19. 05. 2003

Mediji pred sudom

novine_mala.jpg

novine_mala.jpg

Tužbe protiv medija od 2001.

BEOGRAD, 19. maja 2003. - Pokretanje krivičnih ili građanskih sudskih postupaka protiv novinara i medija u Srbiji posebno je živnulo posle oktobarskih promena 2000. godine, pokazuju podaci Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS). U toku je više od 170 sudskih procesa protiv medija zasnovanih uglavnom na tužbama predstavnika bivše vlasti i njima bliskih javnih ličnosti.

Podaci NUNS-a pokazuju da su sve češće i tužbe za klevetu i povredu ugleda koje protiv medija podnose sadašnji državni funkcioneri i ličnosti koje su im bliske, a zahtevi za odštetu u pojedinim slučajevima dostižu više desetina miliona dinara.

Ko traži najviše para?

Najveći odštetni zahtev za sada je podneo vlasnik surčinskog preduzeća "Krmivo produkt," Dragoljub Marković, koji je u tužbi protiv glavnog i odgovornog urednika "Blic njuza" Željka Cvijanovića i "Blic-presa", izdavača tog lista, zatražio na ime odštete 60 miliona dinara. Suđenje, zbog teksta objavljenog u maju 2002. godine, još je u toku.

Jedan od najvećih odštetnih zahteva podnela je pevačica Zorica Brunclik, bivša visoka funkcionerka Jugoslovenske levice, koja je tužila za klevetu glavnu i odgovornu urednicu VIN-a Gordanu Sušu. i traži odštetu od 33 miliona dinara. U toku je i postupak koji je Zorica Brunclik pokrenula protiv dnevnika "Blic", zahtevajući odštetu od 30 miliona dinara. Povod je bio izveštaj sa konferencije za novinare Sindikata "Nezavisnost" RTS-a, objavljen 2000. godine.

Tuže stari al’ tuže I novi

Među nekadašnjim funkcionerima, koji su tužili medije, su bivši visoki funkcioneri Socijalističke partije Srbije (SPS) Gorica Gajević, Nedeljko Šipovac, Dragan Tomić, Mirko Marjanović, Dmitar Šegrt, funkcioneri Srpske radikalne stranke Dragan Todorović i Zoran Krasić, nekadašnja direktorka "Beogradske banke" Borka Vučić, kao i penzionisani generali Ljubomir Domazetović i Stevo Dokmanović. Tužbe su podneli i bivši predsednik SAO Slavonija-Baranja i Zapadni Srem Goran Hadžić, bivši predsednik SRJ Dobrica Chosić, kao i Marko Milošević, sin bivšeg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Milosevića.

Pojedini podnosioci tužbi su u zatvoru, poput bivšeg generalnog direktora Radio-televizije Srbije Dragoljuba Milanovića, koji je u avgustu prošle godine podneo privatnu tužbu protiv direktorke Novinske agencije Beta Ljubice Marković i glavnog i odgovornog urednika Dragana Janjića, zbog izveštaja u kojem su citirani članovi porodica poginulih radnika državne televizije da se Milanović smejao tokom sudjenja.

Tužbe protiv medija i novinara za klevetu podnosili su i sadašnji funkcioneri, među kojima su visoki funkcioner Demokratske stranke Goran Vesić, šef Biroa vlade Srbije za komunikacije Vladimir Beba Popović, srpski ministar kulture i medija Branislav Lečić, srpski ministar poljoprivrede Dragan Veselinov, predsednik Skupštine Vojvodine i lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak, potpredsednik vojvođanske vlade Duško Radosavljević, gradonačelnik Kragujevca Vlatko Rajković.

Vesić je tužio "Srpsku reč" zbog rubrike "I to je Srbija", u kojoj je, između ostalog, napisano da je zbog neodazivanja na vojni poziv, osuđen na dve godine zatvora, te da se za vreme boravka u Crnoj Gori bavio biznisom. Vesić je tražio naknadu štete u iznosu od pola miliona dinara, a sudjenje nije završeno.

Prema podacima NUNS-a, Vesić je tužio 2001. i dnevnik "Nacional", zbog teksta u kojem je navedeno da je "saslušavao urednika (pornografskog) lista 'Hasler'". Vesić je to demantovao u saopštenju DS, ocenjujući da je "krajnje vreme da pojedini novinari koji objavljuju samo lazi jednom na sudu i dokažu ono što pišu".

Šef vladinog Biroa za komunikacije podneo je privatnu tužbu za klevetu protiv glavnog i odgovornog urednika nedeljnika "Blic njuz" Željka Cvijanovića, povodom teksta "Ključ afere Pavković drži šef tajne policije", objavljenog 3. jula 2002. godine. U tom tekstu navedeno je da je Popović, kao šef tajne propagande prisluškivao kabinet tadašnjeg predsednika SRJ Vojislava Koštunice, kao i to da je Popović tražio da Cvijanović bude osudjen na 20 godina zatvora, jer bi "tako prestala da postoji fatalna forma nezavisnog novinarstva".

