30. 07. 2014

Tasovac: Nepristrasno informisanje, izlazak države iz medija

Zakon o javnom informisanju i medijima je krovni zakon, rekao je Tasovac u skupštini obrazlažući tri predložena medijska zakona - o javnom informisanju, o elektronskim medijima i o javnim medijskim servisima.

Tasovac je naglasio da ti zakoni garantuju slobodu medija u skladu sa evropskim standardima i naveo njegove ciljeve.

Prema njegovim rečima, zakonom je definisan izlazak države iz medija, odnosno rok za privatizaciju - 1. jul naredne godine i obaveza da pet godina taj medij zadrži istu delatnost.

Ministar je objasnio i šta je, po predloženim zakonskim rešenjima, javni interes u javnom informisanju, istakavši da je to istinito i nepristrasno, blagovremeno i potpuno informisanje svih građana, na srpskom jeziku i maternjem jeziku nacionalnih manjina i srpskom jeziku građana van teritorije Srbije, informisanje inostrane javnosti kada je to u interesu Srbije...

Razvoj medijske pismenosti, formiranje javnih servisa na republičkom i pokrajinskom nivou, takođe je javni interes, dodao je Tasovac.

Govoreći o predloženom zakonu o elektronskim medijima, ministar je istakao da je audio vizuelna politika jedna od najznačajnih politika EU, pa je neophodno da postojeći propis bude zamenjen novim koji će uhvatiti korak sa novim vremenima u okviru elektronskih medija.

On je naveo da reglatorno telo za elektronske medije - Republička radio difuzna agencija (RRA) menja naziv u regulatorno telo za elektronske medije, u svojstvu pravnog lica, regulator je odgovoran skupštini, a savet tog tela ima devet članova.

On je podsetio da do 17. juna 2015. mora biti završena digitalizacija, a da je usvajanje tog zakona preduslov za digitalizaciju.

Kada je reč o zakonima o javnim medijiskim servisima, odnosno o RTS i RTV, Tasovac je istakao da odredbe Zakona o radiodifuziji iz 2002. godine moraju da se prilagode tehničkim standarima i neke obaveze moraju da se preciznije definišu u skladu sa međunarodnim propisima.

Tasovac je naveo da predloženi zakon, pored ostalog, predviđa ukidanje pretplate i prelazak na finansiranje iz taksi, koje će se uplaćivati na dva osnovna računa i koja će biti obavezna i naglasio da se sredstva iz javnih prihoda ne mogu koristiti za finansiranje osnovne delatnosti javnog medijskog servisa i za komercijalnu delatnost.

POSLANICI O MEDIJSKIM ZAKONIMA

U Skupštini Srbije u toku je rasprava o setu medijskih zakona tokom koje su se poslanici saglasili da je veoma značajno što će država do sredine iduće godine izaći iz vlasništva u medijima.

13.45 - Šef poslaničkog kluba SVM Balint Pastor izjavio je da je cilj te stranke ispunjen kada je data mogućnost nacionalnim savetima nacionalnih manjina da i dalje budu osnivači lokalnih medija i da će posalnici SVM podržati set medijskih zakona.

13.08 - Poslanica DS Aleksandra Jerkov izjavila je da su medijski zakoni važna politička tema, da je stav novinarskih udruženja o tim rešenjima ujednačen, ali i negodovala što se o njima raspravlja posle manje od 24 sata od njihovog ulaska u skupštinsku proceduru.

12.49 - Šef poslanicke grupe Nove demokratske stranke (NDS) Marko Đurišić izjavio je da će ta stranka podneti 30-ak amandmana na set medijskih zakona a da odluka o tome da li će ih podržati, zavisi od odnosa Vlade Srbije prema tim amandmanima.

12.03 - Šef poslaničkog kluba SNS Zorana Babića odbacio je danas optužbe šefa poslaničke grupe NDS Marka Đurišića da je premijer Aleksandar Vučić prošle godine pozivao građane na neplaćanje TV pretplate.Izjava Đurišića da je Vučić prošle godine na Fejsbuk profilu napisao da će televizijska pretplata biti ukinuta, izazvala je burnu reakciju Babića koji je rekao da je neistina da je Vučić pozivao na neplaćanje pretplate.

11.40 - Šef poslaničkog kluba SPS Dijana Vukomanović izjavila je da je bilo dovoljno vremena da se stručna javnost i novinarska udruženja upoznaju sa sadžajem predloženih medijskih zakona i da će ta poslanička grupa za njih glasati.

11.29 - Đurišić izjavio je da su medijski zakoni, rađeni u skladu sa propisanim procedurama i da je jedina greška koja je napravljena, a bez jasnog razloga, njihova rasprava po hitnom postupku.

Parlamentarci, po hitnoj proceduri, razmatraju Predlog zakona o javnom informisanju, Predlog zakona o elektronskim medijima i Predlog zakona o javnim medijskim servisima.

Zakon o javnom informisanju je predvideo da se u periodu od pet godina po privatizaciji moraju zadržati programske strukture i sadržaji, što će pomoći tranziciju medija ka tržišnom funkcionisanju i očuvati programske sheme, što je posebno značajno kada je reč o medijima koji izveštavaju na jezicima nacionalnih manjina.

Predlog zakona o javnim medijskim servisima predviđa postojanje dva javna servisa - RTS i RTV, garantuje njihovu institucionalnu i programsku nezavisnost, definiše javni interes i način finansiranja javnih serisa.

Taj zakon predviđa ukidanje TV pretplate, a država će do januara 2016. finansirati rad oba medija kako bi obezbedila njihovu stabilnost, nakon toga će taksa postati jedini način finansiranja javnih servisa koja neće biti veća od 500 dinara.

Predloženi zakon o elektronskim medijima precizno definiše nadležnosti Srbije nad pružaocima audiovizuelnih medijskih usluga i prelaska na digitalno emitovanje programa, a nova tehnička dostignuća podrazumevaju da sve članice EU moraju do 2015. godine. da pređu sa analognog na digitalno emitovanje programa i da se u tom prostoru pružaoci programskih sadržaja posmatraju kao pružaoci audio-vizuelnih medijskih usluga, a ne kao emiteri.