26. 09. 2014

Šabić: Napravljen pomak, problema još mnogo

"Već godinama, može se reći, imamo jedan prepoznatljiv kontinuitet i u dobrim, ali nažalost i u lošim stvarima kada je u pitanju primena Zakona o slobodnom pristupu informacijama", rekao je za Tanjug Šabić povodom 28. septembra - Međunarodnog dana prava javnosti da zna.

Prema njegovim rečima, dobro je to što se zakon masovno koristi.

Kako je naveo, zakon koji je svojevremeno donet više kao kozmetički, da bi se pokazalo da smo demokratska zemlja i da jamčimo javnosti pravo da zna, pretvorio se u sredstvo koje masovno koriste ne samo medijski poslanici, nego i građani.

"Svakodnevno se u Srbiji, na različitim nivoima, podnosi 1.000 zahteva za slobodan pristup informacijama i svakodnevno se tim zahtevima zadovoljava", rekao je Šabić dodajući da građani dobijaju veliki broj informacija što je dobro.

Šabić je istakao i da je pozitivno to što je afirmisana institucija na čijem se čelu nalazi.

"Institucija poverenika je institucija kojoj građani definitivno veruju što potvrđuje i kontinuirano veliki broj obraćanja koji je iz godine u godinu sve veći", rekao je Šabić dodajući da ta institucija u više od 90 odsto slučajeva uspešno okončava posao, odnosno građani i novinari nakon obraćanja povereniku dobijaju informacije.

Navodeći da je to dobra stvar, on je ocenio da nije dobro to što ima još uvek veliki broj žalbi koje poverenik dobija jer to govori da je problema još uvek mnogo.

Prema njegovim rečima, još uvek je incidenata puno, još uvek se do neke informacije do koje bi se moralo dolaziti lako, bez ikakvih problema, dolazi samo nakon intervencije poverenika, a nekada ni nakon nje.

Kako je istakao, indikativno je to što poverenik mora da interveniše kod objavljivanja onih informacija koje se tiču novca.

"To upućuje na ozbiljno razmišljanje o iracionalnosti, korupciji, kriminalu... Ljudi koji vode državna preduzeća ili organe, a uskraćuju javnosti takve informacije moraju da vode računa. Nezavisno od troga da li iza stoji nešto nezakonito, sumnjivo, problematično to uvek izaziva sumnju", smatra Šabić.

Ističući da nije više cilj da građani i novinari traže informacije i da ih dobiju nakon žalbe povereniku, on je ocenio da mora da se pređe u "drugu fazu" a to je da se do "lavovskog" dela informacija dolazi bez posebnog zahteva tako što se javno objavljuju na elektronskim prezentacijama i sajtovima organa što bi trebalo da bude standard.

Međutim, to nažalost nije slučaj, kaže poverenik i dodaje da je pod njegovim uticajem, pritiskom, zahtevima, apelima broj informatora višestruko veći nego što je postojao.

"Ogroman broj organa danas ima informatore, ali se uvek otvara pitanje njegove sadržine, ažurnosti, kvaliteta. I na tim informatorima najcesće nedostaju upravo informacije o raspolaganju javnim novcem, dobrima, resursima koje bi morale biti nesporne. Trag javnog nvoca, mora biti jasan, vidljiv i dostupan najširoj javnosti i svako ko ima s tim problem, ima ozbiljan problem", rekao je Šabić.

Kao loš primer naveo je Ministarstvo finansija koje, kaže, već pet godina ima obavezu da na svom veb sajtu vodi i objavljuje registar o broju zaposlenih u javnom sektoru i o izdacima koje oni prave, ali tog registra, iako je zakon iz 2009. godine, ni dan danas nema.

"Nekoliko godina imamo i Zakon o javnom privatnom partnerstvu i koncesijama koji predviđa registar javnih ugovora koje javni sektor zaključuje sa privatnim, ali ni tog registra nema", rekao je Šabić navodeći kao loš primer objavljivanje pomoći posmatradalima od katastrofalnih poplava.

Kako bi se situacija poboljšala, on smatra da je neophodno da svako raditi svoj posao.

Kaže i da su floskule da treba menjati svest činovnika da bi počeli s primenom zakona ili da imamo dobre zakone, koji se ne primenjuju, poprimile "tragikomičnu formu" te da treba insistirati na odgovornosti za kršenje zakona i njegovo neizvršenje.

"Ako je neko svesno bahat i drsko krši zakon naravno da mora da odgovara i prekršajno i krivično, a ako nije u stanju da obezbedi primenu zakona, što ne mora biti posledica namere već nesposobnosti, onda mora da se skloni", zaključio je Šabić.

On je upozorio i da godinama nadležni organi države, ministarstva nisu pokrenuli ni jedan prekršajni postupak protiv onih koji krše zakon.

Međunarodni dan prava javnosti da zna ustanovljen je 2002. godine, a njegovo formalno obeležavanje počelo je posle godinu dana.