Akta", zatim turbulencije koje su se desile zbog trendova vezanih za zaštitu na internetu, sada se sve to prelilo i ovde. Piraterija je uzela toliko maha da kao muzičar možete zaraditi pare uglavnom na koncertima i na turneji, otud toliko muzičara u poznim godinama koje možemo videti na turneji jer pare dolaze ili od autorskih tantijema ili od turneja.

Politika: Mogu li autori kod nas da žive od tantijema?

Kovačević: Ne mogu. Mi imamo 11.000 autora, da zanemarimo za trenutak zvezde koje bi živele i bez Sokoja i tantijema, ali u jednom trenutku ste zvezda, u sledećem niste. Drugo, vi ovde imate autore nekih kapitalnih dela koji su na rubu egzistencije. Sokoj ima socijalne fondove za njih.

Politika: Da li je moguć sporazum oko visine naknada tako da svi budu zadovoljni?

Mirković: Čini mi se da ne možemo iz tih pregovora izaći kao pobednici, ali bi bilo dobro da se posle ovog dogovora i jedni i drugi osećamo podjednako zadovoljno.

Kovačević: Ili bar podjednako nezadovoljno.