02. 11. 2003
ANEM – 2002/2003. godina - Izveštaj predsednika
Tomas Džeferson, 1787. godine
Kada analiziramo proteklu godinu, namece se utisak da je upravo tenzija koja je postojala izmedu vlasti i medija dovela Srbiju i Crnu Goru na 85. mesto rang liste Reportera bez granica – liste koja meri nivo slobode medija i novinarstva u celom svetu.
Daleko smo na zacelju zemalja regiona. Stice se utisak da se vlast uplašila da bi mogla doci u situaciju poput one u dilemi Tomasa Dzefersona i svim silama nastoji da se konfrontira sa medijima, kao da su upravo mediji a ne politicke stranke najjaca opozicija. Ova dilema je, naravno, nerealna. Priroda medija nije da ukida vlade, vec da kritikom i kontrolom utice na kreiranje javnosti, da informiše gradane o svim društvenim pitanjima, da posreduje izmedu vlasti i gradana.
U protekloj godini ANEM-ove stanice uspele su da održe visok stepen profesionalizma i rada u korist ocuvanja javnog interesa. Medutim, okruženje – prvenstveno ono koje stvara vlada – bilo je izuzetno nepovoljno po clanice ANEM-a.
Zakon o radio-difuziji
Kada analiziramo ono što se dogadalo oko usvajanja i sprovodenja Zakona o radio-difuziji, možemo videti samo povodom te jedne teme gotovo sve negativne strane koje je do sada ispoljavala naša vlast: nedoslednost, samovolja, kratkovidost, zastupanje fragmentarnih interesa, pristajanje uz klan umesto rada za javno dobro, rad u korist sopstvene štete, iskazivanje nagona za samouništenjem, gaženje sopstvenih odluka, iznudivanje i trgovina glasovima, nametanje odluka, nedemokraticnost, neuvažavanje javnosti, potcenjivanje javnog mnjenja, bahatost...
Zakon o radio-difuziji usvojen je 18. jula 2002. godine, a nakon što je skupština propustila da do 25. oktobra 2002. godine, u skladu sa rokom predvidenim clanom 115. Zakona, odluci o izboru osam clanova Saveta Agencije, ANEM se u dva navrata obracao predsednici Skupštine, u oktobru i decembru 2002. godine, sa zahtevom da se odlucivanje o izboru clanova Saveta što pre nade na dnevnom redu skupštine, a kako bi Zakon o radio-difuziji napokon poceo da se primenjuje.
Nenad Cekic i Vladimir Cvetkovic izabrani su u Savet 11. aprila 2003. godine, a ANEM se vec 18. aprila 2003. godine, zajedno sa NUNS-om i Spektrom, obratio Narodnoj Skupštini sa zahtevom da ovaj izbor preispita, buduci da je u postupku izbora narušena procedura predvidena Zakonom o radio-difuziji. (A procedura je "cesto jedini oblik pravednosti koji možemo ostvariti", kaže Robert Dal, koji se veoma mnogo bavio pitanjima demokratije.)
Kada je i Goran Radenovic 24. aprila 2003. godine predložen, a 27. maja 2003. godine i izabran za devetog clana Saveta, i kada smo dovedeni u situaciju da je trecina clanova Saveta nezakonito izabrana, cime je kredibilitet tog tela u celini doveden u pitanje, ANEM je, zajedno sa drugim relevantnim profesionalnim asocijacijama i nevladinim organizacijama, odlucio da ne kandiduje nove clanove Saveta koji bi zamenili Vladimira Vodinelica i Snježanu Milivojevic koji su podneli ostavke, dok se prethodno ne isprave i ne otklone nepravilnosti i povrede zakona koje su i dovele do tih ostavki.
Ukazivali smo, i pre i nakon što je Skupština 15. jula 2003. godine odbila da razreši Cvetkovica, Cekica i Radenovica, da se ucinjena povreda zakona može ispraviti jedino odlukom skupštine kojom bi se poništila ranija odluka o izboru zbog povrede zakona u postupku kandidovanja, i time prakticno otvorio prostor za ponavljanje citavog postupka.
