21. 12. 2002

Dodeljena nagrada “Zoran Mamula”

BEOGRAD, 21.12.2002. - Nagradu ''Zoran Mamula'' dobila je novinarka Emilija Lilić za reportažu “Ove boje nisu moje” koja je emitovana u novembru 2002. na Radio Pirotu i na radiju Slobodna Evropa. Nagrada “Zoran Mamula” svečano je uručena 21. decembra 2002. godine u Medija centru.

Radio-televizija B92 ustanovila je godišnju nagradu "Zoran Mamula" koja će se dodeljivati za posebna dostignuća u radio novinarstvu.

Ove godine nagrada je dodeljena prvi put i to radio novinaru koji je, po mišljenju žirija, najbolje odgovorio zahtevima jedne od tri radijske forme: reportaže, izveštaja ili intervjua.

Na konkursu je učestvovalo 20 novinara sa ukupno 28 radova, od toga 15 reportaža, 6 izveštaja, 5 intervjua i 2 rada iz drugih radijskih formi.

Za nagradu je konkurisalo dvadeset novinara sa ukupno 26 radova, koji su bili u skladu sa postavljenim propozicijama. Članovi žirija koji ove godine dodeljuje nagradu su Svetlana Lukić, novinar Radija B92, Veran Matić, glavni i odgovorni urednik RTV B92, Dušan Mašić, medijski konsultant IREX-a, Dušan Radulović, glavni i odgovorni urednik Prvog programa Radio Beograda, i Mitko Jakovlevski, koordinator ANEM-ovog trening centra.

Novinar Zoran Mamula, jedan od osnivača i simbola Radija B92, preminuo je u decembru 2001. godine u trideset sedmoj godini života.

U veoma teškom periodu ratova i nasilja Zoran Mamula je radeći u nezavisnim medijima predstavljao novinarsku profesiju u najboljem svetlu, što potvrđuju i gledaoci, slušaoci i čitaoci medija u kojima je radio, kao i brojne nagrade koje su ti mediji, a prvenstveno B92, dobijali za hrabrost i profesionalizam. Njegove izuzetne ljudske osobine, blagost i tolerancija učinile su ga osobenom pojavom u jugoslovenskom medijskom prostoru. Autor je izuzetno velikog broja radio emisija koje su bile među najuspešnijim na B92, a bio je i vodeći novinar i simbol informativnog programa i Radija i Televizije B92.

Emilija Lilić, diplomirani filolog, odgovorni urednik Radio Pirota

Diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu, na Odseku za jugoslovenske književnosti i srpskohrvatski jezik. Diplomski rad o Andrićevim "Znakovima pored puta" i "Sveskama" izabran je za najbolji diplomski rad l992. godine. Poslediplomac je na matičnom fakultetu. Radila je kao profesor srpskog jezika i književnosti u Ekonomskoj školi u Pirotu, a zatim je izvesno vreme uređivala i vodila četiri izuzetno slušane emisije na radiju Omladinskog saveta (OSA). Od 1994. godine radi u Radio Pirotu, u redakciji informativnog programa i prati kulturu. Pre imenovanja za glavnog urednika Radio Pirota, godinu dana je bila zamenik glavnog i odgovornog urednika Radio Pirota. Izvesno vreme je bila dopisnik Radija B92, a više od dve godine dopisnik je radija Slobodna Evropa.

Veran Matić, glavni i odgovorni urednik RTV B92
na dodeli nagrade:

“Kada je Radio B92 pre više od trinaest godina počeo da radi, niko od nas koji smo se upustili u tu avanturu punu rizika nije razmišljao o tome koliko se B92 razlikovao od ostalih medija. Ne samo po konceptu, stilu i uverenjima nego i – generacijski. Nikome od nas tada nije padalo na pamet da će radeći na ovom poslu otići u penziju. O tome da je novinarstvo profesija koja dramatično skraćuje životni vek znali smo na osnovu opštih priča a ne iz sopstvenog iskustva. Novinar je mogao da bude uhapšen, otet, pretučen, mogao je i da pogine u nekom od ratova koji su protutnjali ovim prostorima, ali da "izgori" na svom poslu – to je, nekako, pripadalo onim starijim novinarima i drugim medijima.

