26. 11. 2004

Medijska kontrola vlade

U organizaciji Medija centra, u četvrtak, 25. novembra 2004. godine, održana je druga, od planiranih pet, tribina Etika u medijima – Medijska kontrola Vlade. Rasprava je bila posvećena dvema veoma aktuelnim i značajnim temama: Kako do pravog Radio-difuznog saveta i Kleveta i uvreda – od zakona do samoregulacije.

U okviru prve sesije – Kako do pravog Radio-difuznog saveta, govorili su: Rade Veljanovski, sa Fakulteta političkih nauka; Slobodan Stojšić, predsednik Upravnog odbora ANEM-a; Gordana Suša, novinar; Saša Mirković, direktor B92 i Zoran Mihajlović, glavni i odgovorni urednik Radio Indexa i predsednik APRES-a (Asocijacije profesionalnih emitera Srbije). U popodnevnom delu tribine, na sesiji Kleveta i uvreda – od zakona do samoregulacije govorili su: Vladimir Vodinelić iz Centra za unapređenje pravnih studija; Momčilo Petrović, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista Balkan; Nebojša Bugarinović, predsednik NUNS-a i Vladimir Beljanski, advokat.
Nakon uvodnih reči Radeta Veljanovskog, Slobodan Stojšić je ukazao na razloge povlačenja ANEM-ove liste kandidata za člana Radio-difuznog saveta, kao i na razloge njihove odluke da u izboru takvog Saveta ne učestvuju. Ovakvu odluku ANEM-a podržali su kako NUNS, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Udruženje kompozitora Srbije i Savez dramskih umetnika Srbije, tako i sami kandidati čije su kandidature povučene. Gospodin Stojšić kao poražavajuću činjenicu ističe da i dalje preovlađuje želja vlasti za kontrolom medija, a da nepostojanje regulisane medijske sfere dovodi do pogoršanja novinarstva, a ne do povećanja odgovornosti i poboljšanja kvaliteta medija. Međutim, gospodin Stojšić izražava uverenost da bi razgovori o ovako važnim temama o problemima medija i medijske regulative mogli da pomognu da razlozi zbog kojih se desio zastoj u razvoju reformi u oblasti medija postanu jasniji.
Kao jedan od govornika, Gordana Suša, bivši glavni i odgovorni urednik informativnog programa RTS-a, ukazala je na evidentne promene do kojih je došlo u RTS-u, posebno ističući poboljšano informisanje javnosti i porast kredibiliteta informativnih emisija. Gospođa Suša, u daljem obraćanju učesnicima, naglašava da koliko god se zaposleni u Televiziji trudili i koliko god se programska šema RTS-a menjala, bez institucionalnih uslova državna televizija neće moći da se transformiše u javni servis.

U nastavku sesije, Saša Mirković, direktor B92, ukazuje na nepobitnu činjenicu, a to je da je haos u etru veći nego ikada i da u Srbiji postoji oko 1200-1300 emitera radio i TV stanica, koji uglavnom nelegalno emituju svoj program, te da on nije optimista u pogledu brzog rešavanja problema, kako u pogledu Radio-difuznog saveta, tako i u pogledu frekvencija. Mišljenja je da će ovakav haos potrajati i da će mediji i dalje biti podložni uticaju političkih i ekonomskih elita.

Zoran Mihajlović, predsednik APRES-a, ističe da ostaju nerazjašnjeni razlozi odluke ANEM-a, NUNS-a, Nezavisnog društva novinara Vojvodine, Udruženja kompozitora Srbije i Saveza dramskih umetnika Srbije da povuku svoje liste kandidata za člana Radio-difuznog saveta i istupe iz daljeg usaglašavanja zajedničke liste udruženja radio-difuznih javnih glasila, novinara, filmskih i dramskih umetnika i kompozitora.
Nakon završene prve sesije, u diskusiju se, između ostalih, uključio i Branislav Lečić, bivši ministar za kulturu i informisanje, koji ukazuje na neophodnost pronalaženja minimalnog zajedničkog interesa branše, jer jedino u situaciji kada je branša zajedno i kada zna svoje interese i na taj način nastupa prema vlasti, vlast postaje prinuđena da im izađe u susret, te je ovo možda i odgovor na pitanje koje je gospodin Lečić postavio: Zašto nema predstavnika vlasti?

Vladan Radosavljević, programski direktor Medija centra, ponovo izražava žaljenje organizatora i učesnika tribine što organi vlasti nisu pokazali veće interesovanje za učešće na ovom, ali i ni sličnim skupovima koji se organizuju.
Jedan od zaključaka proisteklih iz prepodnevnog dela tribine jeste da je neophodno osvežiti koordinaciju među medijima kroz novinarska udruženja i asocijacije.

U drugoj sesiji: Kleveta i uvreda - od zakona do samoregulacije, gospodin Vodinelić, kao moderator sesije, skrenuo je pažnju učesnicima na postojanje dva normativna sistema, koji čine neizbežne regulatore novinarske delatnosti. Pravo, kao jedan od ta dva sistema, trebalo bi da bude samo moralni minimum. Osnovno pitanje koje iz ovoga proizilazi jeste koja je mera do koje pravo može da uređuje delatnost novinara? Šta je to što se nalazi između prava i pravila novinarske profesije? Ono što ih povezuje jeste kategorija novinarske pažnje.

Momčilo Petrović, glavni i odgovorni urednik Balkana, govorio je o “pouzdanim izvorima” i u svom izlaganju ukazao na njihovu podelu, i to na prave pouzdane izvore, one koji znaju odgovore i pomažu novinaru da se što lakše snađe u određenoj situaciji (što ne postoji), i na tzv. insajdere, odnosno one koji redakciji dostavljaju dokumentaciju koju bi određena organizacija htela da sakrije, te samim tim takav pouzdan izvor umnogome redakcijama “komplikuje život”.

O sudskim procesima koji se vode protiv novinara govorili su Nebojša Bugarinović i Vladimir Beljanski. Gospodin Bugarinović ukazuje na činjenicu da je, prema podacima sakupljenim u NUNS-u, protiv novinara i medija u ovom trenutku u toku oko 300 slučajeva. Postupci se vode uglavnom protiv “ozbiljnih” medija, a ne tabloida, a krivične postupke ni u jednom slučaju nije pokrenulo javno tužilaštvo, već su ih pokretala lica koja su smatrala da su oštećena krivičnim delom čiji je učinilac novinar. Iako smatra da se situacija u pravosuđu od kraja 2000. godine bitno popravila, advokat Beljanski ističe da ipak ne može biti govora o nepristrasnom sudstvu, posebno u situacijama kada se kao tužioci pojavljuju predstavnici organa vlasti. U takvim situacijama sudovi nisu na visini zadatka postavljenog pred njih, te dolazi do izražaja podanički mentalitet, koji je kod nas negovan godinama.

Zaključci proistekli iz popodnevne sesije i diskusije koja je zatim usledila, afirmišu zaključke usvojene na Konferenciji o kleveti i slobodi izražavanja, organizovanoj 11. i 12. novembra, takođe u Medija centru, a svode se na potrebu da novinarska udruženja treba da pristupe izradi jedinstvenog Etičkog kodeksa, da u daljem procesu deregulacije, novinarska udruženja treba da pokrenu inicijativu za osnivanje nezavisnih profesionalnih regulatornih tela koja će rešavati sporove u okviru profesije, čime bi se doprinelo odgovornijem i profesionalnijem radu i smanjivanju broja slučajeva koji se odnose na povredu časti i ugleda, i da mediji treba da poštuju i sprovode odredbe Zakona o javnom informisanju o odgovoru i ispravci.