07. 11. 2014

Šest sati priče o cenzuri i cenzorima

7.11.2014. (Politika; autor: M. Čekerevac) - Novinari pitali zašto se u svetu mediji dele na provladine i opozicione, a kod nas na cenzurisane i necenzurisane.

Odbor za kulturu i informisanje raspravljao je više od šest sati o medijskim slobodama u naelektrisanoj atmosferi, ali je na kraju jednoglasno usvojio zaključke u kojima se navodi da je sloboda medija u Srbiji garantovana i da se novinari ohrabruju da razvijaju pluralizam, a od nadležnih organa se očekuje da spreče svaki pokušaj ugrožavanja uredničke autonomije.

Sednica odbora počela je uobičajeno, što znači da su poslanici vladajuće koalicije i opozicionari gotovo sat vremena sporili oko toga kako će teći rasprava, ko će prvi da govori, koliko vremena će imati na raspolaganju, a diskutovali su tako da su morali da naprave petominutnu pauzu kako bi se svi smirili. Kad se, konačno, prešlo na dnevni red, svi su nastavili po starom, pa gotovo da nije bilo govornika kome neko nije dobacivao iz klupe, pa su onda oni međusobno polemisali... Svi učesnici skupa složili su se da je stanje u medijima loše. Složili su se i da ima cenzure, ali nikako nisu mogli da se slože ko je odgovoran za nju i ko su cenzori. Opozicionari su tvrdili da nikad nije bilo gore nego sada, a poslanici vladajuće koalicije da mediji nikad nisu bili slobodniji nego sada.

Saša Mirković (SNS) tvrdio je da „u nekom prethodnom periodu ništa nije moglo da se čuje", a da danas nema „terora nad medijima", ili ga bar on ne vidi, dok je Aleksandra Jerkov (DS) kazala da sistematski nestaju emisije gde se mogu čuti kritička mišljenja i da je rušen sajt „Peščanika" te da onaj ko iznese drugačije mišljenje, treba da zna da će biti „razapet na naslovnoj strani nekih novina ili u centralnoj emisiji nekih televizija".

Vladimir Đukanović (SNS) rekao je: „Ako je ovde najveći problem 'Peščanik', onda ne znam šta da kažem. Pozivam novinare da zaborave autocenzuru i da nas što više kritikuju." On je govorio o izveštaju Verice Barać o medijima, gde su „navedene i sporne privatizacije, ali se i tvrdi da vlast kontroliše medije preko Đilasa i Šapera" i zamolio novinare da što više prostora daju opoziciji.

Zoran Živković (NS) rekao je da onaj ko danas ne vidi cenzuru ima problem sa percepcijom. On je rekao da je cenzura postojala i ranije, ali „ovako bizarna kao sada, nije bila ni devedesetih godina". Prema njegovim rečima, postoje kupljeni mediji i uplašeni, koje „cenzurišu na ovaj ili onaj način". Živkovićev stranački kolega Vladimir Pavićević istakao je da vlast guši medije, a „to najviše čini premijer Aleksandar Vučić". „On je sam priznao da je zvao Olju Bećković, rekavši: 'Pa šta, zvala je i ona mene'."

Ljiljana Smajlović, predsednica UNS-a i glavna i odgovorna urednica „Politike", rekla je da se iznenadila kad je u „Politici" pročitala izjavu Vladimira Đukanovića da nema dovoljno Ištvana Kaića u „Politici" i da je to dokaz cenzure. Smajlovićeva je kazala da je „Politika" najotvoreniji medij, da je ponosna na to kako izgleda, a „trebalo bi da budu ponosni i vlast i opozicija". Smajlovićeva je naglasila: „Nemojte da se služite nama novinarima kao političkim loptama. Boli me licemerstvo opozicije, ali sam vrlo razočarana pritiskom koji dolazi iz SNS-a."

Vukašin Obradović, predsednik NUNS-a, izrazio je nezadovoljstvo zbog atmosfere na sednici, zamerivši što se govori o postojanju dve vrste novinara - onih koji su za vlast i onih protiv nje. Obradović je kazao da je štetno politizovanje priče o medijskim slobodama i ocenio da postoji cenzura, gušenje kritičke misli, da su ukinute emisije u kojima može da se čuje kritičko mišljenje, da je istraživačko novinarstvo zamrlo, a da su se, umesto toga, pojavile tabloidne kampanje.

