13. 06. 2003

Rat za frekvencije

logo_blic.jpg

logo_blic.jpg

Samo što je osnovano telo koje će urediti radiodifuzni prostor u Srbiji, zapretila mu je ozbiljna opasnost da se raspadne

Piše: Nataša Mijušković

Samo što je konstituisan, a već mu je zapretila opasnost da se raspadne. Savet za radiodifuziju je telo koje će se sa izuzetno visokim ovlašćenjima baviti dodelom frekvencija radio i televizijskim stanicama u Srbiji i uvođenjem reda u haotični radiodifuzni sistem.

Filmski scenario mogao bi da se napiše od trenutka kada je za devetog člana saveta koji „mora da živi i radi na Kosovu i Metohiji“ izabran Goran Radenović. Televizija B92 je prva krenula u istragu i otkrila da je Radenović samo rođen u Peći, ali da, zapravo, uglavnom boravi u Podgorici, gde mu žive (nevenčana) supruga i tek rođena ćerka.

NUNS, ANEM i udruženje Spektra uključili su se u priču - preporučujući skupštini da zbog neispunjavanja zakonom predviđenih uslova za članstvo razreši Radenovića, a zbog povrede zakonske procedure stavi van snage odluku o izboru druge dvojice članova Nenada Cekića i Vladimira Cvetkovića. Naime, njih dvojica su osporeni budući da u njihovom slučaju nije poštovan zakon i da Vlada i Skupština Srbije, čiji su oni kandidati, nisu objavile njihova imena 30 dana pre glasanja, kako je zakon predviđao.

Pri tom, kako je navedeno, kod Cekića postoji i sukob interesa, jer je bio suvlasnik i direktor Radio Indeksa, kao i „opravdana sumnja da bi zbog radikalnih stavova o medijskim konkurentima mogao da utiče na rad saveta“. Reč je, naravno, o njegovim sukobima i polemikama s Veranom Matićem, glavnim i odgovornim urednikom B92.

Cekić, koji je u međuvremenu postao predsednik saveta, nije želeo da govori za Blic News, uz obrazloženje da mu ta funkcija predsednika ne dozvoljava da iznosi privatno mišljenje. Cvetković, univerzitetski profesor čije je članstvo takođe osporeno, kaže da je razumljivo da se određene interesne grupe bore za svoje dobro, ali naglašava da za to postoje suptilni i primitivni načini.

- Javnost će najbolje prepoznati u koju od ove dve grupe spadaju neke medijske kuće, pri čemu ni RTS iz Miloševićevog vremena nije uspevao da svakog dana pet minuta posveti blaćenju ondašnjih opozicionih lidera. Cekić i ja imali smo sada to zadovoljstvo u informativnim emisijama jedne RTV kuće - rekao je Cvetković nišaneći na B92.

Vrhunac zapleta nastaje 4. juna, kada je Cekić u trećem krugu glasanja izabran za predsednika saveta. Iako je glasanje bilo tajno, može se pretpostaviti da su protiv njegovog izbora bili kandidat za predsednika saveta Miroljub Radojković, Vladimir Vodinelić, koji je predložio Radojkovića za tu funkciju i sad već bivši član saveta Snježana Milivojević, koja je istog dana najavila, a 9. juna podnela ostavku.

- Kada sa konstitutivne sednice pošaljete „žaljenje“ što skupština nije poštovala zakon, šta će savet raditi kada emiteri ne budu poštovali propisane uslove za rad? Šta će savet raditi pri svakoj komplikovanoj odluci, koja će tražiti čvrsto utemeljenje u odbrani zakona i pri konfrontaciji sa interesima koji su suprotstavljeni - pitala se Snježana Milivojević.

Ostavku je najavio, i na tome je zasad ostalo, i Vodinelić. S obzirom na to da je sednica prekinuta, moguće je svašta očekivati u njenom nastavku. Ipak, Veran Matić, predsednik ANEM, razočaran je što su članovi saveta olako prešli preko kršenja zakonske procedure i automatski „postali saučesnici u celoj priči“. Profesor Cvetković ne spori da je prekršena zakonska procedura, ali, kako naglašava, ne krivicom prozvanih članova saveta.

- Zašto se neko za 50 dana, koliko je prošlo od našeg izbora do konstituisanja saveta, nije oglasio i izneo primedbe na naše biografije, bilo šta što bi nas kompromitovalo? Zbog toga smo u pismu skupštini Cekić i ja zamolili nadležne institucije da to imaju u vidu - naglašava Cvetković, i podseća da je u zvaničnom dopisu to konstatovao i OEBS.

Matić, međutim, navodi da to što nisu iznete primedbe na njihove biografije ne znači da ne postoje i da namerno nisu želeli da ih stavljaju u isti koš sa primedbama na račun kršenja zakonske procedure. Još jedan problem predsednik ANEM vidi i u održavanju konstitutivne sednice saveta iza zatvorenih vrata.

