18. 06. 2008

IPI KONGRES: ISTRAŽIVAČKO NOVINARSTVO UGROŽAVAJU PRITISCI I BESPARICA

Beograd, 18.06.2008. (Politika) - Novinari italijanske televizije „Tg 5” objavili su prilog o međunarodnoj trgovini decom zbog seksualnog iskorišćavanja što je pokrenulo lanac istrage. Na drugom kraju Evrope, u Rusiji, novinari mesečnika „Strogo poverljivo” od početaka devedesetih objavljuju tekstove o aferama, a jedina „opipljiva” posledica bila je smena jednog ministra i to sredinom prošle decenije.

Istraživačko novinarstvo svuda se suočava sa nizom izazova, prepreka i pritisaka, a u nekim zemljama, povrh svega, za takve poduhvate nema ni novca ni razumevanja. Nije ni čudo, ako se zna da takvi projekti obelodanjuju trgovinu ljudima, narkoticima i drugim oblicima kriminalnih aktivnosti, pa se i sami novinari pitaju kakvi su dometi njihovih istraživanja. Neke od ovih dilema iznete su juče u nastavku rada Svetskog kongresa Međunarodnog instituta za štampu (IPI) koji se održava u Beogradu.

Galina Sidorova, glavna urednica ruskog magazina „Strogo poverljivo”, govoreći o iskustvima tog lista smatra da je veliko pitanje da li istraživačko novinarstvo u međunarodnim razmerama uopšte postoji, tvrdeći da je zabeleženo svega nekoliko uspešnih primera takve saradnje. Iako je ovaj mesečnik usmeren baš na ovakve teme, osim slučaja pomenutog ministra, sva objavljena saznanja o kriminalnim radnjama političara ili poslovnih ljudi nisu dovela do očekivane reakcije pravosudnog sistema.

Stefan Kandea, osnivač Rumunskog centra za istraživačko novinarstvo, naveo je da je za novinare ove zemlje veliki problem novac za putne i druge troškove, ali i pristup bazama podataka. U Rumuniji ni korišćenje interneta nije na zavidnom nivou, a „nemamo dovoljno zaštite ni za sebe, ni za izvore”. Veliku pomoć novinarima pružaju lokalne NVO, a, što se tiče sredstava, ne mogu da prihvate svaku ponudu ne znajući poreklo novca.

Za razliku od država u kojima rezultati istraživačkog novinarstva još ne nailaze na reakcije tužilaštva, policije i drugih nadležnih, novinari zapadnih zemalja kažu da takvi slučajevi kod njih ipak ne prolaze nezapaženo.

Danijel Moro, glavni urednik italijanske televizije „Tg 5”, govorio je o iskustvima istraživačkog novinarstva svoje redakcije. Uprkos uspehu posle objavljivanja priče o trgovini decom, on smatra da pojedinačni slučajevi još nisu razlog za zadovoljstvo. Moro ističe da novinari na međunarodnom planu moraju da nađu načine da sarađuju u obelodanjivanju pojava organizovanog kriminala i, bez obzira na to što sami ne mogu da pokreću istrage, dužni su da svoju publiku upoznaju sa činjenicama .

Miša Gleni, britanski novinar i autor više knjiga, takođe, ne poriče značaj novca za ostvarivanje takvih projekata, navodeći da je za pripremu svoje knjige o organizovanom kriminalu više od 80 odsto sredstva utrošeno za obilazak oko 20 gradova u svetu.

– Možemo se jedni drugima žaliti da gazde neće da investiraju u takve poduhvate, ali to neće stvari promeniti. Postoje, međutim, organizacije koje su zainteresovane za takvo izveštavanje kao, recimo, Bi Bi Si, za koji sam radio četiri godine. Mislim da takve organizacije postoje u Rusiji, Rumuniji i Južnoj Africi – uveren je Gleni.

Po njegovim rečima, da bi istraživačko novinarstvo savladalo prepreke poput ovih o kojima se diskutovalo na kongresu, novinari u svetu moraju se okupiti oko jedinstvene strategije.