28. 07. 2006

TADIĆ PONOVO UZBURKAO ETAR

Povodom odbijanja predsednika Republike da potpiše ukaz o proglašenju izmena Zakona o radiodifuziji BEOGRAD, 28.07.2006. (Danas) - Oba novinarska udruženja Srbije, UNS i NUNS, dobar deo stručne javnosti, kao i pojedini republički poslanici pozdravljaju odluku predsednika države Borisa Tadića da ne potpiše Ukaz o proglašenju Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji koji je republička skupština po hitnom postupku usvojila 19. jula na predlog sedam poslanika vladajuće koalicije, SPS i Liste za Sandžak. Suprotno tome, u vladajućoj koaliciji su mišljenja podeljena. Ministar kulture iz SPO Dragan Kojadinović nije saglasan sa zakonskim izmenama i priprema poseban dokument; predsednik skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje Aleksandar Lazarević, inače poslanik G17, nije ni potpisao predložene izmene, a u DSS oštro osuđuju Tadićevu odluku koja, prema oceni portparola DSS Andreje Mladenovića, pokazuje da se "predsednik Republike još jednom stavlja u službu Bogoljuba Karića i njegovih interesa". Inače, kako stvari stoje, Skupština bi na prvoj narednoj sednici trebalo ponovo da se izjašnjava o predloženim zakonskim izmenama. Kako njenim Poslovnikom nije predviđen rok za ponovno glasanje, poslanici bi, prema ranijim najavama, mogli da nastave rad tek posle kolektivnog odmora krajem avgusta. Međutim, time bi bio obezvređen sam hitan postupak prema kojem je dokument stavljen na dnevni red parlamenta, ali i ideja o produženju roka sa 60 na 90 dana za početak rada TV stanica u osnivanju koje su dobile nacionalne frekvencije. Stoga je na potezu predsednik Skupštine Predrag Marković koji je dužan da o zahtevu predsednika Republike da se ponovo glasa o već usvojenom zakonu odmah obavesti poslanike i da ga stavi na dnevni red prve naredne sednice parlamenta. Sa svoje strane predsednik Srbije je, prema Ustavu, dužan da proglasi zakon koji je ponovo izglasan u parlamentu. Koliko su vladajućoj koaliciji bitne izmene zakona videće se po tome hoće li Marković prekinuti ferije i sazvati vanrednu sednicu na kojoj bi se ponovo odlučivalo po hitnom postupku. Upućeni, međutim, kažu da se rokovi zadati Zakonom ne mogu "rastegnuti". Inače, Tadić je odbio da proglasi izmene i dopune Zakona o radiodifuziji, ocenjujući da bi time bila "ozbiljno narušena nezavisnost rada Republičke radiodifuzne agencije, jer je predviđeno da saglasnost na finansijski plan te agencije, umesto Skupštine Srbije, daje Vlada Srbije. Tadić takođe smatra da bi bio narušen princip ravnopravnosti učesnika u postupku dodele frekvencija, jer je izmenama i dopunama predviđeno produžavanje roka za početak emitovanja i smanjena naknada emiterima radio programa. Uz ocenu da je odluka predsednika Srbije da ne potpiše ukaz o proglašenju Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji ispravna, Nezavisno udruženje Srbije u saopštenju izražava nadu da će ona biti jasan znak poslanicima da pažljivije razmotre predložene zakonske izmene, da sagledaju i druga ponuđena rešenja i mišljenja i odrede se prema njima u skladu s poslaničkom dužnošću, a ne partijskim ili drugim interesima. Predsednica NUNS Nadežda Gaće podseća da je njeno udruženje, uz podršku Asocijacije nezavisnih elektronskih medija, Granskog sindikata medija Nezavisnost i Nezavisnog društva novinara Vojvodine, od predsednika Tadića tražilo da ne potpiše zakon koji se "maltene ilegalno pojavio poslednjeg dana rada