19. 11. 2005

PLATI, ČAK I AKO NEMAŠ TELEVIZOR

BEOGRAD, 19.11.2005. – Na adresu redakcije Glasa i juče su stizali računi za naplatu TV pretplate firmama i to iz gotovo svih delova Srbije. Faks je bio opterećen, a telefonom su se javljali i direktori preduzeća s različitim primedbama. Neki su rekli rezignirano da neće platiti pretplatu jer nemaju nijedan televizijski prijemnik, drugi su isticali da u okviru uredno popisanih osnovnih sredstava za rad nema televizora, dok su nekima stigli računi za više pretplata nego što im to sleduje prema zakonu. Dragan Mihajlović, v. d. direktora Trgovinskog preduzeća "Vlasina" iz Vlasotinca, izjavio je juče da mu je stigao račun sa obavezom da preduzeće plati sedam pretplata. “Mi imamo dvadeset prodavnica prehrambene robe i nemamo nijedan koji prodaje tehničku robu. Pri tom, ni u jednom objektu nemamo televizor. Na sve to, preduzeće ima 105 zaposlenih, a dobili smo račun za sedam pretplata”, rekao je Mihajlović. Na ovom primeru se vidi da je preduzeću razrezana barem jedna pretplata više, jer prema članu 81 Zakona o radio-difuziji ona se naplaćuje na svakih 20 zaposlenih koji su "u stanju da primaju program". Tako proizilazi da pomenuta firma ima 140, a ne 105 zaposlenih. Jedan vlasnik firme, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je da neće platiti račun jer u okviru osnovnih sredstava nema nijedan TV prijemnik i da se u pomenutom članu 81 naglašava da obavezu plaćanja imaju vlasnici radio i TV prijemnika. Dakle, neki tumače da samo firma koja je vlasnik TV prijemnika, bilo da je jedan ili ih ima više, mora platiti pretplatu. Redakciji je stigao i dopis Omladinske zadruge "Baterflaj" iz Crepaje, u kojem se navodi da zadruga nema ni TV ni radio prijemnik. Zakonska formulacija prema kojoj se pretplata za pravna lica naplaćuje na svakih 20 zaposlenih koji su u stanju da primaju program, očigledno je izazvala mnoge nedoumice u tumačenju jer se ne pominje vlasništvo nad TV prijemnikom, kao na početku istog člana Zakona, gde piše da "vlasnici radio i TV prijemnika imaju obavezu plaćanja radio-televizijske pretplate". Dakle, porodična domaćinstva "kači" odredba o vlasništvu nad TV prijemnikom, a firme odredba da plaćaju na svakih 20 zaposlenih koji su u stanju da prate TV program, što se ipak može i drugačije tumačiti.