15. 03. 2004

Srbija i Crna Gora

Vladajuca reformska koalicija u Srbiji (Demokratska opozicija Srbije, DOS) pokušavala je da se izbori sa teškim nasledem korupcije i ekstremnog nacionalizma zaostalim posle desetogodišnje vladavine bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševica. Politicke podele u Saveznoj Republici Jugoslaviji, mocne organizovane kriminalne grupe i politicka apatija zamalo su, posle ubistva premijera u martu prošle godine, dovele do kolapsa DOS a koji je bio rastrzan unutrašnjim konfliktima.

Srpski zvanicnici su u februaru implementirali sporazum postignut sa crnogorskim politicarima kojim je Savezna Republika Jugoslavija transformisana u slabu uniju pod nazivom Srbija i Crna Gora, dok je južna provincija Kosovo ostala pod privremenom upravom UN.

Srpski premijer Zoran Đindic ubijen je snajperskim hicem 12. marta, dok je izlazio iz svojih kola ispred vladine zgrade u Beogradu. Predsednik parlamenta Nataša Micic je istog dana postala vršilac dužnosti predsednika vlade i odmah uvela vanredno stanje, ovlašcujuci Ministarstvo za kulturu i informacije da ogranici izveštavanje medija o nastaloj situaciji. Nedelju dana kasnije parlament je za novog premijera izabrao Đindicevog saradnika Zorana Živkovica.

Tokom vanrednog stanja koje je trajalo 42 dana vladini zvanicnici su se okomili na bivše oficire jedinice za specijalne operacije i clanove mocnog zemunskog mafijaškog klana koji su formalno optuženi za ubistvo Đindica. Koristeci svoja široka ovlašcenja, ministar za kulturu i informacije Branislav Lecic je kažnjavao i zatvarao medije koji su, izveštavajuci o ubistvu premijera i uvodenju vanrednog stanja, prekršili nejasno definisana medijska ogranicenja.

Nadzor nad medijima je naglo politizovan u martu, kada je srpska vlada ponovo imenovala bivšeg Đindicevog propagandistu Vladimira „Bebu” Popovica za šefa vladinog Biroa za komunikacije. Popovic je pretnjama i politizovanim sudskim tužbama pokušavao da zastraši i ucutka novinare koji su kritikovali politiku vlade.

Voditelj i glavni urednik popularne televizijske politicke emisije „Press Pretres” Gordana Suša navodi da joj je Popovic pretio telefonom 18. aprila uvece, odmah posle intervjua sa Nebojšom Covicem, kada je postavila pitanja u vezi sa ponovnim imenovanjem Popovica za šefa Biroa za komunikacije. Popovic je smenjen sa položaja u oktobru 2002. godine posle pritiska od strane americkih diplomata, koji su bili nezadovoljni njegovim agresivnim pokušajima da kontroliše izveštavanje nezavisnih medija o premijeru. (Popovic je u julu 2003. godine dao ostavku na položaj u Birou za komunikacije, posle ponovnog angažovanja zapadnih diplomata).

Glavni urednik nezavisnog beogradskog dnevnog lista Blic News Željko Cvijanovic podneo je ostavku u junu, posle kampanje uznemiravanja i zastrašivanja od strane policije i vladinih zvanicnika - ukljucujuci i Popovica - koja je usledila zbog njegovog izveštavanja o organizovanom kriminalu i skandalima u vrhu vlasti. Tokom 2003. godine nezavisna beogradska radio stanica B92 dosledno je kritikovala pokušaj vlade i nacionalistickih politicara da ucutkaju nezavisne novinare koji su kritikovali vladinu politiku.

Tokom vanrednog stanja vlada je u parlamentu omogucila ubrzano donošenje nekoliko dugo odlaganih amandmana na medijske zakone, što je protumaceno kao pokušaj da se izbegne odgovornost pred licem javnosti i zadrži politicki uticaj nad medijima.

Parlament je u martu izglasao amandmane na Zakon o elektronskim medijima. Na osnovu njega formirana je Agencija za radiodifuziju koja treba da reguliše dodelu nacionalnih frekvencija. U aprilu je izbio skandal, kada je u parlamentu zapocela selekcija kandidata za izbor devet clanova Saveta za radiofuziju. Kako navode beogradska Asocijacija nezavisnih elektronskih medija i Nezavisno udruženje novinara Srbije, tri vladina kandidata nisu imenovana u skladu sa propisima, cime je prekršena procedura za izbor clanova saveta. Dva clana saveta koja su predstavljala nevladine organizacije i medijske asocijacije podnela su ostavku u znak protesta.

Parlament je u aprilu doneo novi nacrt Zakona o javnom informisanju kojim su proširena sudska ovlašcenja i omoguceno zatvaranje medija zbog nejasno definisanog „jezika mržnje”. Pored toga, oslabljena je zaštita identiteta novinarskih izvora.

Odsustvo napretka u reformisanju medijskih zakona pogodovalo je vlasti, jer su privatne provladine televizijske stanice poput TV Pink i BK TV na taj nacin zadržale svoje dozvole za korišcenje nacionalne frekvencije. Ovakav ograniceni informativni pluralizam usporio je širi proces demokratizacije.

