22. 07. 2006

GAŠENJE TELEVIZIJA PO HITNOM POSTUPKU

USVOJENE IZMENE I DOPUNE ZAKONA O RADIODIFUZIJI BEOGRAD, 22.07.2006. (Dnevnik) - Skupština Srbije usvojila je izmene i dopune Zakona o radiodifuziji, uprkos zahtevima Misije OEBS-a, kao i novinarskih i stručnih udruženja za povlačenje tog predloga iz hitne procedure i upućivanje na javnu raspravu. Poslanici Skupštine su, po hitnom postupku, "u petoj brzini", za samo tri sata završili načelnu raspravu o izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji, a Skupština je izglasala njegove izmene, uz prihvatanje tri amandmana, dva Miloljuba Albijanića i jednog Odbora za kulturu i informisanje, a uoči letnje pauze, koja za republički parlament počinje 20. jula. Od prisutnih 127 poslanika, za izmene i dopune Zakona o radiodifuziji, glasao je 121 poslanik. Kako je navedeno u obrazloženju izmena, koje je predložio Odbor za kulturu i informisanje - nije reč o suštinskim promenama, već o tome da se "odluke Saveta Republičke radiodifuzne agencije učine sprovodivim". Pažnju privlači i ono što je dopisano u članu 64, a odnosi se na način i hitnost sprovođenja odluka Saveta Republičke radiodifuzne agencije kojima se oduzimaju dozvole za rad ili zabranjuje rad pojedinim emiterima. Utvrđeno je da je emiter, kojem je trajno ili privremeno oduzeta dozvola za rad, dužan da obustavi program, i to odmah po dostavljanju odluke Saveta Republičke radiodifuzne agencije, pošto će, u suprotnom, ona biti prinudno sprovedena. Emiter je dužan da bez odlaganja izvrši konačnu odluku Saveta o oduzimanju dozvole, što se odnosi i na satelitski program. Ukoliko emiter bez dozvole ne obustavi emitovanje programa, odluku Saveta izvršiće ovlašćeno lice zaposleno u RRA, pečaćenjem prostorija u kojima je smeštena telekomunikaciona oprema. Ako ovlašćeno lice emitera odbije da primi odluku o zabrani emitovanja programa, ova odluka se smatra dostavljenom kada je ovlašćeno lice RRA postavi na ulazna vrata poslovnih prostorija koje koristi emiter. Predviđeno je i da lice ovlašćeno za prinudno izvršenje odluke Saveta ima pravo da zatraži pomoć policije ako je potrebno. Utvrđeno je i da RRA izdaje dozvole i za kablovsko i satelitsko emitovanje programa bez javnog konkursa, a na zahtev operatera, kao i da vlasnik dozvole za emitovanje programa ima obavezu da za svaku promenu vlasničke strukture pribavi prethodnu saglasnost RRA. Izmenjene su i kaznene odredbe. Po važećem Zakonu, s 50.000 do 200.000 dinara kažnjavaju se: oni koji emituju program bez dozvole Agencije, ili suprotno standardima utvrđenim u dozvoli, ako ustupe ili iznajme dobijenu dozvolu ili frekvenciju koriste zajedno s nekim drugim bez odobrenja Agencije. Sada su kazne dopisane i za one koji bez dozvole emituju kablovski ili satelitski program ili ako za ulaganje stranog kapitala ne pribave prethodnu saglasnost Agencije. Rok za početak emitovanja programa TV stanica u osnivanju produžen je sa 60 na 120 dana od dobijanja dozvole. Dopunom Zakona utvrđena je dužnost emitera da poštuju zabranu reklamiranja političkih organizacija van predizborne kampanje, uz obavezu da tokom kampanje svim kandidatima i strankama obezbede jednaku zastupljenost. Ukoliko je protiv člana Saveta RRA pokrenut krivični postupak za delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje te funkcije, Savet dvotrećinskom većinom od ukupnog broja članova može doneti odluku da privremeno suspenduje tog člana do okončanja krivičnog postupka, precizirano je dopunom Zakona. U Zakon je ugrađeno i da se mesečna pretplata za javni radiodifuzni servis obavlja posredstvom javnog preduzeća za proizvodnju i distribuiranje električne energije, a radio-stanice će plaćati pet odsto naknade za emitovanje u odnosu na televiziju, umesto 20 odsto. Takođe su preciznije razgraničene i nadležnosti RRA i Republičke agencije za telekomunikacije (RATEL). Tako je Zakon o radiodifuziji, usvojen pre četiri godine, po drugi put (u leto 2004. i 2005.) pretrpeo izmene i dopune u Skupštini Srbije po hitnom postupku. Drugi red izmena Zakona, na osnovu kojeg su nedavno dodeljene nacionalne frekvencije za emitovanje komercijalnih programa radio i televizijskih stanica, naišao je na oštre kritike i pre rasprave, kao i nakon nje - izmene su kritikovali i strukovna novinarska udruženja i opozicija, kao i Misija OEBS-a u Srbiji, koja je pozvala srpski parlament da prethodno omogući javnu raspravu o predloženim izmenama Zakona. Ipak, najviše kritika odnosi se na to što će ubuduće finansijski plan Radiodifuzne agencije odobravati Vlada, a ne Skupština, što se ocenjuje stvaranjem odnosa čvršće zavisnosti Radiodifuzne agencije i medija od Vlade, te se ozbiljno dovodi u pitanje nezavisnost i samostalnost Agencije u odnosu na izvršnu vlast. Savetu RRA data prevelika ovlašćenja Strukovna novinarska udruženja naglašavaju da su izmene Zakona o radiodifuziji neprihvatljive i usvojene na štetu profesije i građana Srbije, kao i da je Skupština uvučena u spor Saveta RRA i BK telekoma, pa se može desiti da država izgubi sudski proces, što ujedno znači i da će građani Srbije u tom slučaju morati Karićevoj televiziji da plate odštetu. Ocenjeno je i da je naročito zabrinjavajuća izmena kojom Savet RRA može da oduzme dozvolu emiteru i zatvori radio ili televiziju odmah po donošenju odluke, te tako RRA postaje instrument u rukama Vlade, koja će na taj način moći da kontroliše medije u Srbiji. Takođe je apsolutno neprihvatljiva i odredba prema kojoj Savet sam može da suspenduje svog člana koga je izabrala Skupština, ne ostavljajući mogućnost Skupštini da se o takvoj suspenziji izjasni.Ocenjeno je i da usvojene izmene i dopune Zakona samo vode daljoj konfuziji u regulisanju ove oblasti i da se predviđenim dopunama Savetu daju prevelika ovlašćenja, jer nigde u svetu Agencija ne može, mimo odluke suda, da gasi radio-televizijske stanice.