03. 05. 2004

BEOGRADSKA DEKLARACIJA

UNESCO je zvanično objavio Beogradsku deklaraciju , koja je obeležila Svetski dan slobode štampe, 3. maja 2004. Deklaracija je doneta u cilju pružanja podrške medijima u konfliktnim područjima i potvrđuje značaj nezavisnih i istinitih informacija u oblastima zahvaćenim konfliktom.

Beogradska deklaracija

Mi , učesnici UNESKO-ve Konferencije o podršci medija u nasilnim sukobima i zemljama u tranziciji koja se održava u Beogradu, Srbija i Crna Gora, na Međunarodni dan slobode štampe, 3. maja, 2004. godine:

Pozivajući se na Član 19 Univezalne deklaracije o ljudskim pravima, koji glasi: „Svako ima pravo na slobodu izražavanja: ovo pravo uključuje slobodu mišljenja bez mešanja i pravo na traženje, dobijanje i davanje nepristrasnih informacija i ideja preko svih medija, bez obzira na granice“.

Napominjući da Ženevske konvencije i Dodatni protokoli, koji utvrđuju međunarodne standarde koji važe za novinare na opasnim profesionalnim zadacima u oblastima oružanih sukoba, klasifikuju te novinare kao civile, a ne kao ratnike, te da oni stoga treba da uživaju sve zaštite koje se pružaju civilima, uklučujući i odredbe koje govore o tome da na njih ne sme namerno da se puca, da se zatvaraju ili na neki drugi način zlostavljaju;

Svesni da sloboda štampe predstavlja deo novog dnevnog reda u pristupu razvoju koji se zasniva na ljudskim pravima razrađenim u Milenijumskim ciljevima razvoja, mapi puta za realizaciju Milenijumske deklaracije UN-a;

Pozdravljajući Povelju o bezbednosti novinara koji rade u ratnim zonama ili opasnim područjima, koju su usvojile relevantne ogranizacije u Parizu 8. marta, 2002. godine, i Povelju o bezbednosti, usvojenu u Montrealu 1992. godine;

Pozivajući se na Rezoluciju 4.3 koju je usvojila Generalna konferencija UNSECO-a na svom 26. zasedanju 1991. godine, koja potvrđuje da je slobodna, pluralistička i nezavisna štampa suštinska komponenta svakog demokratskog društva, a koja potvrđuje Deklaraciju koju su usvojili učesnici Seminara o „Promovisanju i nezavisnoj i pluralističnoj afričkoj štampi“ koji su organizovale UN/UNSECO, a koji je održan u Vindhuku, Namibija, od 29. aprila do 3. maja, 1991. godine;

Osuđujući ubijanje, napade na, pretnje i zastrašivanje novinara koji izveštavaju u konfliktima;

Podvlačeći značaj pristupa slobodnom protoku informacija iz niza izvora u vezi s konfliktnim situacijama da bi se obelodanile sve eventualne zloupotrebe i stvaranja klime u kojoj se konflikti mogu rešavati;

Naglašavajući potrebu da se angažuju lokalni informativni mediji kao glavni akteri u razvoju svih medijskih strategija u konfliktnim i post-konfliktnim oblastima;

Primajući k znanju poruku generalnog direktora UNESKO-a g. Koičira Macure, povodom Svetskog dana slobode štampe 2004. godine, da „lična bezbednost i samo preživljavanje“ stanovništva u oblastima konflikata može da zavisi od dobijanja nezavisnih i istinitih informacija“ i njegov stav da je dijalog, „čak i kada je žestok ... presudan za stvaranje uslova za pomirenje i rekonstrukciju... Slobodna štampa nije luksuz koji može da čeka na bolja vremena, već deo samog procesa kroz koji se postižu ta bolja vremena.“

Jednoglasno izjavljujemo da:

