29. 05. 2014

Panika ili sloboda: Gde je granica?

29.5.2014. (B92) - Milan Antonijević iz Jukoma kaže za B92 da se teško može govoriti o širenju panike kada se pogleda ono što se dešavalo na internetu tokom poplava.

Zbog objavljivanja lažnih podataka o broju nastradalih u poplavama, beogradska policija uhapsila je tri osobe jer su preko društvenih mreža objavljivale lažne podatke o broju nastradalih.

Načelnik beogradske policije Veselin Milić rekao je da se osumnjičeni terete za krivično delo "širenje panike i nereda" u pokušaju. 

Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava zato rekao je za Radio B92 da treba biti veoma pažljiv prilikom određivanja granice između slobode govora i širenja panike.

On podseća na stav Evropskog suda za ljudska prava da je sloboda govora izuzetno široka i da svako kašnjenje informacije može izazvati određena pitanja kod građana o tome da li se podacima manipuliše ili ne.

"Kada pogledate ono što se dešavalo na internetu, veoma teško može to da se podvede pod ovo krivično delo izazivanje panike i nereda. Ovde mora postojati umišljaj, mora postojati svest o tome da su informacije koje su prenošene lažne, a potom se mora utvrđivati i ta panika, ili teže to narušavanje javnog reda i mira, ili ometanje odluka državnih organa koji su funkcionisali tokom ove katastrofe koja se desila Srbiji", kaže Antonijević.

"Tako da Tužilaštvo mora veoma oprezno baratati ovim pojmovima i ne odlučivati se na postupke u svakom slučaju, i ispitati sve okolnosti, a sa druge strane vi imate slobodu izražavanja koja je veoma široko postavljena, koja je postavljena i po standardima samog Evropskog suda za ljudska prava gde se govori o tome da je ova sloboda izuzetno široka, da građani imaju pravo i interes da budu obavešteni o svemu, i da u odsustvu informacija ćete imati te poluinformacije i prenošenje nekih vesti za koje se ispostavi kasnije da nisu istinite", ističe on.