29. 07. 2014

NUNS i CUPS pozdravljaju zakone

Beograd, 29.7.2014. (B92; Tanjug) - Predloženi set medijskih zakona u skladu je sa osnovnim intencijama Medijske strategije, ocenjuju NUNS i CUPS.

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Centar za unapređivanje pravnih studija (CUPS) ocenili su da je set medijskih zakona, koji je na dnevnom redu tekućeg zasedanja parlamenta, u skladu sa osnovnim intencijama Medijske strategije.

Predlagač je, kako je ocenjuju NUNS i CUPS, prihvatio najvažnije sugestije medijske zajednice, kao i potrebu zaštite interesa građana.

Predsednik NUNS-a Vukašin Obradović kaže da su ispunjeni svi osnovni zahtevi tog udruženja, od izlaska države iz vlasništva u medijima, preko projektnog finansiranja, privatizacije i transparentnosti vlasničke strukture do zahteva da nakon eventualne neuspele privatizacije vlasništvo nad državnim medijima ostane zaposlenima.

"Donošenje ovih zakona je samo prvi korak ka sređivanju stanja na medijskoj sceni. Biće mnogo važno kako će ti zakoni biti implementirani ali mislim da je donošenjem zakona načinjen važan pomak u regulisanju odnosa na medijskom tržištu, a samim tim omogućeno da sutradan dođemo i do boljih i kvalitetnijih medija", ocenjuje on.

NUNS i CUPS, međutim, uz žaljenje što su medijski zakoni upućeni u Skupštinu Srbije po hitnom postupku, smatraju da oni mogu biti poboljšani u pojedinim segmentima, zbog čega su uputili predlog amandmana na pojedine zakonske odredbe poslaničkim klubovima svih parlamentarnih stranaka.

"Iskreno se nadamo da će poslanici imati razumevanja za predložene amandmane i njihovim prihvatanjem učiniti medijske zakone još kvalitetnijim", saopštili su NUNS i CUPS.

UNS: Amandmani, pa podrška 

Udruženje novinara Srbije saopštilo je da će podržati set medijskih zakona, koji su na dnevnom redu tekućeg zasedanja parlamenta, ukoliko se prihvate amandmani koje je to udruženje predložilo.

U saopštenju UNS-a se navodi da je to udruženje prosledilo amandmane na Predlog zakona o javnom informisanju i medijima i Predlog zakona o elektronskim medijima svim poslaničkim grupama.

Kako je istaknuto, UNS traži da Zakonom o javnom informisanju i medijima bude propisana obaveza da opštine i gradovi obezbeđuju za projektno finansiranje javnog interesa u oblasti informisanja najmanje dva procenta budžeta, dok ističu da za gradove veće od 300.000 stanovnika, taj procenat ne sme biti manji od jedan odsto.

UNS smatra da, ukoliko ne bude propisan minimalan iznos, preti opasnost da izlazak države iz medija izazove opšti pomor lokalnih medija od kojih bitno zavisi informisanje građana Srbije.

Za to udruženje, kako kažu, nije prihvatljiv stav Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu da bi propisivanje iznosa u budžetu lokalnih samouprava zadiralo u njihova ustavna prava jer je, na primer, Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti predviđeno finansiranje političkih stranaka iz budžeta u tačno propisanom iznosu.

Ocenjujući da je sloboda informisanja važnija od finansiranja političkih stranaka iz UNS-a upozoravaju da neće dati podršku medijskim zakonima ako taj amandman ne bude prihvaćen.

Iz UNS-a, takođe, traže da Zakonom bude propisana obaveza da izdavači prijavljuju Registru medija donacije iz zemlje i inostranstva.

''Nije dovoljno što Zakon obavezuje medije da prijavljuju pomoć države Srbije. Važno je da građani budu upoznati i koji mediji dobijaju pomoć drugih država i međunarodnih organizacija'', navodi se u saopštenju UNS-a.

Kako kažu, neprihvatljiva je i odredba u Predlogu Zakona o elektronskim medijima po kojoj bi Regulator preuzeo neke od nadležnosti Saveta za štampu kao samoregulatornog tela, čime bi doveo u opasnost slobodu izražavanja i bio suprotan evropskim standardima u toj oblasti.

Transparentnost predlaže amandmane

Transparentnost Srbije predložila je amandmane na Predlog zakona o javnom informisanju i medijima, pozivajajući poslanike da ih iskoriste, čime bi se, kako ocenjuju, obezbedio bolji uvid u izvore finansiranja medija.

Amandmani, na ukupno 12 članova Predloga zakona koji je u skupštinskoj proceduri, poslati su svim poslaničkim grupama, a iz "Transparentnosti" navode da ih poslanici mogu koristiti kao svoje, u istom ili izmenjenom obliku.

Kako navode u "Transparentnosti", amandmani se uglavnom odnose na pitanja u vezi sa borbom protiv korupcije, mada se predlažu i izmene Zakona koje se odnose na druga pitanja.

Programski direktor "Transparentnosti" Nemanja Nenadić rekao je Tanjugu da predložene izmene predviđaju javnost izvora finansiranja medija i tiču se mogućih uticaja na uređivačku politiku.

"Najbitnija stvar zbog koje smo predložili amandmane tiče se mogućih uticaja na uređivačku politiku, koji proizilaze, ne iz samog vlasništva i državnog finansiranja, već iz okolnosti da neki izdavač ima dominantno finansiranje iz jednog izvora ili značajne pozajmice i poklone koji mu omogućavaju rad, a to bi trebalo da bude poznato kao i podaci o vlasničkoj strukturi i o finansiranju iz budžeta i drugih javnih izvora", rekao je Nenadić.

Nenadić je naveo da se obezbeđivanjem pune transparentnosti vlasništva nad izdavačima medija, neće rešiti suštinski problemi jer, kako je dodao, neko može da otvori firmu sa skromnim kapitalom, a da se nakon toga medij finansira iz drugih izvora koji ostaju skriveni.

"Očigledno je da ti drugi kanali finansiranja mogu jednako loše da se odraze na uticaj i uređivačku politiku i nije stvar u tome da se bilo šta zabrani, već da korisnici medijskih usluga znaju i te informacije", smatra Nenadić.

On je rekao da se drugi set amandmana tiče dodele novca za finansiranje medija na konkursima i van njih, a da je "Transparentnost" predložila da se podaci o tome objavljuju na internet stranici organa koji dodeljuje sredstva.

"Transparentnost" je, dodao je Nenadić, predložila i da se u definiciju javnog interesa koja se ostvaruje kroz finansiranje medija, uključe i odredbe u vezi sa borbom protiv korupije i za postizanje odgovorne vlasti, praćenje tokova budžetskog novca...

"Bilo bi od velike koristi da se kao jedna od stvari koje će biti finansirane iz budžeta predvidi i podsticanje interesovanja građana za rad državnih organa, za kvalitet usluga koje pružaju i načine na koji raspolažu javnim sredsvima, jer to nije izričito navedeno u Predlogu zakona", rekao je Nenadić.

On je dodao i da su predloženi amandmani na tragu Nacrta Zakona o transparentnosti medijskog vlasništva koji je pisan 2008. godine, ali i još uvek važeće državne Medijske strategije iz 2011. godine i Izveštaja o medijima koji je pre nekoliko godina objavio vladin Savet za borbu protiv korupcije.

Kako su naveli u "Transparentnosti", skoro svi predloženi amandmani bili su dostavljeni resornom ministarstvu u sklopu javne rasprave o nacrtu navedenog zakona koja je održana početkom 2013. godine.