Kako je za depolitizaciju Saveta kljucno pitanje ovlašcenih predlagaca njegovih clanova, i kako je najveca greška zapravo napravljena onog trenutka kada je predlog Zakona koji smo i mi podržali izmenjen utoliko da je uticaj vlasti na kompoziciju Saveta postao preovladujuci, ANEM je, 13. oktobra, zajedno sa NUNS-om predložio amandman na Zakon o radio-difuziji kojim bi se Skupština Srbije i Skupština Vojvodine brisale sa spiska ovlašcenih predlagaca, dok bi udruženja novinara i radio-difuznih javnih glasila, udruženja filmskih i dramskih umetnika i udruženja kompozitora i muzickih umetnika, umesto jednog clana saveta zajednicki, predlagala tri clana pojedinacno.
Jasno je da je vlada želela i želi vecinu u Savetu upravo kako joj se ne bi dogodile neprijatnosti kakve ima od strane autonomnog Saveta za borbu protiv korupcije. O tome najplasticnije govore i najnovije ideje da treba odustati od Saveta jer Srbija još nije zrela za nezavisna regulatorna tela i da Vladi treba prepustiti podelu frekvencija.
Zakon o javnom informisanju
Zakon o javnom informisanju usvojen je 22. aprila 2003. godine, za vreme proglašenog vanrednog stanja. Na taj nacin je zaobidena sveobuhvatna javna rasprava o pojedinim clanovima koji su uvršteni u Predlog zakona neposredno pre upucivanja u Skupštinu. Javna rasprava izostala je i o pojedinim amandmanima poslanika koje je vlada podržala. Usvojeni zakon sadrži devet potpuno novih clanova koji regulišu izuzetno osetljivu materiju zabrane distribucije informacija, cime je stvoren osecaj medija da je rec o pokušaju da se na mala vrata uvede cenzura. Predložili smo da Vlada još jednom sa predstavnicima radne grupe razmotri održivost pojedinih odredbi Zakona o javnom informisanju, koje sa radnom grupom nisu usaglašene. To se odnosi kako na odredbe o zabrani distribucije javnih glasila, tako i na odredbu koja omogucava državi da osnuje državnu novinsku agenciju.
Pretnje vladinih cinovnika novinarima
Gordana Suša, urednik Video nedeljnika VIN, u okviru koga je u nedelju, 20. aprila 2003. godine emitovan njen intervju sa potpredsednikom vlade Nebojšom Covicem, izjavila je da je nakon emitovanja telefonom zvao Vladimir Popovic, te je napao zbog pitanja koje je postavila.
ANEM je vec 21. aprila, imajuci u vidu da ovo nije bio prvi slucaj neprimerenog ponašanja, najoštrije protestovao. Zajedno sa urednicima drugih medija tražili smo od vlade preispitivanje svih nezakonitih i neprincipijelnih postupaka preduzetih prema medijima u vreme vanrednog stanja.
Na ovim pitanjima mogla se evidentirati ponovo solidarnost medu medijima i novinarima. Vladin cinovnik je morao da napusti svoje mesto posle odredenog perioda.
Zakon o dostupnosti informacija
Predstavnici ANEM-a insistirali su na što hitnijem usvajanju Zakona o dostupnosti informacija i uzeli aktivno ucešce u okruglim stolovima koji su se u okviru javne rasprave o predlogu tog zakona vodili.
Privatizacija lokalnih javnih medija
Predstavnici ANEM-a inicirali su i aktivno se ukljucili u izradu uputstava za privatizaciju lokalnih javnih medija, na kojem radi Ministarstvo kulture i medija Republike Srbije.
Odnos sa vlastima
ANEM se kontinuirano od 5. oktobra u odnosu na vlast ponaša konstruktivno, inicira komunikaciju, dogovor, pokušava na razlicite nacine da pomogne u donošenju zakonske regulative i kroz niz manifestacija da edukuje i medije, politicare i gradane za jedno savremeno zakonodavstvo.