Ištvan Kaić, saradnik Instituta za javnu politiku, zamerio je što je NUNS pitao u kom svojstvu je on pozvan na sednicu. Zahvalio je Ljiljani Smajlović što mu je omogućila da objavi tekstove kad niko drugi nije hteo i istakao da je problem nastao kada je hteo da piše o tome da nema nikakvih dokaza o cenzuri i o Olji Bećković.

Dragan J. Vučićević, glavni urednik „Informera", rekao je da cenzura postoji, ali da je „pitanje ko je sprovodi, premijer ili čovek čije je prezime isto kao usisivač". Vučićević je kazao: „Kad je DS došao na vlast, ceo kolegijum Ljilje Smajlović u „Politici" je smenjen, ko je prodao TV B92 i po čijem nalogu i zašto Aleksandar Vučić ne zove Nikolu Mirkova s RTS-a da ukine Olju Kovačević, koja je mnogo kritičnija od drugih. Gde sam ja 2011. godine mogao da objavim tekst, ili Vlada Radomirović, Marijana Milosavljević? Zašto se u svetu mediji dele na provladine i opozicione, a kod nas na cenzurisane i necenzurisane? Olja Bećković se posle 43 dana otkada je rekla da je Aleksandar Vučić nikada nije zvao, setila da jeste i da ju je cenzurisao."

Gde radi ministar Tasovac

Aleksandra Jerkov (DS) podsetila je Ivana Tasovca, ministra kulture i informisanja, da je pre nekoliko meseci obećao da će proveriti ko je oborio sajt „Peščanika" i da će o tome obavestiti odbor, ali da to nije učinio „do dana današnjeg". Ministar Tasovac joj je odgovorio: „Radim u Ministarstvu kulture, a ne u Odeljenju za visoki kriminal, tako da je to adresa na kojoj možete da dobijete odgovor."

„Smrad"

Glavni urednik „Informera" Dragan J. Vučićević, koga je Vesna Marjanović, predsednica odbora, nekoliko puta upozorila zbog glasnih komentara, požalio se da ga je Zoran Živković nazvao smradom, a to je potvrdio i poslanik Dragan Jovanović (NS), zamolivši da se „stane sa uvredama". I sam Vučićević je u svojoj diskusiji to rekao i upitao: „Zamislite šta bi bilo da je Vlada Đukanović to rekao, na primer, Goci Suši, šta bi se tad desilo? To bi bio skandal."

Studio B i slučaj „Sarapa"

U debati su opozicionari kao dokaz cenzure isticali i ukidanje emisije „Sarapin problem" na Studiju B. Glavna i odgovorna urednica Studija B Ivana Vučićević tvrdila je da u toj kući nema cenzure, a da je jeste bilo u prethodnom periodu: „Istraživali su jesam li u emisiji imala olovku sa oznakom SNS-a, a kad sam sutradan uzela olovku sa oznakom DS-a, nije bio problem". Vučićevićeva je rekla da je sklonila 'Sarapin problem' zato što je Sarapa na posao dolazio u alkoholisanom stanju..." Prisutni Predrag Sarapa joj je dobacivao iz klupe da treba da ju je sramota, predsednica odbora ga je upozorila da ne može tako da govori, pa je data pauza od pet minuta, da bi Vučićevićeva potom opet dobila reč.

Aleksandar Timofejef, prethodni glavni urednik Studija B, rekao je da Vučićevićeva ne govori istinu i dodao: „Posle nekoliko meseci nakon smene, kad vidim kako izgleda Studio B, moram da kažem: hvala vam, ne bih mogao da rukovodim takvim Studiom B. Preobrazio sam tu televiziju iz političke u gradsku sa informacijama za građane, a laž je da je bilo ko bio zabranjen i niko nije dobio otkaz."

Predrag Sarapa rekao je da je protiv njega vođen medijski linč, da su u dva navrata čitana saopštenja po 24 sata dnevno, da je pominjana njegova plata od 58.000 dinara, da su govorili da je pijan, „kao da bi nekadašnji direktor Aleksandar Timofejev to dozvolio".