Ministar Lečić pokrenuo je gradjansku parnicu protiv novinarke NIN-a Radmile Stanković, zbog teksta pod naslovom "Nešto ste teli" od decembra 2001. godine. Posle sedam ročišta, Prvi opštinski sud u Beogradu proglasio se nenadležnim za taj spor i prosledio ga Okružnom sudu.

Udara I kolega na kolegu

Tužbe protiv medija i novinara podnele su i pojedine njihove kolege. Tako su "Danas" i urednika tog lista za Vojvodinu Radovana Balaća tužili direktor "Dnevnika" Vera Soti, glavni i odgovorni urednik Petar Petrović i bivsi direktor štamparije "Dnevnik" Boško Lukač, zbog teksta "Saborci zaboravili stare dugove" od 3. maja 2002. Za povređeni ugled zatražena je naknada od 400.000 dinara, a proces je u toku.

Takodje, bivši urednik dopisništva RTS u Valjevu Slobodan Raković tužio je novinarku Radio Valjeva Slađanu Perović, zbog prenete izjave aktiviste Otpora Aleksandra Lazića, koji je na konferenciji za novinare govorio o navodnoj zloupotrebi donacija u RTS-u, uključujući i valjevsko dopisništvo. Radio Valjevo je pritom emitovao i demanti Rakovića.

Preduzeće "Blic pres" podnelo je privatnu krivičnu tužbu protiv glavnog i odgovornog urednika "Nedeljnog telegrafa" Momčila Đorgovića, zbog teksta "Opasne igre predsednika". Urednica listova "Dama" i "Profil" Vesna Radusinović tužila je za klevetu list "Huper", tražeći odštetu od milion dinara zbog teksta o njenom učešću u emisiji "za million godina" na TV Pink.

Bivši urednik Informativnog programa RTS Miodrag Popov pokrenuo je parnični postupak protiv nekadašnjeg urednika "Reportera" Vladimira Radomirovića, novinara Petra Lukovića i izdavača tog lista "Pres haus" (Press House). Zbog teksta pod naslovom "Svi u Hag" od novembra 2001. godine, u kojem je Luković tvrdio da je Popov u svojim informativnim emisijama pominjao ogrlicu od dečjih srpskih očiju i na taj način izazvao nacionalnu netrpeljivost, bivši urednik RTS-a zatražio je odštetu od pet miliona dinara.

Novinar Jugoslav Ćosić tužio je krajem 2002. godine dnevnik "Nacional" zbog navoda da je, pod pretnjama jednog ministra, pobegao iz zemlje. Posle odbijanja "Nacionala" da se javno izvini zbog neistinitih tvrdnji, Ćosić je podneo tužbu i zatražio 100.000 dinara za nadoknadu nematerijalne štete. Postupak je na početku.

Iako su najčešći zahtevi za nadoknadu nematerijalne štete, pojedini procesi protiv novinara završeni su i zatvorskim kaznama. Tako je Opštinski sud u Gornjem Milanovcu osudio novinara lista "Politika" Boška Lomovića na tri meseca zatvora, uslovno na godinu dana, zbog teksta o poslovanju PIK "Takovo" od 8. februara 2001. godine.

Može po džepu, a može I zatvor

Bivši glavni i odgovorni urednik nedeljnika "NIN" Stevan Nikšić osuđen je presudom Prvog opštinskog suda na kaznu zatvora od šest meseci, uslovno na dve godine, ali je Okružni sud ukinuo tu presudu i vratio je prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Nikšića je tužio Aleksa Đilas, povodom pisma čitaoca "NIN-a", objavljenog u januaru 1999. godine, u kojem je pomenut otac tužioca, Milovan Đilas, kao nekadašnji visoki komunistički i državni funkcioner. S obzirom da su prošle četiri godine od objavljivanja spornog pisma, tužbeni zahtev Đilasa zastareo je i sud je morao da konstatuje tu činjenicu.

Ministar Veselinov tužio je "Građanski list" zbog tekstova u kojima je navedeno da je umešan u krivolov, a taj list nedavno je dobio i presudu da plati pola miliona dinara odštete. Veselinov je tražio 1,5 milion dinara. "Građanski list" odbio je da plati taj iznos i najavio žalbu na presudu.

Srpsko Ministarstvo saobraćaja i telekomunikacija i Republička direkcija za puteve podneli su dve krivične prijave protiv nedeljnika "Blic njuz" zbog teksta pod naslovom "Surčinci grade autoput kroz Srbiju", koji je, prema oceni tužilaca, "zlonameran i vrvi od neistina". Ministarstvo i Direkcija ocenili su i da je reč o "konstruisanju afera i uznemiravanju javnosti", a taj proceš je u toku.

Predsednik vojvođanskog parlamenta Čanak tužio je novinara Radija 021 Ašliju Đuričina, koji je kažnjen za klevetu sa 30.000 dinara, a iako je proglašen krivim i za uvredu, oslobođen je kazne za to delo. Povod za tužbu bio je komentar u emisiji "Ekranom u glavu", emitovanoj 11. oktobra 2002. godine.

