04. 11. 2008

NEIZVESNA SUDBINA VIŠEJEZIČKIH MEDIJA

Novi Sad, 04.11.2008. (Dnevnik) - Osim četiri najveća nacionalna emitera, problem opstanka na medijskom tržištu Srbije imaju i svi ostali elektronski mediji, kako oni koji programe emituju na srpskom, tako i višejezički mediji čiji je položaj još teži i više je nego alarmantan – konstatovano je seminaru ”Samoodrživost višejezičnih medija”, koji je u sklopu projekta “Legalno u etru” održan u organizaciji Novosadske novinarske škole i uz podršku Izvršnog veća AP Vojvodine.

Po rečima savetnika pokrajinske sekretarke za informacije Kalmana Kuntića, mediji u Vojvodini mogu doprineti jačanju interkulturalnosti. – Ne treba samo stalno da konstatujemo da je Vojvodina multietnički region, već treba da radimo na tome da postane prava interkulturalna sredina, u čemu mediji mogu mnogo pomoći – rekao je Kuntić. Istaknuto je i da pokrajinska administracija pruža podršku medijima koji emituju program na jezicima manjina, s ciljem negovanja i podsticanja interkulturalizma, kako bi se dao podstrek negovanju svih jezika na teritoriji AP Vojvodine, a o tome svedoči i makedonski jezik, prisutan u pančevačkim medijima, ili nemački u subotičkim.

Predsednica Upravnog odbora Novosadske novinarske škole Dubravka Valić Nedeljković ocenila je da se mora pronaći recept za samoodrživost višejezičkih medija jer oni ne mogu u potpunosti biti prepušteni tržištu. Po njenim rečima, stabilno finansiranje takvih medija može se obezbediti kombinovano – iz budžeta lokalnih samouprava, delom od pretplate za javne servise, delom od komercijalnih usluga i delom od projekata.

Direktor “Medija art servisa” Rastislav Durman istakao je da je Srbija „najgori đak“ u regionu kada je privatizacija medija u pitanju, jer, po njegovim rečima, 95 odsto komercijalnog tržišta oglašavanja, kada su televizije u pitanju, drže četiri velike nacionalne televizije. – To, jednostavno, znači da na tom tržištu imamo monopol velikih televizija i maćehinski odnos prema malim medijima, pa je situacija više nego dramatična, ne samo za višejezičke medije – kazao je Durman.

Osim zakonskih prepreka, koje predviđaju obaveznu privatizaciju svih medija čiji su osnivači lokalne samouprave, opstanak višejezičkih radijskih i televizijskih stanica otežava i izostanak podrške javnosti ovim programima. Propagandista i urednik radija “Roadstar” Vladimir Čeh je naveo da je “u svetu bavljenje medijima veoma unosan posao jer je na listi od 30 najbogatijih ljudi sveta čak osmoro medijskih magnata”. On je istakao i da se situacija u medijima kod nas umnogome promenila od devedestih godina prošlog veka kada se u prosečnoj srpskoj porodici razmišljalo o tome da se “šesnaestogodiš njoj miljenici za rođendan kupi radio-stanica, a za 18 rođendan auto – jer za njega treba dozvola”.

– U etru je sada više od 400 emitera s dozvolama i opstaće samo oni najveći jer postoji velika borba za svaki reklamni dinar – rekao je Čeh, i kao jednu od mogućnosti opstanka “malih” medija predložio njihovo umrežavanje. – Samo umrežavanjem radio-stanice, koje će lokalnim programima pokriti veće regione, mogu se zajedno izboriti na tržištu i za komercijalno osnaživanje svojih programa – istakao je Čeh, navodeći da će sami oglašivači, to jest firme koje se reklamiraju, ubuduće mnogo više gledati na ekonomski interes reklamiranja i da će morati da shvate da mediji ne prodaju sekunde ili kvadratni centimetar prostora u novinama, već broj gledalaca, slušalaca i čitalaca.