13. 06. 2003

Frekvencije ili kontrola nad medijima

logo_politika.jpg

logo_politika.jpg

Ideja o nezavisnom o autoritativnom telu izrodila se u nedopustivu aferu

Savet radio-difuzne agencije na čiji izbor se čekalo punih devet meseci (od jula prošle do aprila ove godine) još praktično nije ni počeo da radi, a već uveliko je "zauzeo" udarne termine u informativnim emisijama i naslovne strane novina. Savet su već na početku napustila dva člana, a treći najavio takvu mogućnost, dok su istovremeno u njemu ostala tri člana za čija imena se najčešće vezuje pridev "sporan".

Situacija je toliko zaoštrena da će o ovome, po svemu sudeći, morati da se otvori i skupštinska rasprava.

Ona, međutim, verovatno neće odgovoriti na pitanje kako se od početne ideje da se "sređivanje" inače haotičnog stanja u etru poveri nezavisnom i stručnom telu u kome bi sedeli ljudi velikog stručnog i moralnog integriteta koji, sem javnosti, ne bi imali nikakvog kontrolora, stiglo do toga da sam savet postane problem.

Mnogi su skloni da veruju da je problem nastao i pre izbora članova Saveta. I to onda kada je poslednjim intervencijama na već devetoj verziji Zakona o radio-difuziji smanjen broj njegovih članova sa petnaest na devet i kada je odlučeno da taj deveti član mora da ispunjava uslov da živi i radi na Kosovu i Metohiji.

Već tada je komentarisano da je reč o političkoj odluci kojom je između ostalog smanjen broj onih članova koje ne predlažu državni organi. Izbor člana sa Kosmeta takođe je ocenjen kao politički potez, pošto u nadležnosti saveta nisu emiteri sa Kosmeta.

Pravila za emitere

Ipak, po zakonu je konačno ostalo da po jednog člana predlažu skupštine i vlade Srbije i Vojvodine, a još po jednog univerzitet, nevladine organizacije, mediji i strukovna udruženja i verske zajednice.

Svi su, po zakonu, morali biti ugledni stručnjaci, "čistih biografija" koji nisu smeli biti poslanici, ministri, uopšte državni funkcioneri i političari. Jer reč je o telu koje je, po zakonu, nadležno za primenu gotovo svih najvažnijih odredaba zakona: za izdavanje dozvola za emitovanje programa, propisivanje uslova za dobijanje tih dozvola, propisivanje obavezujućih pravila za rad emitera, za nadziranje njihovog rada, kao i za odlučivanje o privremenom ili trajnom oduzimanju dozvola za emitovanje programa.

Zbog toga je, uz dosta stroge uslove za kandidovanje članova saveta, propisano i da ih Skupština mora izabrati većinom od ukupnog broja glasova. I u ovome su, međutim, mnogi videli mogućnost za manipulacije, jer bi to moglo značiti da će savet posredno kontrolisati onaj ko ima većinu u parlamentu.

Za ovako odgovoran posao članovi saveta dobili su po zakonu plate sudija Vrhovnog suda Srbije (oko 43 hiljade dinara), ali se u javnosti često spekulisalo i sa hiljadama evra.

Medijski rat

Proteklo je, potom, devet meseci pre nego što su izabrani, najvećim delom i zato što je svog kandidata najduže tražila Skupština Srbije. A izabrani su, (tačnije dvojica njih), nesporno, uz kršenje zakonske odredbe po kojoj kandidatura mora biti objavljena 30 dana pre izbora.

I tu zapravo počinje medijski rat ne samo između pojedinih članova saveta već i između pojedinih televizijskih kuća.

Slučaj sa devetim članom – Goranom Radenovićem samo je dolio ulje na vatru. Sve što se potom događalo, a vezano je za ovaj savet, predmet je raznih tumačenja od onih da je u toku nikad zvanično objavljeni rat između televizija B92, BK i "Pink" za nacionalne frekvencije, pošto ih navodno neće biti dovoljno i neko će iz ove grupe "ispasti", preko privatnog sukoba između Nenada Cekića i Verana Matića, pa do ocena da i kroz ovaj savet vlast pokušava da drži pod kontrolom medije, među kojima je najnedisciplinovaniji upravo B92.

Pri tom, ne treba smetnuti sa uma da se sve ovo događa pre nego što je uopšte poznat broj frekvencija i uslovi koje će emiteri morati da ispune, na šta će se, po svemu sudeći, čekati još nekoliko meseci. Ono što je, međutim, već izvesno jeste da će ukoliko savet ipak nastavi da radi kao da se ništa nije dogodilo, sve njegove odluke (koliko god javne i ispravne bile) biti pod velikom hipotekom.

Da li će, međutim, rasprava u srpskom parlamentu uspeti da dovede do "raščišćavanja stvari", što je svakako i u interesu članova saveta, teško je proceniti.

Gordana Novaković

Ko su članovi Saveta

Predsednik Saveta radio-difuzne agencije Nenad Cekić (koji je inače bio kandidat Vlade Srbije) magistar je filozofije, 16 godina je radio u novinarstvu, bio je glavni urednik "Indeksa 202" i direktor "Radija Indeks", sada je asistent na Filozofrkom fakultetu.

Vladimir Marko (kandidat Skupštine AP Vojvodine) je prevodilac, takođe bivši novinar, i saradnik Odbora za razvoj i istraživanje Privredne komore Vojvodine.

Vladimir Cvetković (kandidat Skupštine Srbije) doktor je filozofije i političkih nauka. Redovni je profesor Univerziteta u Beogradu i savetnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.

Dragana Rogavac (kandidat Izvršnog veća Vojvodine) urednik je časopisa "Euro- region",

a dr Miroljub Radojković (kandidat univerziteta) je profesor komunikologije na Fakultetu političkih nauka.

Ostavku na mesto u savetu ranije je podnela Snježana Milivojević (kandidat udruženja novinara, radio-difuznih glasila i profesionalnih udruženja filmskih i dramskih umetnika), analitičar medija i istraživač u Institutu društvenih nauka.

Ostavku je podneo i dr Vladimir Vodinelić (kandidat domaćih nevladinih organizacija i udruženja građana), bivši profesor građanskog i stvarnog prava na Pravnom fakultetu.

Kandidat verskih zajednica u ovom savetu je predstavnik Srpske pravoslavne crkve vladika jegerski Porfirije.

Detalji iz biografije Gorana Radenovića (koga je Skupština Srbije izabrala na predlog samog Radio-difuznog saveta) predmet su različitih interpretacija. On navodi da je rođen u Peći, a da živi u Gračanici, da radi u privatnoj firmi. Priznaje da nije završio Pravni fakultet, kako je protumačeno, navodi da je desetak godina radio u RTV Priština, poslednjih godina u marketingu.