Iako je DOS bio daleko delikatniji u ponašanju prema medijima nego bivši jugoslovenski predsednik Slobodan Miloševic, politicari su još uvek uvereni da imaju pravo da vrše uticaj i vode urednicku politiku nezavisnih medija. Vlast nije uspela da kazni ili optuži one koji su odgovorni za maltretiranje novinara, tako da su novinari koji izveštavaju o politicki osetljivim temama i dalje laka meta za politicki motivisane civilne tužbe i krivicne prijave, policijsko zastrašivanje u vidu informativnih razgovora, pretece pozive od strane politicara, biznismena i sveštenstva. U nekim slucajevima, politicari su podnosili tužbe protiv novinara. Bivši jugoslovenski predsednik Dobrica Cosic podneo je tužbu za klevetu protiv Milana Colica, prevodioca koji radi za nezavisni beogradski dnevni list Danas, zbog clanka objavljenog u oktobru 2001. godine u kojem je Cosic povezan sa ratnim zlocinima koje je pocinila Jugoslovenska narodna armija dok je on bio na celu države. Colic sada živi u Ceškoj Republici, ali ga je u oktobru 2003. godine sud u Novom Sadu u odsustvu osudio na zatvorsku kaznu od tri meseca.

Položaj novinara je pogoršan cinjenicom da do kraja godine policija i tužilaštvo nisu postigli napredak u rešavanju ubistva novinara kriminalisticke rubrike Vecernjih novosti Milana Pantica pocinjenog u junu 2002. godine. Nerešeno je i ubistvo glavnog urednika nezavisnog dnevnog lista Nedeljni telegraf Slavka Curuvije koji je ubijen u aprilu 1999. godine. Javni tužilac Siniša Simic, koji je bio nadležan za istragu ubistva Curuvije, privremeno je suspendovan u martu pošto je policija uhapsila zamenika javnog tužioca Milana Sarajlica zbog saradnje sa notornim zemunskim klanom i opstrukcije veceg broja istraga vezanih za clanove klana.

Neprestane borbe unutar koalicije DOS, kao i njena nesposobnost da umanji sveopšte siromaštvo, prouzrokovale su politicku apatiju koja je za nešto više od godinu dana zbog malog odziva glasaca dovela do neuspeha tri predsednicka izbora. Izlaznost je u sva tri slucaja iznosila manje od propisanih 50 procenata. U novembru - tri godine posle pada Miloševica - koalicija DOS se raspala i raspisani su parlamentarni izbori. Izbori su održani u decembru i najveci broj glasova je dobila ultranacionalisticka Srpska radikalna stranka (SRS) koju predvodi optuženi ratni zlocinac. U januaru 2004. godine grupa prodemokratskih stranaka još uvek je pokušavala da formira koalicionu vladu koja bi sprecila SRS da preuzme vlast.

Tokom 2003. godine u crnogorskim medijima dominirala je debata o nezavisnosti republike i optužbama vezanim za korupciju u vrhu vlasti. Uprkos napretku u oblasti reforme medijskih zakona, pristup osnovnim informacijama u vezi sa organima vlasti i dalje je ogranicen. Nastavlja se favorizovanje državnih medija i gušenje nezavisnog novinarstva.

U aprilu je Medunarodni krivicni tribunal za bivšu Jugoslaviju (ICTY) prvi put u svojoj istoriji podigao optužnicu protiv novinara. ICTY je optužio glavnog urednika podgorickog opozicionog dnevnog lista Dan Dušana Jovanovica za nepoštovanje suda, zbog objavljivanja identiteta zašticenog svedoka na Miloševicevom sudenju. Svedok je dobio pretece telefonske pozive pošto je Dan otkrio njegov identitet. Prvo zasedanje suda u ovom slucaju održano je u decembru. Ako bude proglašen krivim, Jovanovic može biti osuden na sedam godina zatvora i/ili novcanu kaznu od 106.000 dolara. Organizacije koje se bore za slobodu štampe izrazile su stav da Jovanovic treba da bude osuden na novcanu kaznu umesto zatvorske.

Na Kosovu je politicka napetost još uvek velika. Razlog za to je akcija medunarodnih snaga usmerena protiv albanskih ekstremista, kao i nastavak pregovora sa srpskim vlastima o finalnom politickom statusu politicki polarizovanog i kriminalom opustošenog Kosova. Zastrašivanje, politicki pritisci i nemogucnost pristupa osnovnim informacijama u vezi sa strukturama vlasti ometaju rad novinara, koji su, radi zaštite svojih prava, na ove probleme odgovorili formiranjem Asocijacije nezavisnih kosovskih medija.

Mirovne snage NATO a su u julu objavile da istraga nije uspela da ustanovi da li je novinara AP TV Newsa Kerema Lawtona tokom marta 2001. godine ubila makedonska vojska ili su to ucinili albanski pobunjenici. Lawtona je ubio šrapnel kada je minobacacka granata pogodila njegova kola u selu Krivenik na jugu Kosova.

Istog meseca je Privremena administracija UN na Kosovu usvojila novi Privremeni krivicni zakon kojim je za krivicno delo klevete predvidena kazna zatvora u trajanju do jedne godine.