1. Postizanje demokratije i opstanak mira zavisiće od poštovanja međunarodnih ljudskih prava, naročito prava na slobodu izražavanja, kao što je to utvrđeno u Članu 19 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima;
2. Sloboda izražavanja zahteva postojanje nezavisnih i pluralističkih medija koji su u stanju da izveštavaju nezavisno od vlada, političke ili ekonomske kontrole;
3. Bezbednosti domaćih i stranih novinara treba dati najviši prioritet. Treba da se stavi tačka na uobičajeno nekažnjavanje ubijanja i drugih napada na novinare i da se ti zločini i napadi nezavisno istražuju;
4. U zonama sukoba i postkonfliktnim zonama, neophodno je da se pouzdane i praktične informacije o humanitarnim pitanjima obezbede kako lokalnom stanovništvu, tako i međunarodnim organizacijama za pružanje pomoći. Ovo može da uključuje i stvaranje posebnih informativnih medija za ono vreme koje bude potrebno. Takođe je neophodno da se obezbedi pružanje preciznih informacija u vezi sa svim pregovorima o miru ili nekim drugim procesima pomirenja;
5. U nasilnim sukobima javnim diskursom često dominiraju sukobljene naožane grupe. Treba da se obezbedi aktivno učešće ženskih grupa, civilnog društva i marginalizovanih i ugroženih grupa kroz pomoć kako bi im se pomoglo da imaju pristup informativnim medijima i/ili da stvore sopstvene medije koji će objavljivati ono što je od značaja za njih;
6. Vlasti koje dobiju mandat međunarodne zajednice da rukovode u konfliktnim i postkonfliktnim oblastima treba da promovišu i brane slobodu medija i ostala ljudska prava - a ne da ih ograničavaju;
7. Vlasti treba da prave razliku između nezavisnih informacija i propagande koja poziva na nasilje, iako može biti potrebno odvraćanje direktnih podsticaja na nasilje koje se može širiti;
8. Državna ili vladina radiodifuzna preduzeća treba da se transformišu u javne radiodifuzme servise. Treba da se utvrdi sistem za dodelu dozvola za emitovanje i frekvencija, izolovan od političkog i komercijalnog uplitanja;
9. Pluralistički mediji zahtevaju postojanje velikog broja štampanih, elektronskih i drugih medija, koji odražavaju najrazličitija mišljenja unutar zajednice. Treba da se preduzmu mere kako bi se osiguralo okruženje u kome vlada lojalna konkurencija i jednaki ekonomski uslovi rada;
10. Treba da se razvije obuka i da se jačaju kapaciteti lokalnih, nacionalnih i regionalnih institucija koje se bave edukacijom, kao što su škole novinarstva na univerzitetskom nivou, da se promoviše obuka trenera, kao i razvoj istraživanja o medijima i komunikaciji. Obuka novinara treba da obuhvata i bezbednosne aspekte kao ekonomsku rentabilnost medija, te pitanja upravljanja u konfliktima i mirovnim procesima, da bi se zadovoljile potrebe za informisanim izveštavanjem o procesima pomirenja, a da se pritom obezbedi da se novinarima ne dodeljuje uloga mirovnjaka.
11. Podjednako je od suštinske važnosti da se promoviše svest o ljudskim pravima, a naročito o slobodi izražavanja, slobodi štampe i međunarodnom humanitarnom pravu među javnim zvaničnicima i u civilnom društvu;
12. Treba preduzeti korake u pravcu poboljšanja profesionalizma novinara, uključujući i podršku nezavisnim udruženjima, organizacijama i sindikatima, te dobrovoljnim, samoregulatornim kodeksima i telima tamo gde to odgovara;
13. Snažno apelujemo na donatore iz vladinog i nevladinog sektora da uključe razvoj medija kao deo svoje strategije rekonstrukcije i razvoja u zonama sukoba i postkonfliktnim zonama, a donatori treba da koordiniraju svoj odgovor u cilju maksimalnih efekata;
14. Reafirmišemo status UNESKO-a kao vodeće agencije za pitanja komunikacija u okviru sistema Ujedinjenih nacija. Pozivamo UNESKO da pojača svoju ulogu koordinatora u podršci medijskim inicijativama u konfliktnim i post-konflitnim oblastima;

Pozivamo generalnog direktora UNESKO-a da sa ovom Deklaracijom upozna države članice s ciljem izrade strategije za konkretan plan akcije različitih aktera unutar sistema UN-a, vladinih i nevladinih donatora i partnera iz civilnog društva, pridržavajući se principa ove Deklaracije.