30. 04. 2013

SVAKODNEVNI ŽIVOT NA TELEVIZIJI

Beograd, 30.4.2013. (Politika) - Prema telefonskoj anketi, svaki peti ispitanik u Srbiji nikada ne prati nijedan program koji prikazuje svakodnevni život na televiziji u nekoj eksperimentalnoj situaciji (sistematsko posmatranje malih grupa kao metod utvrđivanja grupne dinamike mogao bi se primeniti u nekim od ovih emisija). Dakle preko četiri petine (81 odsto) građana Srbije stalno ili povremeno prati ove programe.

Šta je to što ljude privlači gledanju katkad vrlo mučnih scena punih vređanja, pa i psovki? Svakako: sukobi i nasilje. Primerice, tokom 18. veka u Francuskoj su ljudi neretko uživali u javnom oduzimanju života. Dešavalo se i da se u 19. veku organizuju linčovanja u SAD u kojima bi mnogi učestvovali, jer tada bi krajnji oblici nasilja mogli da se upražnjavaju nekažnjeno. Naposletku, zar nije svako ko sad čita ove redove bar nekad prisustvovao tučama organizovanim u školskom dvorištu? Zar nisu popularni filmovi u kojima nasilja ima u izobilju? U poređenju s tim, rijaliti programi u kojima ima šamara, rasističkih izliva, psovki i raznovrsnih vulgarnosti i ne deluju toliko pogubno po zdravlje jednog društva.

Kako sami građani Srbije procenjuju ove programe? Najviše prate „Farmu" (43 odsto), „Prvi glas Srbije" (36 odsto) i „Ja imam talenat" (30 odsto). Potonje dve emisije, iako ih potpisnik ovih redaka nikada nije gledao duže od nekoliko minuta, ipak, ne deluju tako loše, osim za uši. Što se, pak, „Farme" tiče, uopšte nije jasno šta je tu zanimljivo. No, pošto onaj koji ovo piše nikada nije uz „Farmu" izdržao duže od minuta, bilo bi besmisleno da išta o toj emisiji prozbori.

Dve trećine ispitanika prati dešavanja u nekoj od ovakvih emisija na internetu. To ne iznenađuje, s obzirom na činjenicu da je veoma lako „kliknuti" na neki naslov koji privlači pažnju, dok se čita kakav članak u elektronskom izdanju novina. Još je zanimljivije, da čak jedna četvrtina ispitanika (26 odsto) smatra da rijaliti programi pozitivno utiču na mlade zbog toga što manje vremena provode na internetu. Svakako, ovo je jedan od podataka koji rastužuju, jer ukazuju na agresivno neznanje.

Činjenica da preko četiri petine (83 odsto) ispitanika ovakve vrste emisija gleda uveče govori da ljudi koji tokom dana rade ili traže posao nemaju snage ili novca za bolju vrstu zabave, pa gledaju rijalitije s nadom da će isprazniti glavu od svakodnevnih briga. Umesto sadržaja koji zahtevaju intelektualno naprezanje, potrebno je naći nešto što ne opterećuje. Uistinu, preko dve trećine gledalaca (70 odsto), pod uslovom da su iskreni, na ove emisije troši manje od sat vremena dnevno, a isto toliko smatra da ima previše ovakvih emisi. Očigledno se radi o vrsti jeftine razbibrige. Zaista, 29 odsto smatra da su ovakve emisije vedre, zabavne i opuštaju, a dve petine da nude jeftinu i brzu zabavu. U tom smislu verovatno treba i tumačiti podatak da skoro polovina ispitanika veli da im se ovakvi programi dopadaju i da skoro jedna četvrtina ne može da kaže niti da im se ovi programi dopadaju niti da im se ne dopadaju.

Više od polovine ispitanika (55 odsto), međutim, navodi kako voli da gleda kako se ljudi ponašaju i šta rade, što svedoči i o nekoj vrsti palanačke sklonosti za vođenjem brige o tuđim životima. Skoro polovina ispitanika s odobravanjem smatra da vrednosti koje se predstavljaju u ovim emisijama jesu one na kojima se bazira društvo, dok tek nešto manje od trećine (31 odsto) smatra da ove emisije dodatno urušavaju ionako već narušeni sistem vrednosti, pa bi to svakako predstavljalo problem nekom političaru koji bi hteo da pokrene dalekosežnije reforme. Oligarhiji, pak, odgovara vrednosni sistem u kojem i ovakve emisije imaju istaknutu ulogu, jer sve to doprinosi očuvanju njenog položaja.

Autor: JOVO BAKIĆ, sociolog