29. 07. 2014

Hitna procedura zavadila poslanike

29.7.2014 (Dnevnik; autor: S. Stanković) - Skupština Srbije danas počinje vanredno zasedanje na kojem će poslanici razmatrati set medijskih zakona. Podršku predlozima zakona o javnom informisanju, o elektronskim medijima i o javnim medijskim servisima dao je juče i resorni skupštinski odbor.

Vlada ih je dostavila na usvajanje po hitnoj proceduri, budući da se, po obrazloženju, njima uspostavlja zakonski okvir za kvalitetnije informisanje građana a medijska scena uređuje u skladu s praksom kakva postoji u državama EU. Poslanici opozicije negodovali su zato što se i medijski zakoni donose po hitnoj proceduri, upozoravajući na činjenicu da su ta tri obimna zakona dobili samo nekoliko sati uoči sednice Odbora. Samim tim, poslanica NDS-a Branka Karavidić je konstatovala da je nemoguće na kvalitetan način proučiti 320 članova zakona za jedno jutro.

Po mišljenju Aleksandre Jerkov (DS), hitna procedura za te zakone svedočanstvo je neodgovarajućeg tretmana Skupštine od Vlade, samo da bi se ispoštovali rokovi koje je premijer dao u ekspozeu. Ona smatra da nije problem u postojanju hitne procedure, već kada se ona koristi „za to da se od građana sakrije šta piše u zakonima koji se usvajaju". Poslanici stranaka vlasti podržavaju predloge, posebno zbog, kako su rekli, činjenice da se njima uvodi red u vlasničku strukturu medija.

- Ti zakoni ulaze u tamni vilajet rešavanja pitanja vlasničke strukture u medijima koji muči naše društvo destinama godina. U prošlosti je bilo moguće da tajkuni i predsednici stranaka budu vlasnici medija, a da za to niko ne zna, a ovaj zakon onemogućuje tako nešto jer ćemo tu oblast jasno definisati - ocenio je Zoran Babić (SNS).

On je dodao da se seća vremena s kraja jula 2009. „kada smo raspravljali u ovom parlamentu o zakonu o informisanju, a onda mesec dana bili svedoci pregovora, dogovora, muke, peripetija da bi se za takav zakon obezbedila većina".

- Nismo odgovorni za ovakvu proceduru. Hitan postupak propisan je Poslovnikom koji je donela Demokratska stranka - konstatovao je Babić. Aleksandra Jerkov je ukazala i na članove zakona koji se odnose na diskriminaciju ličnosti i objavljivanje podatka iz ličnog života, upitavši „šta ćemo raditi kada imamo medije koji, da bi izbegli svoje sudske obaveze zbog kršenja zakona, promene svoje podatke i preregistruju se u novi medij".

Ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac tim povodom tvrdi da „postoji registar medija i da to više neće biti moguće". Kako im je Tasovac obrazložio, novim zakonskim rešenjima predviđeno je da se država do 1. jula 2015. povuče iz vlasništva u medijima i da se uvede projektno finansiranje. U Srbiji će postojati dva javna servisa - RTS i RTV. Od 1. januara 2016. biće uvedena obavezna taksa koju će građani plaćati radi finansiranja javnih servisa, rekao je Tasovac. Iznos takse neće biti veći od 500 dinara, a njena visina usklađivaće se s porastom indeksa potrošačkih cena za septembar. Odluku o usklađivanju donosi UO RTS-a, a primenjuje se od 1. januara 2017. Taksu će plaćati svi građani i pravna lica koja imaju strujomer. Kao najvažnija izmena predloga Zakona o elektronskim medijima navodi se transformacija RRA u Regulatorno telo za elektronske medije. Ono će propisivati pravila, kontrolisati rad i izricati kazne pružaocima medijskih usluga. Podnosiće godišnje izveštaje parlamentu. Ministar Tasovac je naglasio da je Evropska komisija dala pozitivno mišljenje o sva tri zakona, poručivši da su strukovne i nevladine organizacije „mogle dati svoje mišljenje tokom procesa javne rasprave".

Protest NUNS-a

Nezavisno udruženje novinara Srbije pozdravlja usvajanje predloga seta medijskih zakona ali još jednom protestuje zbog toga što će oni biti upućeni u Narodnu skupštinu po hitnom postupku, saopštio je juče NUNS. NUNS je saopštio i da je Evropska federacija novinara zabrinuta zbog odluke