30. 01. 2003

Mrcvarenje "ničije kuće"

Upravni odbor RTS-a spasava samo maticnu kucu, RTV Beograd, dok clanovi Upravnog odbora iz Vojvodine nemaju nikakvo ovlašcenje da spasavaju RTV Novi Sad Maratonski serijal o nesrecnoj sudbini Radio-televizije Novi Sad dobio je ovih dana novu (o)tužnu epizodu – posle pokušaja RTS-a da (prvo) u svojoj i dalje nedefinisanoj pokrajinskoj filijali naprasno smanji radnu snagu za 10,7 odsto to jest za oko 164 ljudi (u RTV NS zaposleno je blizu 1700 ljudi). U Novom Sadu je taj pokušaj vodstva RTS-a, koga se (valjda) dobrovoljno prihvatio generalni direktor RTV Novi Sad Petar Jovanovic, izazvao veliko uznemirenje zaposlenih, pa i pokušaj štrajka i ulicnog demonstriranja nezadovoljstva (28. januara), a u maticnoj kuci u Beogradu, u kojoj su "secu u Vojvodini" izgleda shvatili kao "toplu probu" za ceo RTS sistem, sve se završilo na cupanju nekog kabla u informativnom centru i brzim umirivanjem personala – tezom da se tu zasad ništa nece preduzimati.

U stvari, odustalo se brzo i od "hirurgije" nad brojem zaposlenih i u RTV Novi Sad jer se ispostavilo da Vlada Srbije i nije obezbedila sredstva za prvi korak u "zbrinjavanju" tehnološkog viška u državnom radio-televizijskom sistemu, ali su, u meduvremenu, aktuelizovani svi stari problemi u vojvodanskoj radio-televizijskoj centrali, a ceh je zasad platio samo glavni i odgovorni urednik informativnog programa Milovan Nedeljkov. Istina, dok ovaj tekst ide u štampu, Nedeljkova nije smenio organ koji ga je izabrao (UO RTS), ali mu je generalni direktor RTV NS Petar Jovanovic oduzeo posao, pa se, kako sam kaže, nalazi u doskorašnjem položaju Milana Milutinovica, eks-predsednika Srbije – da jeste na funkciji, ali nema prava da je obavlja. Jovanovic je, naime, za šefa informativnog kolegijuma TV NS postavio svog pomocnika zaduženog za televiziju, inženjera Drahomira Grnju, pa sada ovaj dugogodišnji šef servisa za elektronsku opremu u Radio Novom Sadu "ureduje" televizijski informativni program na sedam jezika (koliko se emituje iz RTV NS), dok mu "leda cuva" pokrajinski sekretar za informisanje Rafail Ruskovski – koji je javno izneo tvrdnju da je ražalovani Nedeljkov (njegov partijski drug iz DS-a) " svojim ponašanjem prema nadredenima i podredenima pokazao da ne može da nosi funkciju" ("Gradanski list" od 1. februara). Nedeljkov u odgovoru na tu tvrdnju kaže da upravo pokrajinski ministar Ruskovski ne može nositi svoju funkciju "zato što se meša u uredivacku politiku" i to potkrepljuje nizom ilustracija (na primer, zašto u TV Dnevniku u cetvrtom minutu ide to i to, a ne to i to).

U meduvremenu, u jednoj vanrednoj emisiji TV NS (1. februara), izašlo je na videlo da u mnogobrojnim trvenjima u toj kuci – tinja i teška svada izmedu urednika Nedeljkova i direktora Jovanovica. Da stvar bude zanimljiva, ova dva coveka je pre godinu dana na vodeca mesta u RTV NS "u paketu" izabrao Upravni odbor RTS-a, sa Dejanom Mijacem na celu, a na predlog generalnog direktora RTS-a Aleksandra Crkvenjakova, uprkos protivljenju vojvodanskih politickih institucija i stranaka, a posle njihovog izbora, ako se citalac toga seca, izbila je poznata afera sa "razbijanjem RTS table", što je zavadilo ?indica i Canka, pa je predsednik vojvodanske skupštine jedva pregurao glasanje o poverenju u pokrajinskoj skupštini. Sada Mijac na neki nacin "pere ruke" od novih komplikacija u RTV NS tvrdnjom da se UO slabo meša u poslove RTV NS i da ta pitanja "prepušta" clanovima UO-a iz Vojvodine, ali istice da Nedeljkova može smeniti samo onaj ko ga je i postavio.

