27. 02. 2013

SERVISIRANJE

Beograd, 27.02.2013. (U proteklih nekoliko sedmica javnost je imala priliku da odreaguje na nekoliko zanimljivih informacija o javnim medijskim servisima kojih u Srbiji ima nekoliko. 

Najbučnije reakcije izazvalo je obnarodovanje računice o izdržavanju RTSa u javnost, kad je izloženo koliko je opala naplata pretplate, koliko naš servis zaostaje za hrvatskim po budžetima, eksternalizovan je problem brojnih i programski apsurdnih repriza, i ova priča je na neki način sumirala razna obostrana nezadovoljstva i kontradikcije koje povremeno izbijaju već godinama.

Druga priča o javnim servisima je slučaj Ivon Jafali kojoj je ukinuta emisija na Studiju B, javnom medijskom servisu gradana Beograda. I zbilja, u senci RTSa kao simbola takve institucije, kod nas već decenijama opstaju „diskretni heroji" sa Studija B koji s prilično ograničenim budžetom uspevaju da proizvode program koji liči na jedan skroman javni servis i ne iskoračuje iz te forme, imaju svoje autohtone zvezde medu kojima je i Ivon, i ulažu veliku energiju u praćenje nekomercijalnih sadržaja. Otud, ova priča deluje kao šarmantna parodija na sukobe „velikih TV zvezda" i matičnih kuća samo na jednom mikronivou.

Konačno, možda je najintrigantnija vest o RT Vojvodine koja je naručila seriju o Lazi Kostiću od Košutnjak Filma (glavnog dobavljača RTSa), reditelja Zdravka Šotre i pisca Milovana Vitezovića. Izbor teme sugeriše da je RTV odlučila da snima materijal koji dolikuje javnom servisu, a izbor producenta i autorske ekipe pokazuje kako žele da uđu u ozbiljne mejnstrim vode.

Poslednjih nekoliko godina, RTV prolazi kroz transformaciju, pa od negledljive lokalne televizije koja je delovala jednako razrušeno kao i njena zgrada nastradala tokom NATO bombardovanja, počinje da liči na skroman javni servis koji ispunjava dužnost prema gradanima. Okupljanje novinarskih kadrova sa snažnom aromom B92 ukazuje da bi u slučaju ponavljanja "cmogorskog scenarija", RTV mogao biti značajno autonomaško glasilo. Medutim, isto tako zanimljivo je da su fejsliftinzi RTV praćeni padom gledanosti i da se drže samo stari formati poput "Dnevnika" ili "Petkazanja". Dakle, čini se da vojvođanska publika odbija "strana tela", ali isto tako RTVu raste popularnost u centralnoj Srbiji i sve više gledalaca u Beogradu prijatno je iznenađeno ovom televizijom. Ukoliko se ovakve tendencije nastave, možda će baš RTV uspeti da popuni onaj prostor koji ne uspevaju da pokriju televizije s nacionalnom frekvencijom.