22. 12. 2004

Zloupotreba profesije – Politički pritisci na novinare

tri_221204.jpg

tri_221204.jpg

Na tribini su govorili Jugoslav Pantelić, izvršni direktor RTV Studio B, Filip Švarm, odgovorni urednik nedeljnika Vreme i Momčilo Đurđić, bivši glavni urednik RTV Pirot.

Momčilo Đurđić je ukazao na trenutnu situaciju u RTV Pirot zbog koje je, posle višegodišnjeg rada na mestu urednika RTV Pirot, ostao bez posla. Posle uspešnog povećanja gledanosti i slušanosti RTV Pirot i značajnog poboljšanja rejtinga, nova koaliciona vlast u tom gradu (sačinjena od čak šest stranaka) smenila je Đurđića i na njegovo mesto postavila poverljive ljude. Uz Đurđića, smenjena je i glavna urednica Radio Pirota Emilija Lilić, prva dobitnica prestižne novinarske nagrade „Zoran Mamula“, a Srpska radikalna stranka uslovila je svoje glasanje za budžet pirotske opštine ukidanjem svih programa B 92 koje je RTV Pirot emitovala. Ceo postupak neodoljivo podseća na povratak „starih dobih vremena“, zaključio je Đurđić.

Govoreći o odnosu vlasti i uredništva Studija B, koji je u vlasništvu Skupštine Beograda, Jugoslav Pantelić, izvršni direktor ove RTV stanice, podsetio je na razne faze kroz koje je Studio B prolazio, od prvog elektronskog medija koji je bio van sistema RTS, preko pune novinarske slobode izveštavanja, do političke diktature, koja je podrazumevala cenzuru. U današnje vreme, ističe Pantelić, nema otvorenih pritisaka na Studio B, a novinari su slobodni da rade po sopstvenom znanju i savesti.
Filip Švarm, odgovorni urednik nedeljnika Vreme, u uvodnom izlaganju rekao je gostima tribine da se ovaj nedeljnik razlikuje od prethodno pomenutih medija po tome što je reč o privatnom listu, koji je i u vreme Miloševićevog režima uspevao da sačuva svoju nezavisnu uređivačku politiku. Švarm ističe da u Srbiji trenutno postoji više tržišno-privrednih pritisaka na medije i novinare nego onih koji bi se mogli nazvati političkim. Čak i kada je reč o privatnom mediju kakvo je Vreme, može se reći da pokušaji političkih pritisaka postoje, ali oni nisu direktni. Ti pritisci najčešće su u formi tužbi protiv novinara i urednika i sudskih sporova koji se protiv njih vode.

"Interesantno je“, naglasio je on, "da se oni koji se osećaju oklevetanima retko odlučuju da tuže takozvane tabloide i žutu štampu, pa se krivični procesi za dela uvrede i klevete najčešće pokreću protiv ozbiljnih i respektabilnih medija“.
U diskusiji, koja je počela nakon izlaganja govornika, mogla su se čuti brojna pitanja: da li novinari shvataju da mogu da odbiju sugestije, čak i kada one dolaze od vodećih političara; da li neki novinari imaju svoje favorite; da li i uprkos manjim političkim pritiscima novinari nastavljaju da rade po starim pravilima koja podrazumevaju izvesnu meru autocenzure?
Učesnici tribine imali su različita mišljenja o jednom od ključnih pitanja novinarske profesije – kako smanjiti broj uvreda i kleveta u sredstvima javnog informisanja, a istovremeno zakonski regulisati ovu oblast ublažavanjem predviđenih kazni i ukidanjem moguće kazne zatvora. Ipak, samoregulacija, novinarska etika i jedinstven novinarski kodeks jesu prvi i najvažniji koraci u pravcu uspostavljanja profesionalne novinarske etike, jedan je od zajedničkih zaključaka učesnika, ali i gostiju tribine u Medija centru, poslednje iz serije Etika u medijima.