15. 05. 2008

POSLE PRIVATIZACIJE RADIO SOMBOR EMITUJE SAMO MUZIKU

Sombor, 15.05.2008. (Dnevnik) - Agonija Radio Sombora, nekad javnog preduzeća i elektronskog glasila lokalne samouprave, nastavlja se i više od pola godine posle privatizacije.

Dvadesetak zaposlenih već mesecima ne prima platu, što ih je primoralo da u jeku predizborne kampanje ukinu informativni program, ne bi li na sebe skrenuli pažnju političara i Agencije za privatizaciju. Taj očajnički čin nije izazvao ni buru u čaši vode, gotovo sve stranke u gradu pružile su načelnu podršku razrešavanju situacije, ali, sem verbalne podrške, ništa bitnije se nije desilo.

Ljudima koji hleb zarađuju u ovom radiju ostao je opor ukus u ustima, jer su zapravo kažnjeni zbog poštovanja Zakona o privatizaciji. Po njemu je privatizacija bivših glasila lokalnih samouprava morala da se završi do kraja 2007, po tad obznanjenim stavovima zakonodavca “grmelo-sevalo”. Za ovaj medij pronađen je kupac i početkom novembra novi vlasnik postala izvesna Irena Vuksanović, a dok se mastilo na ugovoru s Agencijom nije ni osušilo Vlada Srbije je, u decembru, donela uredbu kojom je zaustavljena privatizacija ovakvih lokalnih “javnih servisa”, koji su multijezičkim informativnim programom obezbeđivali ustavno pravo nacionalnih manjina na informisanje.

Za somborski radio, koji je baš pre toga kod RRA konkursom dobio regionalnu frekvenciju, ova vladina uredba je došla kasno. U kombinaciji s, evidentno, potpunim nepoznavanjem prirode medija novog vlasnika, došlo je do potpunog kolapsa u radu jedne od najstarijih srpskih lokalnih radio-stanica. Priliv novca iz opštinskog budžeta je prekinut privatnoj firmi, prihod od marketinga je zanemarljiv jer je ova vrsta programa krajnje neatraktivna, a komercijalne radio stanice koje nisu prošle kod RRA i dalje nesmetano emituju program.

Nova vlasnica je potražila izlaz u raskidu ugovora s Agencijom za privatizaciju, s čime su se složile i sve odbornič ke grupe sada već bivše opštinske skupštine. Međutim, nadležna agencija je lakonski odgovorila produžavanjem roka novom vlasniku da izmiri obaveze prema zaposlenima i preuzeto ulaganje u ne tako davno kupljeni radio, što ona, očigledno, nije u stanju.

Od vajkanja većinskog vlasnika kako je pri kupovini doveden u zabludu (ma šta da to značilo), zaposleni u Radio Somboru nemaju vajde, kao što je nisu imali ni od načelne navodne spremnosti odbornika da na svojoj poslednjoj sednici, dva dana uoči izborne tišine, posvedoče odlukom svoju spremnost da pod okrilje opštinskog budžeta ponovo prime radio-stanicu koja program emituje još od 1971.

Ko zna da li će se prema ovom problemu odgovornije postaviti novi saziv somborskog parlamenta, ali slika nije baš crno-bela, nešto se mora menjati i u radu samog radija, koji je i predugo bio na relativno lagodnoj budžetskoj “infuziji” i izgubio (ako ga je ikad i imao) tržišni instinkt za preživljavanje. Problem aktuelnog vlasnika može se podvesti i pod onu narodnu: Dinar platio u kolo da uđe, a dva da izađe.