11. 10. 2014

SRPSKI KABLOVSKI ELDORADO

11.10.2014. (Politika; autor: Stanko Crnobrnja) - Ni stari, a ni novi medijski zakoni ne štite ni nas, ni našu kulturu, ni jezik, a još manje domaću produkciju i sadržaj, od mogućnosti potpunog nestanka u kablovskoj TV distribuciji. Nema tu ni traga od regulacije kakve ima u Francuskoj ili Kanadi. Po zakonu, naša država nije zainteresovana za to šta, ko, i koliko, prenosi i emituje preko kabla.

21. VEK

U razmaku od deset dana pojavile su se dve vesti koje se tiču sada već čuvenog preduzeća, „Netfliks", iz Kalifornije. Obe donekle objašnjavaju zašto mnogobrojni medijski posmatrači tvrde da se, velikom brzinom, krećemo ka sveopštoj kulturi „na zahtev". I da glavni igrači, u tom kretanju, počinju da diktiraju uslove igre umesto onih koji su to do sada činili.

Prva vest je da se ovaj, američki „striming" gigant, koji u preko 40 zemalja ima više od 50 miliona pretplatnika, ovog septembra ustremio na Francusku, Nemačku, Austriju, Švajcarsku, Belgiju i Luksemburg. Pošto već nekoliko godina uspešno radi u Velikoj Britaniji, Irskoj, Danskoj, Finskoj, Norveškoj, Švedskoj i Holandiji. U ovoj najnovijoj ekspanziji, samo za prvu godinu, opredelio je budžet od 400 miliona dolara. Najveći otpor ovom naletu pruža Francuska. Pariska štampa upozorava na „Netfliks cunami" koji će da ugrozi dobro razrađene domaće matrice televizijske i filmske produkcije. U Nemačkoj kablovski TV operateri počeli su da smanjuju mesečnu pretplatu, da bi parirali ponudi koju daje „Netfliks". A ta ponuda je osam evra, mesečno, za neograničeno gledanje hiljade programa (TV serija i igranih filmova) po zahtevu pretplatnika.

Švajcarski kablovski operateri, osim što smanjuju pretplatu, počinju da ulažu u sopstvenu produkciju kako bi parirali produkciji koju sam „Netfliks" razvija za svako tržište gde se pojavi. Za početak Švajcarci ulažu u igranu, humorističku, seriju o bračnom paru koji se približava penzionerskom dobu.

Odbrana francuskog jezika

„Netfliks" se spremio da francuskim gledaocima ponudi originalnu mini seriju pod nazivom „Marselj". To će biti mediteranska verzija „Netfliksovog", nagrađivanog, megahita „Kuća karata" u kojoj će francuski glumci, na francuskom jeziku, da dočaraju mračne političke igre, narko-dilere i opasne veze koje vladaju ovim velikim lučkim gradom. „To je prava Šekspirovska priča", kaže Paskal Breton, šef izvršne produkcije koju je „Netfliks" odabrao da proizvede ovu seriju. Dnevnik „L' Espres" odmah je javio da je nova francuska ministarka kulture Fler Pelerin svoj odmor letos provela na Korzici, i to baš u vili gospodina Bretona. U prvoj nedelji svog novog mandata ministarka je preokrenula stav države prema dolasku „Netfliksa" na francusko tržište. Pa ipak, „Netfliks" će morati da se pridržava važećih francuskih zakona. Pod jedan, biće mu zabranjeno da prikazuje igrane filmove mlađe od tri godine. A od januara 2015. moraće da plaća porez od dva posto ako mu godišnji prihod bude veći od 10 miliona evra. I to zbog ranije odluke francuskog ministarstva kulture da, ovakvim porezima, optereti sve medijske operatere koji svoja sedišta imaju van Francuske.

Druga vest dolazi sa druge strane Atlantika, iz Kanade. Ovih dana „Netfliks" je odbio nalog kanadskog državnog tela za regulaciju radio-televizije i telekomunikacija da, ovoj instituciji, preda podatke o svojim pretplatnicima. „Netfliks" tvrdi da su ti podaci zaštićeni kao poslovna tajna. Ali će „Netfliks" morati da na zahtev kanadskog državnog tela CRTC dostavi podatke u vezi sa programima koje proizvodi na teritoriji Kanade, kao i o programima koji su kanadskog porekla a koji se nude pretplatnicima, ne bi li se osigurao veći udeo kanadskog programa u ponudi stranog operatora. Tako je država Kanada privela „Netfliks" u realnost 21. veka i naterala ga da poštuje medijske zakone zemlje domaćina.

