19. 11. 2012

SAMO „TEZGE“ NAPLATE

Beograd, 18.11.2012. (Politika) - Uprkos silnoj priči, do sada se ništa nije promenilou poštovanju autorstva, organizacije koje brinu o umetnicima još se nisu udružile, a ni počele ozbiljne pregovore sa radio i TV stanicama i ostalim emiterima

Današnja muzička industrija okrenuta je ka novim tehnologijama, digitalna era je donela nove modele koji nas približavaju svetu.
Internet radio i televizija, mobilna telefonija nova su mogućnost za promociju, plasman i prodaju muzičkih dela. Ali, ne kaže se badava „svaka brava ima i svog obijača", gde je nova tehnologija tu su i novi pirati.

Zato se postavlja pitanje kako se zaštititi?

Branka Totić, direktorka Zavoda za zaštitu intelektualne svojine, navodi primer Velike Britanije. U ovoj zemlji 75 do 80 odsto prihoda jednog autora potiče od kolektivnog ostvarivanja prava.

Drugim rečima, umetnici su učlanjeni u organizaciju koja ih zastupa i naplaćuje procenat od emitera.

Nemoguće je da restoran, diskoteka, ili radiostanica sa svakim autorom potpisuje ugovore. Kod nas se najviše zaradi od nastupa uživo, dok je u svetu obično prihod od emitovanja muzike veći od živih nastupa, što znači da su tamo bolje zaštićena prava. Na primer, „Kolarac" pozove muzičara i plati mu nastup, ali kada je reč o takozvanom javnom saopštavanju i emitovanju muzike kolektivna organizacija prikuplja novac od emitera i deli ga autorima. U ovoj oblasti nismo usklađeni sa svetom jer tu postoji težnja ka nepoštovanju prava, kaže direktorka i navodi primer nacionalne televizije, mada RTS nije izuzetak, koja, po njenim rečima, ne plaća autorske naknade poslednjih šest godina. Restorani plaćaju po broju stolova, drugi objekti po kvadraturi, a radio i TV stanice treba da dostavljaju košuljice odnosno plej-liste, na osnovu kojih se vidi šta jer sve emitovano. Pevač Rade Jorović kao član Nadzornog odbora u Organizaciji za prava interpretatora kaže da ni mnoge njegove kolege nisu dovoljno upućene u svoja prava. - Pozivam ih da dođu i da potpišu ugovore „jer zajedno smo jači". U poslednjoj godinidve dobijamo nadoknade, krenulo je, pa se nadam da će i zaživeti. Treba postaviti i pitanje muzičara koji pevaju po hotelima uživo i izvode naše pesme.

Na polovnom aranžeru nasnime naše pesme, lepo i orkestru i restoranu, a za autore baš ih briga - navodi Jorović.

Pevačica Neda Ukraden priznaje da danas sigurno ne bi mogla da živi kao nekada od prodatih ploča a još manje od njenih pesama koje se emituju po radio i televizijskim stanicama, dok Nikola Čubrilo, autor i interpretator, ističe da ima previše primera zloupotrebe po sistemu „emitujem kad god hoću, i danju i noću". Aleksandar Kovačević, direktor Sokoja, ističe da krađa autorskih prava nije samo materijalna šteta već i ubijanje volje za radom, stvaranjem, komponovanjem, izdavanjem, pisanjem.

Piraterija predstavlja štetu i za budžet i državu i njene građane. On navodi pozitivan primer Hrvatske koja je posle šest godina pregovora proizvođača i emitera uredila ovu oblast. Danas ova država ima po glavi stanovnika najveći procenat naplate, tako da svi imaju koristi, osim pirata. A uz to, i u poređenju sa nama, na desetine puta više prodatih CD i DVD izdanja - I mi želimo da stvari pokrenemo, da objedinimo i ukrupnimo scenu i da se udruže Sokoj, OFPS i PI, organizacije za zaštitu autorskih prava, proizvođača fonograma i prava interpretatora, i da postignemo dogovore sa emiterima, bilo da je reč o radio i TV stanicama, bilo frizerskim salonima, kafanama ili diskotekama i da te dogovore svi poštujemo - ističe Kovačević i poručuje da će samo tako hiljade umetnika moći da žive od svog rada.

Piraterija u svetu

Muzička piraterija je proces kopiranja i reprodukcije zvučnih zapisa bez odobrenja njihovih vlasnika, kompozitora, pisaca, aranžera... Zastupljena je i u visokorazvijenim zemljama koje su dosta dobro uredile ovu oblast, u SAD, Velikoj Britaniji, Kanadi i drugde. Štete se mere u milijardama dolara, ali ipak. U Britaniji se besplatno „podeli" 43 miliona albuma, a u SAD 96 miliona kopija. Američki gubici u muzičkoj industriji iznose 12,5 milijardi dolara, pa su i plate zaposlenih u ovoj grani umanjene za ukupno dve i po milijarde dolara. Kako protiv pirata? I u MUPu daju odgovor - teško. „Pirati" su umreženi i teško ih je otkriti. Neke mere se preduzimaju, zato „gugl" prvo prikazuje muzičke sadržaje koji se legalno mogu kupiti, a tek onda one koji su na nelegalnim veb-stranicama. Zanimljivo je da je ovaj globalni pretraživač u toku samo jednog meseca ove godine dobio zahteve da ukloni čak 4,3 miliona stranica, što je više nego cele 2009. godine. U upotrebi je i takozvani kompjuterski striming, pomoću kojeg se vrše prevare, pere prljavi novac od kršenja autorskih prava i čine druga krivična dela.

Informisanje o pravima

Autorska i srodna prava u Srbiji sadržana su u zakonskim rešenjima, Zakonu o autorskim i srodnim pravima i Zakonu o optičkim diskovima, oba iz 2011. godine. Srbije ja potpisnica svih važnijih međunarodnih ugovora i po pravnoj regulativi zadovoljava standarde da se zaštite autori, izvođači i proizvođači fonograma, ali je u praksi još ostalo mnogo problema. Svi zainteresovani o svojim pravima mogu da se informišu na internet stranicama državnih institucija, od vlade i nadležnih ministarstava do Zavoda za intelektualnu svojinu, kolektivnih organizacija kao i muzičkih udruženja. Inače, stručnjaci ističu da u našem društvu vlada nedovoljna saradnja organizacija za zaštitu, ali i slabo interesovanje nosilaca autorskih prava, pa je tako podneta samo jedna prijava za povredu moralnih prava do sada.