03. 05. 2005

SVETSKI DAN SLOBODE MEDIJA

BEOGRAD, 3. maj, 2005. – Svetski dan slobode medija, 3. maj, i ove godine širom sveta obeležava se podsećanjem na ulogu medija u društvu. 3. maj protekao je u podsećanju na to koliko su mediji za održanje demokratije, razvoj društva i poštovanje ljudskih prava, ali i u podsećanju na više od 500 ubijenih novinara u protekloj deceniji čija smrt još nije rasvetljena a počinioci nisu kažnjeni. I Srbija je deo te strašne statistike. Ubistva Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije, Milana Pantića i Duška Jovanovića još su nerasvetljena. Novinarska udruženja traže od nadležnih da pronađu i kazne ubice njihovih kolega. Iako se novinari osećaju bezbednije nego pre 5. oktobra 2000. godine, i dalje su izloženi pretnjama. Novinari traže i primenu Zakona o radio-difuziji, formiranje Agencije za telekomunikacije, ukidanje zatvorskih kazni za uvredu i klevetu. Snježana Milivojević, analitičar medija, navodi da Srbija ima najneuređeniju medijsku scenu u Evropi: "Nažalost, obe demokratske vlade od 2000. na ovamo, prvo su sve činile da se zakon ne donose. Kad su bile prinuđene da ih donesu, onda su činile sve da ih ne primene. Kada su već morali da počnu da ih primenjuju, onda su sve činile da ne ustanove institucije za primenu tih zakona i tako sa svakim iz paketa medijskih zakona.” Beogradski Medija centar, NUNS i Granski sindikat medija "Nezavisnost" organizovali su akciju "Pet minuta gromoglasne tišine", a mediji su na pet minuta, od 11.55 do 12 sati prekinuli rad ili su se akciji pridružili čitanjem ili objavljivanjem Proglasa o slobodi medija. Predsednik NUNS-a Nebojša Bugarinović izjavio je da je nedopustiva činjenica da su pomenuta ubistva i dalje, posle nekoliko godina, nerešena. "To je loša poruka za novinare i medije u Srbiji, ali i za građane – da zločini mogu proći nekažnjeno. Mi smo već ukazali na to da sloboda medija podrazumeva sve prateće stvari, dakle: poštovanje Zakona o radio-difuziji, privatizacija medija, formiranje agencije za telekominikacije, smanjenje poreskih obaveza štampe, uvođenje evropske prakse u tretmanu uvrede i klevete", kaže Bugarinović. Prema podacima Svetske asocijacije novinara, u prvih nekoliko meseci ove godine ubijeno je 15 novinara, a tokom prošle godine 71 novinar. Tokom 2003. ubijena su 53 novinara, 2002. godine 46, a 2001. ubijeno je 60 novinara. Od 71 novinara koji su stradali prošle godine, 23 je poginulo u Iraku. "Reporteri bez granica" navode da je Irak najopasnija zemlju na svetu za novinare. Ukupno 56 novinara i njihovih saradnika ubijeno je u Iraku u protekle dve godine, što situaciju u toj zemlji čini opasnijom od sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, kada je od 1991. do 1995. godine poginulo 49 novinara. Medijska organizacija jugoistočne Evrope navela je da ima manje direktnih pritisaka na medije na Balkanu, ali da su pritisci i dalje prisutni i da posebnu zabrinutost izazivaju indirektni pritisci države. "Važno je da vlade i državne institucije priznaju da novinari imaju pravo da rade slobodno i nezavisno", izjavio je generalni sekretar SEEMO Oliver Vujović.