- Sednica nije bila otvorena za javnost jer ne bi bilo moguće održati radni sastanak s novinarima na ramenima - objašnjava Cvetković, i naglašava da nije mogao da bude prihvaćen ni predlog Snježane Milivojević da se konstituisanje saveta odloži dok parlament ne preispita svoju odluku o kršenju zakonske procedure „jer zakon precizira da predsednik i zamenik predsednika saveta moraju da budu izabrani sedam dana od izbora devetog, poslednjeg člana“.

Šta bi, zapravo, mogla da bude pozadina cele priče? Mnogi bi se zakleli da su neki od učesnika u izradi medijskih zakona u Agenciju za radiodifuziju želeli da ubace svoje ljude.

- Neprijatno su se iznenadili kada su videli da su u savetu njima nepoznati ili poznati, ali njima nenaklonjeni ljudi. To, ipak, može samo da govori o nečijoj lošoj savesti - kaže za News jedan od učesnika u izradi medijskih zakona koji je želeo da ostane anoniman.

Matić kaže da ne zna na koga se tačno misli da bi to mogao da komentariše. Ipak, liči mu na naučnu fantastiku i prebacivanje lopte u drugo dvorište. S druge strane, međutim, može se čuti i to da posredstvom saveta i takvim izborom članova vlast želi da kontroliše najuticajnije elektronske medije, a da se toj kontroli najviše otima B92.

Iako se u medijima odavno spekuliše koliko će biti nacionalnih frekvencija - od četiri do šest, više od pet, pa čak i osam, devet - broj nacionalnih frekvencija tek treba da utvrdi Agencija za telekomunikacije. U međuvremenu, Savet za radiodifuziju postaviće standarde koje moraju da ispune svi koji pretenduju na nacionalnu frekvenciju, raspisaće javni konkurs, a zatim će uslediti javni razgovori sa vlasnicima tih medija.

Na pitanje da li može da zamisli da RTV B92 ne dobije nacionalnu frekvenciju, Cvetković odgovara:

- Mogu da zamislim da je niko ne dobije. Grubim pritiskom na savet žele da te primoraju da im daš dozvolu za emitovanje jer su, zaboga, saopštili da im nisi naklonjen. To je možda i jedino u čemu se slaže s Matićem.

- Posle konstitutivne sednice saveta, mogu da zamislim da TV B92 ne dobije frekvenciju. Da ste me to pitali ranije, odgovorio bih vam suprotno - kaže Matić.

Cvetković tvrdi da će pravila igre biti javna, svima dostupna, lako i brzo proverljiva. Kako kaže, nastojaće da maksimalno formalizuju standarde da bi se izbegle razne interpretacije. Svako ko se kandiduje znaće koje pravne i programske kriterijume mora da ispuni. Ipak, Veran Matić ne veruje u autonomnost saveta. Cilj vlasti, kako kaže, jeste da utiče na nezavisnost medija.

- Dugo sam - kaže Cvetković - sumnjičen da sam simpatizer stranke koja je nekad bila u DOS. Kad sam se posle takvih priča našao u savetu, teško da bi se sad našao neko kome bih odgovarao za ono što radim ili ko bi na mene mogao da utiče. Zašto neko pokušava da u čitavu priču unese delegatsku logiku? Izgleda da mnogi još ne mogu da se otarase logike „čiji si ti mali“.

Tako savet, najavljivan kao autonomno regulatorno telo koje će uvesti red u radiodifuzni prostor Srbije, počinje da radi s ogromnim kamenom o vratu. A to što je grešku napravila vlast, slaba je uteha. Koplja se uvek lome na manjim igračima. Samo stopostotna javnost u radu tek konstituisanog tela može biti zajednički saveznik. Da li i dovoljan?

Animiranje skupštine

Poslanička grupa DSS već je najavila da će tražiti preispitivanje članstva Gorana Radenovića u savetu. Veran Matić kaže da će, zarad ponavljanja procedure za izbor tri člana saveta, ANEM animirati poslaničke grupe u Skupštini Srbije, o čemu je potrebno da se izjasni 20 poslanika.

- Obratićemo se i međunarodnim institucijama. Monitoring misija Saveta Evrope boravi ovih dana u Beogradu da bi utvrdila stepen napretka u demokratiji i reformama. Obratićemo se i OEBS-u koji je radio na Zakonu o radiodifuziji, a proverićemo i mogućnost podnošenja tužbe zbog lažnih podataka koje je dao Radenović - kaže Matić za News, i najavljuje da će se, tim povodom, pored ANEM i NUNS još 18 pojedinačnih medija pismom obratiti vlastima.

- Nije problem samo u radiodifuznom savetu. Zahtevi su mnogo veći i tiču se paketa medijskih zakona. Njihovo ispunjenje bio bi ozbiljan pomak ka demokratiji - smatra Matić.