parlamenta". - Ukazali smo na katastrofalna rešenja koja sprečavaju pravo na slobodu informisanja u Srbiji, nanoseći nepopravljivu štetu domaćoj medijskoj javnosti, a Savetu za radiodifuziju omogućavaju samovlašće - kaže predsednica NUNS za Danas, dodajući da " sistem u parlamentu koji omogućava predsedniku države da stavlja veto na zakon, a ne predviđa dvotrećinsku većinu za usvajanje zakona, ne valja". Saopštenje slične sadržine stiglo je i iz Udruženja novinara Srbije, čiji predsednik Nino Brajović kaže za Danas da su i oni tražili od Tadića da vrati zakon parlamentu zbog neprimerenih ovlašćenja RRA za prinudno izvršenje sopstvenih odluka. - Time se RRA izmešta iz opšteg pravnog sistema kao samodovoljna institucija za koju ne važe pravila opšteg upravnog postupka, ili odluke suda o privremenoj zabrani izvršenja. Takođe smo skrenuli pažnju da je nedopustivo da se u toku konkursa zainteresovani učesnici dovode u neravnopravan položaj tako što je izmenama zakona četvorostruko umanjena naknada za emitovanje radio programa. Budući da je konkurs raspisan pre nekoliko meseci, verovatno je da bi se i drugi učesnici pojavili da su znali da će naknada za emitovanje radio programa biti četiri puta jeftinija - kaže Brajović. Ovaj zakon, dodaje naš sagovornik, izaziva sumnje da je neko želeo najpre da eliminiše neke učesnike na konkursu time što je postavio stroge kriterijume, uključujući i visoku naknadu za emitovanje programa, a posle toga dobitnicima na konkursu višestruko umanjio taksu. I Brajović, kao i Nadežda Gaće, smatra da bi "najgore bilo da Skupština ponovo izglasa isti tekst zakona koji je stručna javnost osporila. - Načelno smo protiv toga da se zakon koji je od izuzetnog značaja, ne samo za posao kojim se bavimo, već i generalno za slobodu izražavanja u društvu, menja preko noći i bez adekvatnih priprema, javne rasprave, konsultacija s emiterima, novinarskim i medijskim asocijacijama, stručnom javnošću - kaže za Danas direktor B92 Veran Matić, podsećajući da je Zakon o radiodifuziji menjan po hitnom postupku i pretprošlog i prošlog leta, pa konačno i ovog leta po treći put. Takve izmene, objašnjava Matić čija je televizija dobila nacionalnu frekvenciju, "po pravilu ne rešavaju probleme s kojima se u medijskoj sferi suočavamo, već samo izazivaju nove kontroverze". Matić navodi da je takav slučaj i s poslednjim rešenjem prema kojem finansijski plan Agencije ne odobrava Skupština već Vlada, ili prema kojem sam Savet, ne ostavljajući mogućnost Skupštini da se o tome izjasni, suspenduje članove koje je skupština izabrala, itd. - U tom smislu odluka predsednika Tadića je na mestu i sada bi valjalo da se zainteresovani uključe u javnu raspravu o izmenama ovog zakona koju je Ministarstvo kulture već pokrenulo. Nije sporno da ima i prostora i potrebe da se pojedine odredbe zakona menjaju, ali vrlo je važno da te promene, s jedne strane, ne idu nauštrb garancija nezavisnosti regulatornog tela, a s druge, da razreše nedoumice koje su se javljale na konkursu za izdavanje dozvola - poručuje Veran Matić. Šef poslaničke grupe G17 Plus Miloljub Albijanić juče nije bio dostupan da prokomentariše ovakav ishod koji bi njegov stranački kolega, predsednik skupštinskog Odbora za informisanje Aleksandar Lazarević, koji je takođe bio neuhvatljiv, verovatno pozdravio. Nezavisni poslanik Blagica Kostić, koja je bila oštro protiv izmena, naziva "divnom vešću to što predsednik Srbije nije potpisao ovaj