26. 05. 2008

PAJVANČIĆ: IZBORNA TIŠINA NIJE DOBRO REGULISANA

Beograd, 26.05.2008. (Danas) - Profesorka ustavnog prava na novosadskom Pravnom fakultetu Marijana Pajvančić ocenila je da izborna tišina nije dobro regulisana i da nije usaglašena sa evropskim standardima kao i izborno zakonodavstvo u celini, i
založila se na njegovu izmenu i kodifikaciju.

Komentarišući za agenciju Beta nedoumice koje su nastale povodom (ne)proglašavanja izborne tišine uoči ponovljenih izbora prošle nedelje i drugog izbornog kruga u Vojvodini, profesorka Pajvančić je naglasila da to nije jedina pravna praznina u izbornom zakonodavstvu, ali i dodala da je ona sada uočljiva.

- Izborna tišina praktično nije ni regulisana, i izveštavanjem o kampanji uopšte i u vreme tišine više se bave medijski zakoni nego izborno zakonodavstvo - kazala je ona.

Marijana Pajvančić, koja je i ministarka pravde u Ženskoj vladi, podsetila je da je samo Zakonom o izboru narodnih poslanika predviđeno oglašavanje tokom izborne tišine. Članom 5 tog zakona, predviđeno je pravo građana da preko sredstava javnog obaveštavanja budu obavešteni o izbornim programima, aktivnostima podnosilaca lista i o kandidatima, kao i da je obaveza medija „da obezbede ravnopravnost u obaveštavanju o svim podnosiocima izbornih lista i kandidatima sa tih lista“. Trećim stavom tog člana precizira se da su zabranjeni „izborna propaganda preko sredstava javnog obaveštavanja i javnih skupova, i objavljivanje procene rezultata izbora 48 časova pre dana
održavanja izbora i na dan održavanja izbora do zatvaranja biračkih mesta“. Ova odredba se primenjuje na sve izbore, kako na parlamentarne, tako i na pokrajinske, lokalne i predsedničke, a trebalo bi da važi tokom čitavog izbornog procesa, uključujući ponavljane glasanja i drugi krug, ako je većinski sistem u pitanju.
Republička izborna komisija, kao ni Pokrajinska, nisu proglasile izbornu ćutnju uoči drugog kruga izbora koji se u nedelju 25. maja održavaju u Vojvodini.

„To nije u nadležnosti Republičke izborne komisije“, kazala je predsednica RIK Sonja Brkić i agenciju Beta uputila na Republičku radiodifuznu agenciju (RRA). Iako su u nadležnosti RRA samo oni mediji kojima je ta agencija dala dozvolu za korišćenje frekvencija, u RRA je Beti ranije rečeno da se obavezujuće uputstvo primenjuje i na ove izbore, kao i da važi podjednako za sve medije,elektronske i štampane, čime je praktično premošćena pravna praznina.

Profesorka Pajvančić je naglasila da bi se sve nedoumice otklonile kada bi se prihvatio predlog kodifikacije izbornog zakonodavstva koji je CeSID izneo još pre nekoliko godina. „To znači da treba doneti jedinstven zakon koji bi regulisao sve izbore“, kazala je ona i dodala da bi takav zakon morao da se temelji na dokumentu
KEBS-a iz Kopenhagena i tzv. pariskim principima kojima su predviđeni evropski standardi u ovoj oblasti. Na istom je stanovištu i programski direktor CeSID-a Marko Blagojević, koji kaže da izborna tišina koja je na snazi uoči nedeljnih izbora u Vojvodini nije ozbiljno prihvaćena u Srbiji, kao ni ona prošle nedelje kada su izbori ponavljani na više mesta, pošto je reč o izborima na delu teritorije. On je ukazao na to i da se izborna tišina uopšte slabo poštuje i slabo kažnjava, ali i ocenio da nije „baš najbolje regulisana“. „Čitav institut izborne ćutnje je ozbiljno kompromitovan u Srbiji zato što su odredbe prilično široke. Predviđaju se kazne, ali ne i kako se do tih kazni dolazi ili ko ima pravo da pokrene postupak za kažnjavanje prekršioca. Ne znam da li je iko do sada uopšte kažnjen“, kazao je Blagojević. Prema njegovim rečima,
neophodnao je „prepakovati“ pravila koja regulišu izbornu ćutnju i da se vidi da li ona imaju uopšte smisla i da li ima smisla njeno višednevno trajanje predviđeno zakonom.

Izborna tišina ne postoji u SAD, Britaniji, Nemačkoj

Izborna tišina ne postoji u mnogim razvijenim demokratijama, ali u nekim zemljama postoje određena pisana ili nepisana pravila kojih se politički akteri i mediji uoči izbora pridržavaju. Izborne tišine nema u SAD, Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Kanadi... Francuzi i Grci međutim, znaju šta je izborna tišina. u Francuskoj se obično glasa
nedeljom, a političari se povlače i mediji ćute od petka u ponoć pa do zatvaranja birališta. U Grčkoj izborna tišina počinje 48 sati pre početka glasanja. U Španiji se izborna tišina zove „dan za razmišljanje“, počinje dan pre izbora i prestaje njihovim završetkom.

Izborna tišina postoji i u svim bivšim jugoslovenskim republikama, a predizborno ćutanje najduže je u Crnoj Gori, gde traje kao i u Srbiji (48 sati pre izbora), a najkraće u Makedoniji (samo na dan izbora). Slovenci glasaju nedeljom, a tišina počinje u petak u ponoć i traje do zatvaranja birališta. U Hrvatskoj i BiH izborna tišina počinje 24 sata pre izbora, dok se u Makedoniji „ćuti“ samo na dan izbora, od ponoći pa do zatvaranja birališta.

Od bivših socijalističkih zemalja izbornu tišinu ukinuli su samo u Slovačkoj gde su 2006. održani izbori po izmenjenom zakonu koji strankama dopušta da agituju i na sam dan izbora.

Tišina u Poljskoj obavezuje od ponoći dan pred izbore, do zatvaranja birališta. U Češkoj, poslednje ankete o tome kako će glasati birači moraju da budu objavljene sedam dana pred izbore, a izborna tišina stupa na snagu 48 sati pred početak izbora.

U Rumuniji je zakonom predviđeno da izborna tišina traje tri dana, petak, subota i nedelja do zatvaranja izbornih mesta. U Rusiji predizborna tišina traje 24 sata uoči izbora.