29. 04. 2013

TAJNO DO VLASNIŠTVA U „NOVOSTIMA“

Beograd, 29.04.2013. (Pregled) - Veliko zanimanje javnosti, u nekoliko navrata, izazvala je privatizacija novinskog izdavačkog preduzeća „Novosti" Beograd. Privatizacija je započela 1991. godine uplatom internih deonica, po jednom, a nastavljena je 1998. godine po drugom zakonu. Direkcija za procenu kapitala 14. jula 1998. godine donela je konačno rešenje kojim su verifikovane procena i svojinska struktura kapitala posle završenog prvog kruga svojinske transformacije.

Savezna javna ustanova „Borba" pokrenula je upravni spor u kome je tražila poništaj ovog rešenja, jer su „Novosti" izvršile statusnu promenu izdvajanja iz „Borbe" bez njene saglasnosti i bez deobnog bilansa. Viši privredni sud je 16. februara 2000. godine poništio sva rešenja o svojinskoj transformaciji „Novosti".

Direkcija za procenu kapitala potom donosi rešenje kojim je poništila sva ranija rešenja, kao i sve relevantne odluke i javni poziv za upis akcija u prvom i drugom krugu koje je donela skupština „Novosti", tvrdi Savet za borbu protiv korupcije.

„Novosti" su 2000. godine bile preduzeće 100 odsto u društvenom vlasništvu. U njemu nije započet postupak svojinske transformacije, nije privatizovano po Zakonu o privatizaciji, niti je ministarstvo nadležno za privatizaciju nakon 2001. godine iniciralo ovaj postupak. Svim nadležnim institucijama bilo je poznato da je upis akcionarskog društva u sudski registar 2002. nezakonit. Iako je Vlada Srbije 2006, nakon uočenih nezakonitosti naložila Ministarstvu privrede da izvrši reviziju vlasničke strukture, kao i da obustavi evidentiranja i emitovanja akcija ministarstvo to nije učinilo. Da je izvršena revizija i da je otvoren postupak sporazumevanja predviđen Zakonom o sredstvima u svojini Republike Srbije, utvrdilo bi se da je državni udeo u ukupnom kapitalu znatno veći od upisanog, jer u procenu vrednosti nije ušla zgrada u Kosovskoj ulici 20-26 koja je u državnom vlasništvu. Tada bi većinski paket akcija prodavala država preko Ministarstva privrede i Akcijskog fonda, jer ne bi bio privatni posao između malih akcionara i tri nepoznate inostrane firme. Ministarstvo je nepostupanjem po nalogu Vlade omogućilo da vlasnička struktura „Novosti" ostane kako je 2002. upisana u registar suda, a da se zatim većinski paket akcija u vlasništvu malih akcionara, stečenih uzurpacijom državne svojine, proda preko Beogradske berze, i da se pritom čak ne postavi ni pitanje koncentracije, jer se ofšor firme iza kojih stoji Milan Beko ne bave poslovima informisanja i oglašavanja. Odluke koje su potom donosile komisije za hartije od vrednosti i za zaštitu konkurencije, omogućile su Beku da nezakonito raspolaže jednom od najuticajnijih i najprofitabilnijih informativnih kuća u zemlji - tvrdi Savet za borbu protiv korupcije.

Pogodbom do kapitala

Prvobitna procena bila je da je ceo kapital kompanije u državnoj svojini, da bi se pregovorima došlo do priznavanja 70,48 odsto akcionarskog kapitala. Za promene izvršene na osnovu procene vrednosti imovine neophodna je izričita saglasnost savezne vlade. Ipak, Privredni sud u Beogradu je dozvolio upis „Novosti" bez saglasnosti savezna vlade. Sud je upisao kapital od 96.613.000 dinara, od čega je uplaćeni akcijski kapital fizičkih lica 68.094.000 dinara, odnosno 70,48 odsto, a ostalo je akcijski kapital Srbije i Crne Gore, iako u dokumentaciji nema dokaza o uplati osnivačkog kapitala. Savet za borbu protiv korupcije tvrdi da je taj upis izvršen nezakonito i to potkrepljuje: „Da dokaza o uplati osnivačkog kapitala nije ni moglo biti, jasno ukazuje činjenica da je raspodela akcija na male akcionare izvršena tek dve godine nakon odluke o izdavanju akcija i upisa akcijskog kapitala u sudski registar. Udeo malih akcionara je prilikom ove raspodele čak i promenjen u odnosu na stanje iz sudskog registra, jer su od njega odbijene akcije Fonda PIO koje nisu bile iskazane u postupku upisa u registar suda, tako da je knjiga akcionara upisana u Centralni registar hartija od vrednosti tek 2. jula 2004. godine sa strukturom kapitala: 63,33 odsto akcija malih akcionara, 7,15 akcija Fonda PIO i 29,52 odsto akcija Državna zajednica SCG. Uz to tvrdi da je bilo i pritiska na sudije prilikom upisa u registar.