Tu je, u stvari, i pocetak glavnog problema, kažu upuceni, što UO RTS-a, pa i vodstvo RTS-a gledaju samo da spasu maticnu kucu RTV Beograd, a clanovi UO-a iz Vojvodine nemaju nikakvo institucionalno ovlašcenje da bilo šta preduzmu u vezi sa spasavanjem RTV NS – dok njen menadžer Petar Jovanovic, po mišljenju sindikata RTV NS (to je zakljucak sa zbora njihovih 600 clanova u Studiju M), zasad ništa drugo nije preduzeo u revitalizaciji RTV NS (kao "mrtve noge" RTS-a), što zbog nedostatka ovlašcenja, što zbog nedostatka lokalne politicke podrške, licne volje ili sposobnosti, svejedno.

U nešto generalnijem prosudivanju, novosadski politicari, na primer Nenad Canak, smatraju da je katastrofa koja pritiska RTV NS posledica okolnosti da ta kuca nije vracena Vojvodini (mada su je izgradili njeni gradani) ni "omnibus zakonom" jer joj nisu vraceni izvori finansiranja. Canak još kaže da to što Vojvodina nema izvore finansiranja ide za tim da se "politicki obesmisli postojanje vojvodanskih institucija".

Kad se pogled suzi na RTS, uocljivo je da je RTV Beograd konkurisao kod Evropske komisije, na javnom tenderu, za projekat revitalizacije i razvoja, pa je medunarodna grupa Barbier Frinault Associes (preko konsultanta Ernest and Yung) u saradnji sa Evropskom agencijom za rekonstrukciju i OEBS-om za tu kucu sacinila dva (poverljiva) dokumenta: Organizacionu strukturu i sistematizaciju radnih mesta (Job descriptions). Te dokumente je Crkvenjakov progurao kroz UO RTS, iako su neki od clanova tog tela iz Vojvodine, na primer, dr Fuada Stankovic, rekli da njihova mehanicka primena na RTV NS vodi ka katastrofi jer vojvodanska kuca, za razliku od RTV Beograd, nema strategiju razvoja, pa otuda i ne može da vodi politiku radne snage u vezi sa buducim programskim potrebama.

Problem sa RTV NS je u tome, kažu nezavisni strucnjaci, što njen direktor Jovanovic nije nigde konkurisao za stranu (ili domacu) strucnu pomoc, što se nije usudio da sacini kakvu-takvu strategiju buduce vojvodanske televizije u državnom vlasništvu, što ta televizija ne zna kako ce sutra izgledati i šta ce raditi, što se program priprema štapom i kanapom i s nekim od kompromitovanih ili nestrucnih kadrova i što na sve to, navodno, po direktivi pokrajinskog sekretarijata za informisanje, ta kuca sve snage usmerava na izgradnju i opremu "dopisnih", regionalnih centara po vojvodanskim varošima – dok sama pokrajinska rtv-centrala trune (valjda da ne bude "novosadizacije Vojvodine").

Kad se sve sabere, oklevanje nove vlasti u Srbiji da energicno izvede reformu u radiodifuznom sistemu, doista sprovede novi zakon o radio-difuziji i zaokruži regulativu u telekomunikacijama, te da krene u neku "decentralizaciju" starih državnih sistema pogada i one najagilnije i najbliže centru odlucivanja (RTV Beograd), a, dakako, najviše trenutno "nicije kuce", kakva je sada i RTV Novi Sad.

Dimitrije Boarov