15. 12. 2004

Zavođenje novinara

U organizaciji Medija centra, u sredu, 15. decembra 2004. godine, održana je četvrta tribina iz ciklusa Etika u medijima – Zavođenje novinara. Rasprava je bila posvećena veoma značajnim temama: Može li se i kako kupiti novinar; Besplatna putovanja, sitni i krupni pokloni, prijemi i večere, novac na ruke i Ko naručuje tekstove, ko su posrednici, šta rade urednici .

Na tribini su govorili: Aleksandar Timofejev, novinar, Bora Miljanović, direktor agencije McCann-Erickson Public Relations i Zoran Ostojić, direktor Produkcijske grupe Mreža.

Govoreći iz perspektive novinara i novinarskog posla koji je radio, Zoran Ostojić je ukazao na to da je uvek bilo pokušaja pritisaka na novinare i medije da se nešto što je propaganda „provuče“ kroz ozbiljan sadržaj. U takvim situacijama problem je što se propagandni sadržaji nalaze na redakcijskim stranama, što može dovesti do zablude, odnosno ljudi mogu takve sadržaje da prihvataju i doživljavaju kao informacije.

Kako dalje Ostojić ističe, izgradnjom tržišne privrede u Srbiji, koja je zasnovana na principima otvorenog i slobodnog tržišta i privatne svojine, takvih pritisaka će i dalje biti, ali će oni "prolaziti“ samo kod "siromašnih medija“, koji nemaju kredibilitet i ugled, dok će "ozbiljni mediji“ takvim pritiscima odolevati.

Bora Miljanović, direktor agencije McCann-Erickson Public Relations, kaže da jedino još u Srbiji novinar radi za 150 evra mesečno i nema stalni radni odnos, te ga je u takvoj situaciji lako potplatiti. Kako je težnja svakog demokratskog društva da novinari, sa svojim ličnim primanjima, postanu cenjena društvena klasa, takvi pokušaji kupovine novinara biće potpuno bačeni u zasenak.

Miljanović je ukazao i na to da u zapadno-evropskim zemljama novinari imaju svoj ugled i status, te ga neće olako ugrožavati, ali ni same velike kompanije nisu spremne da ponude novinaru određenu sumu novca zarad plasiranja nekih sadržaja, pošto im takvo delovanje, u slučaju da bude otkriveno, može ugroziti ugled.

Aleksandar Timofejev ukazuje na to da je slučajeva nuđenja novca uvek bilo, da su se sa tim suočavali i da se i dalje suočavaju svi mediji koji moraju da budu komercijalni, ali da je uvek postojala i borba između menadžmenta i uredništva da se pronađu balansi kako se na takve stvari ne bi pristajalo. Timofejev je dalje posebno istakao kako se i sam svakodnevno susreće sa velikim brojem pokušaja PR agencija da mu ukažu na određeni događaj koji se tiče njihovih klijenata.

Nakon izlaganja govornika, počela je diskusija u kojoj su studenti i novinari govornicima postavljali veoma zanimljiva pitanja : Da li je tačno da velike kompanije, u situacijama kada žele da plasiraju određenu informaciju u medijima, ne idu preko pojedinca-novinara već preko uredništva ili menadžmenta; Kako se u Srbiji i u situaciji u kojoj se nalazimo može sprečiti podmićivanje novinara; Da li je zaista politički pritisak na novinara nakon 5. oktobra oslabio, ako je tačno da je, sa druge strane, shvatanje o značaju novinarske profesije počelo da raste; itd.

Govornici i učesnici tribine složili su se da bi se Zakonom o oglašavanju , koji predstavlja jedan od veoma značajnih zakona u medijskoj sferi i koji na celovit način, obuhvatajući i štampane i elektronske medije, treba da uredi sferu advertajzinga u medijima, a koji u Srbiji još nije usvojen, slučajevi potkupljivanja novinara mogli značajno redukovati.