Neuspelo preuzimanje

 Kompanija „Senta handels anštalt" iz Lihtenštajna, podnela je 17. maja 2005. godine Komisiji za hartije od vrednosti zahtev za odobrenje ponude za preuzimanje akcija „Novosti". Prema saznanjima saveta, iza ove ponude stajala je kompanija „Vac" (NjAZ). Dok je komisija odlučivala o zahtevu „Senta handels anštalta", Vlada je iznenada otvorila sporna pitanja o vlasničkim odnosima. Odbor za privatizaciju Narodne skupštine 2. juna 2005. predsedniku Vlade Srbije preporučuje da Vlada zastane sa svim aktivnostima oko preuzimanja akcija dok se ne utvrdi stvarno vlasništvo, kao i način i revizija procene vrednosti kapitala. „Večernje novosti" narednog dana objavljuju opsežan tekst pod naslovom „Srbiji otimaju Novosti", u kom se između ostalog prenosi izjava predsednika Odbora za privatizaciju Nikole Novakovića: „Došao sam do poražavajućih podataka, ali do ohrabrujućeg zaključka. Način na koji su obavljane promene upisa bile su falične i manjkave, jer je sud upisivao promene prilično paušalno, pozivajući se na odluku Vlade SRJ. Ne može se videti ni da li je urađena procena kapitala, ni ko je to uradio." U istom tekstu navodi se i izjava ministra privrede Predraga Bubala: „Svaki drugi korak u celoj proceduri od početka devedesetih bio je nezakonit, poluzakonit i donošene su odluke koje su bile u suprotnosti. To je bio razlog zašto sam odlučio da reagujem. Da nisam to saznao mirno bih spavao i ne bih imao nikakvih pitanja oko privatizacije 'Novosti'. A, sada još mirnije spavam, zato što sam upozorio da problema ima. Pre dva dana sam imao sastanak sa malim akcionarima i njima predložio ovo što kažem i sada: da se sačeka donošenje novog zakona, napravi većinski paket akcija i napravi ozbiljan tender. Ja sam, po svojoj stručnoj savesti i poziciji, zaključio da treba da se zastane." Trgovinski sud u Beogradu 28. juna 2005. godine donosi privremenu meru kojom je državnoj zajednici Srbija i Crna Gora zabranjeno raspolaganje akcijama zbog spora između DZSCG i Republike Srbije.

Na mala vrata na berzu

Ministarstvo privrede nikada nije ni započelo reviziju koju je naložila Vlada. Umesto toga 21. februara 2006. godine donosi zaključak kojim „Novostima" nalaže da dostavi dokumentaciju o privatizaciji preduzeća po odredbama Zakona o društvenom kapitalu. Uprkos izričitom nalogu Vlade, ministarstvo nije preduzelo nikakve mere tako da akcije 21. avgusta 2006. godine nesmetano izlaze na Beogradsku berzu. Nakon toga Ministarstvo privrede objavljuje da je utvrdilo da se stanje kapitala u njihovim spisima bitno razlikuje od evidentiranog u rešenju Trgovinskog suda u Beogradu i podataka u Centralnom registru. I pored toga, ništa ne preduzima da izvrši nalog Vlade. U trenutku kad je informacija objavljena, većinski paket akcija već je bio prodat na berzi.

U prospektu za prvo trgovanje akcijama, koji je potpisao direktor kompanije Manojlo Vukotić, savet tvrdi da ima puno netačnosti. Za osam dana, gotovo svi mali akcionari prodali su akcije po ceni od oko 3.400 evra po akciji. Agencija za privatizaciju je tek 3. oktobra dostavlja Akcijskom fondu nalog za prodaju 482 akcije akcijskog i Fonda PIO. Međutim, Ministarstvo privrede 1. novembra upućuje Akcijskom fondu i Agenciji za privatizaciju mišljenje da prodaju akcija Fonda PIO treba obustaviti do okončanja svih postupaka koji se vode pred nadležnim institucijama.

