24. 08. 2008

KASNIMO U NOVU TV EPOHU

Naše televizije moraće najkasnije do 2015. da potpuno promene dosadašnji način emitovanja

Opasnost da naše tv stanice budu nadjačane signalima televizija susednih zemalja

Beograd, 24.08.2008. (Večernje Novosti) - Tek što je konačno uveden red u etar, podeljene dozvole za nacionalne, regionalne i lokalne televizije, radiodifuziju već čekaju novi izazovi. Najkasnije do 2015. godine u Srbiji će svi programi morati da budu digitalni. Posao digitalizacije televizije veliki je, njime se uveliko bavi ceo svet, a mi, po običaju, kasnimo.

A važno je, objašnjava Dragan Janjić, pomoćnik ministra kulture zadužen za medije, da i pre 2015. godine, do kada nam je Evropa ostavila rok za digitalizaciju, završimo ovaj posao, jer će, u suprotnom, TV signali iz susednih država nadjačati naše programe.

- Digitalno emitovanje mnogo je jače i kvalitetnije od analognog. I zato bi moglo da se dogodi da naši gledaoci, umesto RTS-a za koji plaćaju pretplatu, moraju da gledaju rumunski ili bugarski program. Hrvatska je dobar primer. Ona je već počela sa digitalizacijom, i to od Istre. Jer, susedna Italija digitalizovala je čitavu mrežu i njihov signal postao je jači od HRT-ovog. Država je odmah obezbedila svim domaćinstvima adaptere, da bi mogli da primaju digitalni signal i tako rešila problem.

Kasnimo

Kod nas, pitanjem digitalizacije bave se ministarstva kulture i telekomunikacija, RRA i RATEL. U toku je izrada strategije o digitalizaciji televizije, a ovih dana, posle više odlaganja, trebalo bi da se formira i Savet koji će se baviti ovim poslom.

- Kasnimo i to mnogo - ocenjuje Janjić. - Evropa potpuno napušta analogni sistem emitovanja 2012, a rok za zemlje u regionu je kraj 2014. Zato moramo i mi da uhvatimo korak sa ostalima, da ne bismo ostali u medijskoj rupi. Jer to će za čitav radiodifuzni sistem biti veliki skok. Umesto sadašnjih šest, imaćemo 36 nacionalnih frekvencija. Biće mesta za sve u etru da pokažu šta umeju.

Koliko država, toliko i televizije moraju uveliko da se pripremaju za nove zahteve tržišta. Čeka ih prebacivanje arhiva iz analognog u digitalni format, zamena opreme, obuka kadrova... Iako se već bave ovim obimnim poslom, u RTS-u procenjuju da, ipak, kasne. Potrebno je mnogo para, a još više ljudi i vremena da sve bude završeno kako treba.

- Bili smo u lošem stanju posle bombardovanja. Dosta tehnike je uništeno. Ali, oprema koja je posle nabavljana bila je digitalna - objašnjava Lela Stevanović, zamenik tehničkog direktora RTS-a. - Sada nam je ceo proces do emisione tehnike digitalizovan. Radi se i na digitalizaciji arhivske građe i to će biti najsporiji deo.

Novac

Najteže  je, prema njenim rečima, da se čitava emisiona tehnika osposobi za novi sistem prenosa slike i zvuka. Podizanje Avalskog tornja najvažniji je posao. Jer, javni servis već proizvodi digitalnu sliku, ali je teško da je pošalje do gledalaca. Već godinu dana emituje po nekoliko sati digitalnog programa dnevno, za gledaoce koji mogu da ga registruju. To je tek, napominje Lela Stevanović, eksperimentalno emitovanje.

Pitanjem digitalizacije radiodifuzije bave se, osim države i samih medija, i strukovna udruženja. Tako je Grupa za reformu medijskog sektora usvojila platformu zajedničkog nastupa o ovim pitanjima. Oni traže da, osim predstavnika države, i njihovi članovi, ali i korisnici usluga, učestvuju u rešavanju problema digitalizacije.

Posla oko osavremenjavanja televizija ima puno, a osim vremena potrebno je i mnogo novca. Naša zemlja tražiće, kako je ranije najavljeno, sredstva iz evropskih pristupnih fondova za nabavku emisione tehnike, kako bi ispunili rok od 2015. godine koji nam je zacrtala Međunarodna unija za telekomunikacije. Važno je, slažu se stručnjaci, i da rok paralelnog emitovanja digitalnih i analognih programa bude što kraći, jer bi to mogao da bude period popriličnog medijskog haosa.

Televizori

Većina televizora u srpskim domaćinstvima ne može da prima digitalni signal. Zato će za nove programe, biti potrebni TV adapteri, koji koštaju između 20 i 25 evra. Negde je država svim gledaocima obezbedila adaptere, a ponegde su morali i da kupuju sami. Gledaoci u Srbiji, ako je verovati ranijim najavama, moraće sami da plate ako budu hteli da gledaju digitalne programe.

- Emisiona tehnika potpuno nam je devastirana - podseća Dragan Janjić. - Da bismo je obnovili potreban je ogroman novac. Ona je sada deo RTS-a i prvi posao biće da je izdvojimo u zasebno preduzeće. Ono će raditi sa svim emiterima, a ne samo sa jednim.