sramotan i poručeni zakon koji je u suprotnosti s logikom zdravog razuma". Građane bi, smatra, pogodilo plaćanje visokih odšteta za ukidanje BK TV. - Ako sam ja plaćenik Bogoljuba Karića, kako za mene kaže Albijanić, onda postoji čitava armija plaćenika koji su protiv zakona, uključujući Tadića i Lazarevića. Suludo je menjati zakon usred konkursa - kaže Blagica Kostić i ukazuje da se u toku letnje pauze frekvencijsko nebo "čisti" od svih emitera koji nisu podobni. Prema njenim rečima, "ovo je bio pokušaj legalizacije gašenja BK TV". Urednik časopisa Srpska pravna revija Vladimir Todorić ocenjuje da je promenama Zakona o radiodifuziji grubo narušena nezavisnost regulatornog tela u odnosu na izvršnu vlast, ali i da su neke odredbe u suprotnosti i s ljudskim pravima. - Odredba da članovi Saveta RRA mogu da suspenduju člana protiv koga je podneta krivična prijava, ili se postupak, u suprotnosti je sa zaštitom ljudskih prava i pretpostavkom nevinosti. Takvo pravilo ne važi ni za opoziv sudija, pa zašto bi onda važilo za članove Saveta RRA - kaže Todorić. Savet RRA ima devet članova, ali jedan od njih Goran Karadžić ne učestvuje u radu već duže vreme na osnovu internog dogovora sa ostalim članovima. Protiv njega se vodi istraga za zloupotrebu novca od donacija. I protiv predsednika Saveta Nenada Cekića se vodi istraga zbog odluke o gašenju predajnika BK Televizije krajem aprila. Ovu odluku Vrhovni sud Srbije proglasio je nezakonitom, a protiv Cekića je podneta krivična prijava u kojoj se navodi da je šteta koju je BK pretrpela zbog toga veća od milion i po dinara. Dozvole i rokovi Dozvole za emitovanje programa na nacionalnoj frekvenciji dobile su televizije B92, Pink, Hepi, Košava, Foks i Avala. Ukoliko bi se dosledno primenio član 56 Zakona, Foks i Avala bi ostali bez dozvole, a vrlo verovatno i Hepi, čija je tehnička opremljenost pod velikim upitnikom. Todorić: Stojanović u sukobu interesa Član Saveta RRA Svetozar Stojanović je u sukobu interesa zbog toga što je istovremeno član tog regulatornog tela i predsednik Srpsko-američkog centra fondacije koja se zalaže za jačanje saradnje Srbije i SAD. Zbog aktivnosti u fondaciji SAC, Stojanović nije imao pravo da odlučuje kao član Saveta RRA da li američka televizija Foks ispunjava uslove da emituje program u Srbiji, tvrdi Vladimir Todorić. Uz tvrdnju da je predsednik SAC očigledno u sukobu interesa, naš sagovornik kaže kako ima indicija i da je profesor Stojanović bio u sukobu interesa i tokom angažovanja na formiranju kokus grupe u Americi. Uz ogradu da "tako nešto nije lako dokazati", Todorić navodi da je ova grupa za zastupanje srpskih interesa angažovala republikanske kongresmene, a TV Foks je naklonjena ovoj partiji u SAD. Profesor Stojanović je, navodi se na sajtu www.sac.org.yu, osnivač i predsednik Upravnog odbora ove fondacije čiji je cilj da "proširi krug učesnika u srpsko-američkim odnosima i posreduje u njihovom povezivanju i saradnji". Među osnivačima SAC su još biznismen Zoran Drakulić, nekada glavni finansijer DSS i blizak premijeru Vojislavu Koštunici, kao i Nenad Popović, takođe privrednik i predsednik Ekonomskog tima za KIM. Popović je i potpredsednik SAC, a od ličnosti poznatih domaćoj javnosti u UO su i Vlade Divac, profesor Đuro Kovačević, analitičar Obrad Kesić... Gost na predavanjima koje organizuje SAC je i glavna i odgovorna urednica dnevnika Politika Ljiljana Smajlović, kao i članovi pregovaračkog tima za Kosovo.