Tako je grupa od 26 sadašnjih i bivših radnika 22. januara 2008. godine podnela tužbu Prvom opštinskom sudu u Beogradu protiv Republike Srbije, kompanije „Novosti" i Manojla Vukotića radi naknade štete, jer im je nastavkom svojinske transformacije preduzeća uskraćeno pravo na besplatne akcije po Zakonu o privatizaciji. Akcije koje su avgusta 2006. godine prodali mali akcionari kupili su Stadludž Realestate Beograd i Ardos Holding GmbH Austrija, iza kojih, navodno, stoji Milan Beko.

Beko: Sve je legalno

Posle toga Stadludž prodaje sve akcije pa sada „Ardos holding" ima 24,89 odsto, „Trimaks investments" 24,99, „Karamat holdings" 12,55, Republika Srbija 29,52, Fond PIO 7,15 a ostali akcionari 0,90 odsto. Komisija za hartije od vrednosti tada tvrdi da ne raspolaže podacima niti je od trećih lica bila obaveštena o eventualnoj povezanosti nekih od kupaca predmetnih akcija. Gostujući u emisiji „Između redova" na TV B92, 21. novembra 2010. godine Milan Beko je potvrdio da su tri preduzeća preko kojih su kupljene akcije njegova: „To nije ni od početka sporno", rekao je Beko. Vesna Vujić iz Komisije za hartije od vrednosti je 27. novembra 2010. godine izjavila da je komisija nakon Bekovog nastupa na TV B92 zatražila od njegovih firmi zvanično objašnjenje da li su povezane, naglasivši pritom da je komisija i pre četiri godine ispitivala povezanost vlasnika, ali da nikada nisu dobili odgovor. Savet za borbu protiv korupcije je preko poverenika za informacije od javnog značaja tražio iste podatke, ali ih nije dobio uz obrazloženje da je MUP otvorio pretkrivični postupak, kao i da se traženi podaci smatraju službenom tajnom. Milan Beko odbacio je optužbe da je zahvaljujući podršci pojedinaca iz države na povlašćen način privatizovao „Večernje novosti" ili kupio Luku Beograd. Beko je sve priče o nepravilnostima u tom procesu okarakterisao kao kampanju Saveta za borbu protiv korupcije.
Slučaj štamparija

Primenom Zakona o isplati ličnih dohodaka, zaposleni u štampariji „Borbe" stekli su pravo na vlasništvo 20,58 odsto ukupnog kapitala, na osnovu pravosnažnih presuda. Savet za borbu protiv korupcije je 4. marta 2011. godine tražio od Agencije za privatizaciju da ga izvesti o statusu preostalih 79,42 odsto kapitala, koji pripada Republici Srbiji. Agencija je 22. marta odgovorila da još uvek nije data ni inicijativa za privatizaciju štamparije. Drugim rečima, u privatizaciji štamparije „Borba" za proteklih deset godina nije preduzeta ni jedna zakonom predviđena radnja. U međuvremenu, štamparija je sa „Novostima", 24. aprila 2002. godine, zaključila ugovor o zajedničkom ulaganju za nabavku štamparske opreme, sa po 50 odsto sredstava. Ova oprema, međutim, tvrdi Savet za borbu protiv korupcije, nije ušla u Štampariju. Naime, Ugovorom o zajedničkom ulaganju osnovano je zajedničko preduzeće „Štamparija Novosti" u čiji osnivački kapital je uneta novonabavljena oprema. „Štamparija Novosti" nema ni zaposlene, ni svoj prostor, a preko ovog preduzeća radom štamparije „Borba" upravljaju kadrovi „Novosti". Tako je, tvrdi Savet, izvršena „spontana privatizacija", odnosno uspostavljena kontrola štamparije i poslovnog prostora u Kosovskoj ulici. U APR smo proverili ove podatke. Štamparija je prošle godine imala jednog zaposlenog, poslovni prihod 56 miliona, osnovni kapital 337.287.000 i neto dobit 2.395.000 dinara.