Potpredsednik vojvođanske vlade Duško Radosavljević tužio je za klevetu novinarku "Danasa" Mariju Maleš, zbog teksta pod naslovom "Svako protiv svakog, svi sa Đinđićem", objavljenog u dvobroju 25-26. maja 2002. godine. Radosavljević je zatražio odštetu od 400.000 dinara, a suđenje je u toku.

Liga šampiona

Najveći broj tužbi podnet je protiv dnevnika "Danas" i "Blic", nedeljnika "Reporter", kragujevačkog nedeljnika "Nezavisna svetlost" i beogradske "Srpske reči".

Dnevnik "Danas" jedan je od medija protiv kojih je podnet najveći broj tužbi za klevetu i uvredu, a bio je i jedan od najviše kažnjavanih po nekadašnjem Zakonu o informisanju.

Prema podacima NUNS-a, "Danas" su, između ostalih, tužili Srpska razvojna banka a.d. iz Beograda i direktorka te banke Jadranka Rajevac-Grujić, tražeći odštetu od milion dinara, zatim bivši direktor "Jugopetrola" Dragan Tomić, koji je u odustao od tužbe nakon objavljivanja izvinjenja, Vojvođanska zelena stranka iz Novog Sada, bivši rektor Univerziteta u Beogradu Rajko Vračar, funkcioner samouprave Srba u Hrvatskoj Goran Hadžić, istoričar Goran Davidović iz Čačka, koji proučava ravnogorski pokret, a zatražio je naknadu nematerijalne štete od pet miliona dinara.

"Blic" je takođe jedan od listova sa najvećim brojem tužbi. Bivši visoki funkcioner SPS-a Gorica Gajević zatražila je 700.000 dinara nadoknade za "pretrpljeni duševni bol" zbog teksta "Naftaši dali stan Gorici Gajević" od 6. februara 2001. Njen stranački kolega Nedeljko Šipovac tužio je "Blic" zbog teksta u kojem je 26. aprila 2001. pomenut njegov sin, ali je sud odbacio tu tužbu kao neosnovanu.

Marko Milošević, sin bivšeg vladajućeg para Milošević-Marković, tužio je "Blic" zbog teksta pod naslovom "Propali poslovi tatinog sina" od 4. novembra 2001, koji je prenet iz američkog nedeljnika "Njuzvik" (Newsweek). Suđenje je odloženo na neodređeno vreme, a Milošević je tražio nadoknadu od milion dinara.

Bivši predsednik beogradske vlade i funkcioner Srpskog pokreta obnove Spasoje Krunić tužio je "Blic-pres" zbog teksta "Milion dolara za prijateljstvo" od 20. decembra 2000. godine, a tražio je odštetu od 700.000 dinara.

Pevačica Jelena Karleuša zatražila je odštetu od million dinara od "Blica", zbog naslovne strane i najave teksta "Koliko košta noć s Karleušom?".

Deset policajaca is Valjeva, Uba, Ljiga i Lajkovca, podnelo je tužbe za klevetu protiv "Blica" i glavnog i odgovornog urednika Veselina Simonovića zbog spiska sa imenima policajaca za koje je navodno zainteresovan Haški tribunal, a koji je "Blic" preneo iz nedeljnika "Reporter" od 22. novembra 2001. godine.

Zbog tog teksta, policajci čija su imena navedena na tom spisku, podneli su protiv "Reportera" ukupno osam tužbi, individualno ili u grupama. Njihovi zahtevi za odštetu su od 210.000 do 6,6 miliona dinara, a procesi se vode u Beogradu, Novom Sadu, Loznici, Čačku i Subotici. U prvoj presudi povodom tog teksta, Prvi opštinski sud u Beogradu odbacio je tužbu policajca Milana Ilića, ocenjujući da se iz opreme teksta ne može zaključiti da se odnosi na tog policajca.

Kragujevačka "Svetlost" takodje je jedan od listova sa najvećim brojem tužbi.

Između ostalog, "Svetlost", novinare i urednike tog lista, tužili su nekadašnji načelnik finansijske policije Šumadijskog okruga Vladimir Ilić, koji je kasnije odustao od tužbe, zatim funkcioner SPS-a i bivši direktor kragujevačke industrije mesa "Crvena zvezda"

Milutin Bošković, preduzeće "Zastava automobili", koje je u međuvremenu povuklo tužbu, visoki činovnici kragujevačke policije, radnik finansijske policije u Kragujevcu Jovanka Marović, koja je takođe povukla tužbu, njena koleginica Jasmina Đurdjević, kao i gradonačelnik Kragujevca Vlatko Rajković.

Kragujevački gradonačelnik Rajković podneo je, prema podacima NUNS-a, tri odvojene tužbe protiv novinara "Svetlosti". On je tužio za klevetu novinarku Gordanu Božić zbog teksta "Partijski lebac bez motike", zatim novinarku Margitu Cvetković zbog teksta "Zašto su kažnjeni novinari RTK?", kao i glavnog urednika "Svetlosti" Miroslava Jovanovića zbog teksta "Čestitka", objavljenog u maju 2002. Sva tri procesa su u toku.