22. 08. 2008

VAJMAKS NA MALA VRATA UVODI KONKURENCIJU „TELEKOMU“

Za gradnju vajmaks mreža, koje omogućavaju fiksni telefon i internet bežičnim putem, zainteresovano čak 30 kompanija, od čega bar pet velikih operatera koji bi signalom pokrili celu Srbiju.

Dogodine skuplji telefonski impulsi

Beograd, 22.08.2008. (Glas javnosti) - Od naredne godine cene lokalnih telefonskih poziva u Srbiji će poskupeti, međunarodni razgovori će pojeftiniti, a očekuju se i veće brzine interneta za isti novac, najavila je nova ministarka za telekomunikacije i informatičko društvo Jasna Matić. Ona je obznanila i druge velike promene u ovom sektoru, uključujući i odstupanje od plana prethodne ministarke Aleksandre Smiljanić da se dodele samo lokalne licence za bežičnu fiksnu telefoniju i internet putem tehnologije poznate kao vajmaks, tako da će Ministarstvo sada ponuditi i dozvole za nacionalnu pokrivenost.

U Ministarstvu napominju da je za promenu cenovnika potrebno da se usvoje pravila po kojima će se računati realni troškovi operatera i prema njima određivati cene. Tarife koje važe u fiksnoj telefoniji danas u Srbiji su dosta niže nego u regionu, kada su u pitanju lokalni pozivi, dok su međunarodni razgovori veoma skupi. Troškovni model će omogućiti ujednačavanje cena i trebalo bi da bude usvojen do kraja godine, a od 2009. i primenjen.

Koliko će telefon poskupeti u Ministarstvu nisu mogli da kažu, uz objašnjenje da je to u nadležnosti Republičke agencije za telekomunikacije. Međutim, ni predsednik Upravnog odbora ove ustanove Jovan Radunović nije spreman da precizira visinu korekcije, pošto će, kako kaže, svako poskupljenje zavisiti od stvarnih izdataka operatera.

Stiže brži internet po istoj ceni

U Ministarstvu telekomunikacija tvrde da cene širokopojasnog interneta u Srbiji nisu više nego u okruženju, već da je problem u manjem bruto nacionalnom dohotku.

„Svakako da bi bilo dobro da cene budu niže, naročito kod većih brzina i protoka. Pri tome ne mislimo da je cena interneta glavna kočnica rasprostranjenosti. Ako se pogledaju cene iz okruženja, za protoke do 512 kilobita po sekundi, Srbija je potpuno konkurentna. Na primer, za „dajl-ap“ pristup cena je najniža u Evropi. Međutim, za protoke preko jednog megabita cena počinje da raste u odnosu na zemlje regiona, a istovremeno se povećava i monopol. Omogućavanjem da operatori direktno iz inostranstva uvoze veće kapacitete, doprinećemo da cena bude konkurenta. Kada usvojimo pravilnik o međunarodnom povezivanju, cena interneta će se stabilizovati i u delu velikih protoka, ne toliko snižavanjem cene, koliko dostizanjem protoka do 2 Mb/s, kažu u Ministarstvu.

Troškovni model

Prema Radunovićevim rečima, u RATEL-u je ove nedelje prvi put održana prezentacija troškovnog modela za određivanje cena, kojoj su prisustvovali i predstavnici Ministarstva telekomunikacija. Odlučeno je da se ubrza procedura usvajanja pravilnika o tom modelu i da se otvori dvonedeljna javna rasprava. Posle toga će RATEL i Ministarstvo direktno razgovarati sa „Telekomom“ i SBB-om, kako bi Pravilnik stupio na snagu do kraja godine.

Trenutno ovakvom regulisanju cena kao dominantni učesnici na tržištu podležu samo „Telekom Srbija“ u domenu fiksne telefonije i SBB u segmentu kablovske televizije, dok cene interneta svi provajderi zasada mogu da formiraju potpuno slobodno.

Ipak, iako će najavljene promene bez sumnje povećati profit „Telekoma“, novo ministarstvo nastavlja sa starom praksom odugovlačenja demonopolizacije fiksne telefonije. Matićeva je tako već naznačila da nije realno da do kraja godine zaživi konkurencija u ovoj oblasti i dodala da se „Telekom“ ne ponaša monopolski i da su cene telefona u Srbiji među najnižim u Evropi, tako da građani nisu ugroženi.

Što se tiče vajmaksa, u novom ministarstvu kažu da „najverovatnije neće biti isključivi kao prethodno monistarstvo“, pa će se u pravilniku naći i regionalne i nacionalne dozvole. Ovo je, između ostalog, i zbog toga što je, prema Radunovićevim rečima, čak oko 30 kompanija pokazalo interesovanje za gradnju vajmaks mreža, a od toga bar pet ozbiljnih operatera koji bi signalom pokrili celu Srbiju. Među njima, kako saznajemo, ima i međunarodnih telekomunikacionih kompanija koje još ne posluju u Srbiji, a tu je naravno i sam „Telekom“, koji već ima vajmaks mrežu u Crnoj Gori. Ova tehnologija je pogodna zbog niže cene i veće brzine izgradnje mreže i lakšeg pristupa ruralnim i drugim područjima u kojima do sada nije bilo fiksnih telefona.