25. 01. 2005

Dekriminalizacija klevete i uvrede

U ponedeljak, 24, januara 2005. u Medija Centru u Beogradu održan je okrugli sto «Krivično-pravne odredbe o uvredi i kleveti», u organizaciji Misije OEBS-a u Srbiji i Crnoj Gori. Na tribini je učestvovao veliki broj međunarodnih i domaćih stručnjaka, uključujući i predstavnika OEBS-a za slobodu medija Mikoša Haraštija, Šefa misije OEBS-a u Srbiji i Crnoj Gori Mauricija Masarija, Ministra pravde Zorana Stojkovića, Ministra kulture Dragana Kojadinovića i profesora Vladimira Vodinelića.

Glavna tema okruglog stola bilo je pitanje da li kleveta i uvreda treba da ostanu u okviru Krivičnog Zakonika, kao što to predviđa Nacrt Krivičnog Zakonika. Kako je ocenjeno, Srbija je jedna od retkih zemalja u kojima novinar zbog uvrede političara može da ode na robiju. To je u suprotnosti sa evropskim standardima i praksom, i što je još gore, ovdašnje vlasti ne pokazuju mnogo volje da u tom pogledu u dogledno vreme nešto menjaju.

Mnogi domaći političari i pravnici nikako ne odustaju od rigidnog odnosa prema slobodi govora. Oni su se postarali da i u predlogu novog Krivičnog zakonika Srbije za uvredu i klevetu ostane zaprećena zatvorska kazna u trajanju od tri meseca do tri godine.

Ambasador Masari je ocenio da demokratija i demokratske institucije ne bi bile moguće bez slobodnih medija i naglasio da sudski procesi klevete i uvrede treba da se vode u skladu sa odredbama građanskog prava.

Predstavnik OEBS-a Mikloš Harašti je istakao da je zatvorska kazna za klevetu i uvredu u suprotnosti sa evropskom praksom, da je kažnjavanje zatvorom za uvredu i klevetu necivilizovano i neevropsko ponašanje koje ugrožava slobodu medija. On je Srbiji ponudio pomoć OEBS-a da i u ovoj oblasti harmonizuje svoje zakonodavstvo sa onim u Evropskoj uniji, dodavši da je Srbija u prilici da se za jedan korak približi demokratskim standardima dekriminalizacijom klevete i uvrede. Više od dve decenije razvijena demokratska društva su ograničavala izricanje zatvorske kazne za klevetu, smatrajući je isključivo građanskim pitanjem, izjavio je Harašti.

Republički ministar pravde Zoran Stojković rekao je da će Vlada raditi na predlogu amandmana na Krivični Zakonik, kojim će se kleveta i uvreda podvesti pod nadležnosti građanskog prava, dodavši da je malo verovatno da će poslanici u Skupštini Srbije prihvatiti te izmene, ako se uzmu u obzir nedavna izveštavanja medija o njihovim aktivnostima.

Republički ministar kulture Dragan Kojadinović je takođe podržao dekriminalizaciju klevete i uvrede, posebno istakavši značaj razgovora o medijskoj odgovornosti.

Prema mišljenju profesora Vodinelića, Nacrt Krivičnog Zakonika bi trebalo da razdvoji slučajeve uvreda i klevete političara i javnih ličnosti od ostalih slučajeva, u skladu sa Evropskom Konvencijom koja predviđa manji stepen zaštite privatnosti u ovoj kategoriji.