13. 10. 2008

KRIVIČNO PRAVNA ZAŠTITA NOVINARA

Beograd, 13.10.2008. (Beta) - Zaštita novinara, koji su u Srbiji i te kako ugroženi, može se unaprediti uvođenjem većeg stepena krivično pravne zaštite, ocenili su danas učesnici okruglog stola o bezbednosti novinara koji je organizovalo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava.

Ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić istakao je da je neophodna javna debata i dogovor između predstavnika novinarskih udruženja, medijske industrije i nadležnih ministarstava o tome šta Vlada treba da predloži Skupštini i koje su to mere i oblici zaštite novinara. "Sloboda reči je temelj demokratije. Nijedna demokratija ne može da opstane ako oni koji obezbeđuju slobodu reči ne mogu da rade svoj posao i ako su napadani", istakao je Čiplić dodajući da je demokratija u Srbiji mlada i da se stoga moraju preduzeti određeni koraci kako bi se obezbedila zaštita poslanika javne reči.

Čiplić je kazao da u evropskim zemljama novinari ne uživaju posebnu pravnu zaštitu, ali da je pravo svake države da odluči da li će novinari imati poseban status ili ne i dodao da u Ustavu Srbije ima osnova da se uvede posebna krivično pravna zaštita novinara. Treba, kako je naveo, formulisati krivično delo izmenama Krivičnog zakonika i povećati zaprećene kazne, ali i svaki napad na novinara goniti po službenoj dužnosti, a ne da se čeka na podnošenje privatne krivične prijave. Ministar za ljudska i manjinska prava je dodao i da je ideja da postoje specijalne sudije koje će suditi za ta krivična dela.

Pomoćnik ministra kulture za medije Dragan Janjić podsetio je danas da je u proteklom periodu bilo isuviše situacija u kojima su napadani novinari samo zato što su novinari i zato što rade svoj posao. On je istakao da se apsolutna zaštita novinara ne može obezbediti, ali da im se mora omogućiti da rade profesionalno. Janjić je rekao da se izjednačavanje novinara i službenih lica može uraditi tako što će se izjednačiti kazne za napad na jedne i druge, jer veće zaprećene kazne mogu delovati destimulativno na one koji napadaju novinare. On je pohavalio rad policije i zaštitu koja je novinarima pružena tokom održavanja poslednjih većih skupova u Begradu i izrazio nadu da će tako biti i u budućnosti.

Republički zaštitnik građana Saša Janković kazao je da nema slobodnog novinarstava ako su novinari ugroženi. Prema njegovim rečima, predlagano je da novinari dobiju status službenih lica, ali je ipak bolji drugi pravac i obezbeđenje pravne zaštite novinara.

Predsednica Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS)Nadežda Gaće istakla je da nigde u Evropi ne postoji rešenje da novinari dobiju status službenih lica, pa to ne treba da bude slučaj ni u Srbiji, ali da se moraju povećati kazne za napade na novinare. "Ako bi imali kaznene mere, ako MUP i pravosuđe budu radili svoj posao kako treba, kao što je bio slučaj tokom antifašističkog protresta u subotu, onda ćemo imati odgovarajući stepen zaštite", istakla je Gaće.

Ni predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS) Nino Brajović nije se složio sa idejom da novinari treba da dobiju status službenih lica, ali da zbog činjenice da je novinarstvo visoko rizičan posao treba obezbediti veći stepen zaštite. On je naveo da se UNS zalaže da se u izmene Zakona o javnom informisanju ubace odredbe kojima bi se definisale kazne za napad na novinare koje bi bile iste kao kazne za napad na bilo koje službeno lice.