05. 11. 2012

Debata o dekriminalizaciji klevete

Beograd, 5.11.2012. (Tanjug, Beta, B92) - Ministarstvo pravde najavilo mogućnost ukidanja člana Krvičnog zakona kojim se novinarima zabranjuje komentarisanje sudskih postupaka pre pravosnažne presude.

"Lično se zalažem za izbacivanje člana 336A iz Krivičnog zakona i radna grupa će to razmatrati", najavio je državni sekretar Ministarstva pravde Danilo Nikolić i dodao da se sporan član nije smatrao hitnim pošto od njegovog donošenja niko nije osudjen niti se vodio sudski postupak.

"Moramo da vodimo računa o pretpostavci nevinosti, jer komentarisanje sudskih postupaka pre pravosnažnosti presude može da dovode do
krsenja pretpostavke nevinosti i ugrožavanja nezavisnosti suda", istakao je državni sekretar Nikolić.

Suprotno mišljenju državnog sekretara, advokat Zdenko Tomanović ocenio je da je su načela pretpostavke nevinosti i poštovanje nezavisnosti suda samo "izgovori" za to što nije ukinut taj sporni član Krivičnog zakona.

"Ovaj član ne sme da opstane, jer je on političko sprečavanje kritike suda. Sud je javna institucija i potpuno je legitimno da se kritikuje", rekao je Tomanović i dodao da je predlagač zakona mogao bolje da žastiti i definise načela pretpostavke nevinosti i nezavisnosti suda.

Izbacivanje krivičnog dela klevete i uvrede iz Krivicnog zakona takodje je tema o kojoj raspravlja radna grupa Ministarstva pravde, ali prema rečima sekretara Nikolića, ona će se i dalje nalaziti u Krivičnom zakonu.

"Kada je u pitanju kleveta i uvreda uvodimo nov teremin da će novinar biti oslobodjen od optužbe ukoliko je postovao načelo novinarske dužne pažnje iz Zakona o informisanju", rekao je Nikolić i dodao da nijedna zemlja Zapadne Evrope nije dekriminalizovala klevetu.

Tomanović je kazao da je novi termin veliki korak napred, posto novinar ne prolazi korz krivičnu evidenciju, ali da nema nikakvog razloga da se kleveta ne dekriminalizuje.

"Naša društvena stvarnost ne daje za pravo da kleveta bude krivično delo, a i njenim ukidanjem sprečili bi dvostruko kaznjavanje, ne bi se vodili isti procesi i parnično i krivično", objasnio je Tomanović.

Sudija i predstavnica Društva sudija Dragana Boljević rekla je da se jos nisu stvorili uslovi za dekriminalizaciju klevete.

"Ja bih analizirala zašto to niko nije uradio od zapadnih zemalja, posebno zato što do autocenzure može da dodje i vodjenjem parničnog postupka, a ne samo krivičnog", rekla je Boljević.

Asocijacija nezavisnih elektronskih medija saopštila je da je nezadovoljna radnim tekstom izmena i dopuna Krivičnog zakonika, koje je pripremila radna grupa Ministarstva pravde i državne uprave, jer se u njemu, kako navodi, odustaje od dugo najavljivane "dekriminalizacije" klevete i uvrede.

"U više navrata ukazivali smo da je dekriminalizacija neophodan prvi korak u smeru jačanja slobode izražavanja u društvu. Mogućnost krivičnog progona novinara za klevetu i uvredu deluje destimulišuće na slobodu izražavanja i predstavlja jedan od generatora autocenzure u srpskim medijima", naveo je ANEM.

ANEM je uputio Ministarstvu pravde i državne uprave svoje predloge za izmenu radnog teksta i to tako što bi se dekriminalizovale kleveta i uvreda i što se ne bi brisao teži oblik krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti, kojim se, izmedju ostalog, posebno štite i novinari od pretnji kojima bi bili izloženi u vezi sa svojim novinarskim radom.

"Da sve bude još gore, radna grupa Ministarstva pravde i državne uprave predlaže i brisanje člana 138. stav 3. Krivičnog zakonika, kojim su propisane strože kazne za pretnje novinarima, u slučajevima kada su oni tim pretnjama izloženi zbog posla kojim se bave", navodi ANEM i podseća da su u praksi nasilnicima koji prete novinarima, i kada su bili osudjivani, izricane kazne na granici zakonskog minimuma ili i ispod njega.

Izmenom koju predlaže radna grupa Ministarstva pravde i državne uprave, zakonski minimum kazne za pretnje novinaru upućene u vezi sa poslom kojim se bavi biće četvorostruko niži, upozorio je ANEM.

"Odustajanje Ministarstva pravde, odnosno Radne grupe koju je to ministarstvo formiralo, od dekriminalizacije klevete i uvrede, kao i četvorostruko snižavanje minimalne zaprećene kazne za pretnje novinarima, šalje poruku da nova vlast nije zainteresovana za unapredjenje sigurnosti i zaštitu medijskih profesionalaca i da može delovati podsticajno na one koji veruju da se istina od javnosti u Srbiji može skrivati tako što će se pretiti novinarima", piše u saopštenju.

ANEM posebno ukazuje da su se polovična rešenja, kao što je bilo ukidanje zatvorske kazne za klevetu i uvredu u izmenama Krivičnog zakonika iz 2005. godine, pokazala kao neadekvatna i nedovoljna.

"Slučaj Lasla Šaša potvrdio je strahove novinara u Srbiji da zatvor i dalje ostaje realna opasnost za izgovorenu ili napisanu kritiku. Pravo novinara da kritikuje negativne pojave u društvu i da zbog toga ne završi u zatvoru ne sme više nikada da zavisi od akta milosti bilo kog pojedinca, pa makar taj pojedinac bio i predsednik Republike", piše u saopštenju ANEM-a.