Odrastanje ne znači uvek starenje ali svakako znači suočavanje sa životom koji se, kao sve oko nas, troši.

Godinama smo u najtežim uslovima imali beskrajnu energiju i osećaj fizičke svemoći. Nismo bili svesni trošenja, kao ni opasnosti koje nosi "zamor materijala". Da li smo, možda, bili od nekog drugog materijala?

Zoran Mamula je prvi platio dug prema životu koji je istovremeno bio i lep, i veličanstven, i strašan, i težak. Kao da je 5. oktobar 2002. godine uneo promene ne samo u društveni i politički život nego i u naše sopstvene sudbine. Počeli smo da plaćamo danak onom kroz šta smo prolazili na najtragičniji i najsuroviji način.

Odlaskom Zorana Mamule odišle su i mladalačke iluzije o svemoći i neuništivosti. Tužno je kada se suočimo sa prolaznošću na ovaj način. Drugi način, međutim, ne postoji. Jedini način da, bar na trenutak, zaustavimo vreme jeste sećanje.

Sećanje na Zorana Mamulu je sećanje na sve nas koji smo jednom davno negde krenuli. I još uvek smo na zajedničkom putu, ma šta nas u budućnosti čekalo.

Nagrada koja nosi ime Zorana Mamule samo je iskra srćanja koje će se održavati i onda kad prvi novinar sa B92 ode u penziju.

Kada smo pre nekoliko dana obavešteni da je B92 dobitnik Nagrade za toleranciju – prva moja pomisao bila je vezana za Makija. Ovu prvu nagradu za toleraniciju želim da posvetim sećanju na Zorana Mamulu.

U proteklim godinama bilo je mnogo više nagrada za hrabrost u novinarstvu. Za posebne podvige, humanosti i slično, a malo za ono što je osnova novinarstva – za kvalitet vesti, izveštaja, reportaža, intervjua, komentara ...

Takođe smo želeli da nagrada ne bude samo simbolična. Nagrada je u iznosu od 60.000 dinara uz mini-disk – uređaj bez kojeg radio novinari danas ne mogu kvalitetno da obavljaju svoj posao.

I vrednošću ove nagrade želeli smo da upozorimo na to koliko je neophodno da se vrati značaj profesiji i položaju novinara u društvu, a ako se kvalitet života ogleda i kroz finansijski položaj, onda on nije na nivou minimuma neophodnog za dobro obavljanje posla niti za normalan život.

Dakle, nadamo se da će ova nagrada podstaći konkurenciju među novinarima kako bi naredne godine ona pripala sledećem novinaru koji bude imao najbolji prilog. Konkurs je otvoren stalno i radovi se primaju tokom cele godine.

Posebno mi je važno da istaknem ono što smo mogli da zapazimo preslušavajući radove – na celoj teritoriji sa koje su nam stizali radovi, bez obzira na veličinu mesta ili veličinu medija, postoji visok stepen kvaliteta novinarskog rada.

Taj kvalitet koji je održavan i u najtežim vremenima Miloševićevog režima u opasnosti je da bude ugušen činjenicom da u oblasti elektronskih medija vlada apsolutni haos koji već predugo traje, dovoljno dugo da počnu da se gase redakcije, a i mediji koji su u težim vremenima dostigli visok stepen profesionalnosti. Ako se uskoro ne uspostavi red osnivanjem Agencije za radio-difuziju, donošenjem celog paketa Zakona vezanih za oblast medija, bojim se da se može dogoditi da se mediji i novinari orijentišu ka profitabilnom tabloidiziranom novinarstvu, a dobri novinari postaće dobro plaćeni PR službenici, referenti za informisanje ili službenici u stranim predstavništvima i međunarodnim organizacijama, što će na dug rok predstavljati ogromnu i teško nadoknadivu štetu.”