Sa druge strane, osnovna priroda javnosti, medija i ANEM-a vezana je za kritiku i kontrolu vlasti. Kada su još u pitanju važni elementi koji omogucavaju nesmetano funkcionisanje takve prirode medija – onda je bilo jasno da se i naša Asocijacija mnogo više nego po drugim pitanjima angažuje na planu ostvarivanja uslova za slobodno informisanje javnosti. Kada se analizira novostvorena tenzija izmedu medija i vlasti, vidi se da sa strane vlasti ne postoji razumevanje za prirodu medija i prirodu javnosti. Preovladuje i dalje ideja da je potrebno biti uz vlast, opravdavati poteze vlasti, podržavati aktuelnu politiku i politicare ponaosob i nekriticki se odnositi prema stvarnosti. To je upravo ono protiv cega smo se ranije borili mnogo rizikujuci. Bitka protiv javnost jednostavno je uvek izgubljena bitka.
Ja sam inicirao i pismo 17 urednika medija u kom smo predložili Vladi i Skupštini stvaranje mehanizma koji ce eliminisati stalnu tenziju izmedu vlasti i medija; uspostavljanje mostova komunikacije; eliminisanje nesporazuma itd. Ni takva inicijativa nije prihvacena kao ozbiljna potreba vec je shvacena kao nova osnova za konfrotacije i to je rezultiralo veoma lošom politikom prema medijima a i veoma lošim ocenama koje dobijamo iz medunarodnih institucija o nivou slobode govora i medija u našoj zemlji.
Na lokalnom planu opasnosti su još vece. Ilustrativan je citat iz istraživanja o lokalnim medijima koje su napravile Gradanske inicijative:
"Vi ste moji i božiji, u mojoj ste šaci; ja vas ranim i oblacim, kruvom i ruvom vas snabdevam; živecete i radicete kako ja hocu i dokle ja hocu." Ovo je izgovorio jedan od lokalnih mocnika (Opština to sam ja) u susretu sa celnim ljudima lokalnih medija.
Ovaj model je opasan i njegovi elementi vidljivi su i na mnogo višim nivoima.
Medunarodna aktivnost ANEM-a
Posle tri godine “medenog meseca” izmedu vlasti i medunarodne zajednice, kada je veoma teško bilo signalizirati loše tendencije vlasti prema medijima, loše namere, predstaviti težak položaj medija, uspeli smo da animiramo predstavnike medunarodne zajednice tako da sada sve imaju veoma slicne kriticke stavove o odnosu vlasti prema medijima u Srbiji i o kršenjima zakona, o nedostatku volje da se stvori povoljan ambijent za razvoj profesionalnog novinarstva, autonomnih medija, za razvoj ravnopravnih uslova za sve u tržišnoj utakmici.
Sada veoma cesto imamo zajednicke skupove koje organizuju OSCE, Savet Evrope, predstavnici EU, predstavnici diplomatskog kora... koji nastoje da sve svoje aktivnosti koordiniraju u pravcu stvaranja povoljnijih uslova za medije, pritiska na vlasti da poštuju sopstvene zakone i da nastave sa zaokruživanjem medijskog zakonodavstva.
I pored nepovoljnog okruženja, ANEM je kao udruženje ocuvao svoju strukturu, ispunio svoju ulogu definisanu na prethodnim skupovima. Clanice ANEM-a preživele su jedan veoma težak period u kojem nema jasnih pravila igre, u kojem postoji medijska hiperprodukcija i haos, i u kojem još nisu stvoreni ekonomski uslovi za normalan rad medija.
Za buducunost ANEM-a od izuzetnog znacaja je da ostane veran principima na kojima je ustanovljena Asocijacija i da te principe još više ucvršcuje i promoviše. Cinjenica da ce se teško medijsko zakonodavstvo i praksa regulisati kao povoljan ambijent za rad medija u narednom mandatu za vodstvo ANEM-a treba da znaci da je važno intenzivnije se vezati za izvorne vrednosti i pojacati profesionalnu solidarnost, održati visok nivo profesionalizma i stalno unapredivati znanje.
To su osnove za uspešan razvoj novinara i medija.
Veran Matic
Beograd, 2.11.2003. godine
pošalji komentar
-
Nema komentara.