Ako, nekim slučajem, „Netfliks" odluči da se pojavi na prostoru Srbije neće imati ništa, u najnovijim medijskim zakonima, što će morati da poštuje. Internet ne postoji u našem medijskom zakonodavstvu. Mi bismo mogli da budemo pravi mali eldorado za jakog igrača kao što je „Netfliks". Ali, mi već jesmo pravi eldorado za kablovske operatore, pogotovo one najveće. Jer ni stari, a ni novi medijski zakoni ne štite ni nas, ni našu kulturu, ni jezik, a još manje domaću produkciju i sadržaj, od mogućnosti potpunog nestanka u kablovskoj TV distribuciji. Nema tu ni traga od regulacije kakve ima u Francuskoj ili Kanadi. Po zakonu, naša država nije zainteresovana za to šta, ko, i koliko, prenosi i emituje preko kabla. Nedavno, uoči donošenja novih medijskih zakona, u Beogradu je organizovan stručni skup koji je postavio nekoliko veoma važnih pitanja. Na koja novi medijski zakoni, nekim čudom, nisu dali ni jedan konkretan odgovor.

Direktive EU o brodbendu

A ta pitanja su: „Da li kablovski TV operatori treba da imaju autonomiju prilikom izbora kanala koji će biti na listi TV programa i kako ta autonomija utiče na slobodu medija? Zašto je davanje prava za emitovanje u kablovskoj TV mreži u evropskim državama nadležnost nezavisnih regulatornih tela, dok je u Srbiji stvar poslovne odluke menadžmenta kablovskih TV operatora? Pod kojim uslovima kablovski operateri mogu da skinu TV kanal iz svoje ponude i da li ovaj proces otvara mogućnost zloupotrebe različitih političkih i ekonomskih interesa? Da li je status kablovskih TV operatera neophodno sistemski urediti po modelu koji će garantovati slobodu medija, zato što većina građana Srbije gleda televiziju isključivo preko kablovskih TV mreža?" Ako je „Netfliks" zaostao u devedesetim godinama prošlog veka, sa idejom da internet nije podložan regulaciji, a država Kanada mora da ga smešta u realnost ovog veka, postavlja se pitanje kom vremenu, i kojoj epohi, pripada stav naše države da se kablovska TV distribucija, i to u najvažnijim pitanjima, a internet u celosti, nje uopšte i ne tiče. A naredna epizoda već je pred nama. Televizija i internet, procesom konvergencije, stapaju se u nešto što se uveliko naziva „brodbend".

Uskoro, sa stanovišta korisnika, razlike između televizije i interneta će nestati. Još uvek nije jasno da li će tako stvoreni hibrid da bude više nalik na televiziju sa dodatkom interaktivnosti, ili više nalik na internet, sa dodatkom televizije. Famozna „centrala" Evropske unije najavljuje novu direktivu o brodbendu i novu direktivu o pristupu internetu. I kablovski operatori, kao i mreže televizije i interneta, moraće brzo da se odluče kako da „pakuju" različite platforme i programske tokove - one profesionalno proizvedene sa onim koje proizvode sami korisnici, one koje stižu iz TV produkcija sa onim koji stižu sa interneta - sve to u ogromnu interaktivnu biblioteku i sve to dostupno publici, „na zahtev", na bilo kom uređaju, i po prigodno procenjenoj tarifi. Ko će biti plaćen, od strane koga, da prenese nešto, nekom, u ovom novom, tektonskom, pomeranju jeste pitanje „od 60 milijardi dolara" koliko se procenjuje da ovo integrisano tržište, godišnje, vredi. I to samo u Americi.

U sedištu „Netfliksa", u Amsterdamu, glasnogovornik Joris Evers kaže: „Naša ekonomska moć je takva da možemo da proizvodimo sadržaje koje premijerno, i ekskluzivno, prikazujemo samo na 'Netfliksu'. U stanju smo da svaki naš naslov direktno, lično i pojedinačno, predstavimo svakom našem pretplatniku." Gore pomenuti gospodin Breton dodaje: „Francuska drama je još kao staromodna politika - pomalo spora, a ljudi previše govore. Iako je sve dobro napisano, nema tenzije kao u stranim programima. Mi moramo to da sustignemo. A to je ono što nam 'Netfliks' nudi". U Francuskoj, domaća konkurencija, za sada, ove nastupe ocenjuje kao „komunikacione trikove".

Mi, ovde, u našoj medijskoj konfuziji, uporno odbijamo da bilo koga i bilo šta sustignemo. I zato bi u ovoj priči, kao trenutni kraj, možda odgovarala parafraza reklame koju emituje Kanal plus, glavni rival „Netfliksa" u Francuskoj. U kadru se pojavljuje Džon Malkovič, u plaštu, sa vampirskim zubima i kaže: „Pošto sam besmrtan odlučio sam da se pretplatim na 'domaću' televiziju i gledam hiljade i hiljade filmova."