21. 07. 2003

Savet nije legalan, Skupština da se izvini

glas-javnosti-logo.jpg

glas-javnosti-logo.jpg

Proceduru kršila vlast - neke kandidature za članove Saveta stizale posle roka i bez datuma, druge dva dana pre izbora. Ustavni sud bi što pre trebalo da se oglasi

BEOGRAD - Radiodifuzni Savet nije izabran na legalan način, u proceduri koju predviđa Zakon i u datim rokovima. Zato bi trebalo ponoviti ceo postupak izbora Saveta, i to, naravno, svih pet članova. To je jedini način da se izađe iz sadašnjeg, neregularnog stanja, tvrdi Pal Šandor, narodni poslanik u Skupštini Srbije, koji, kaže insistira na tome da se procedura mora ponoviti od početka, kandidovanja budućih članova i oglašavanja njihovih imena i biografija, do rasprave o kandidatima i samog izbora.

Samo tako će se, kaže, otkloniti naelektrisana atmosfera u javnosti oko Saveta i, što je važnije, sprečiti neminovne štetne posledice koje će proizvesti odluke o frekvencijama, u koliko ih bude donosio sadašnji sastav Saveta.

Pal Šandor u razgovoru za "Glas" iznosi preciznu hronologiju događaja koji su doveli do kršenja procedure za izbor Saveta, i pri tom nudi dokumentaciju kojom potkrepljuje svoje tvrdnje. On navodi da je Zakon o radiodifuziji objavljen 19. jula, da je stupio na snagu osam dana po objavljivanju, dakle 27. jula prošle godine. Zatim, da su ovlašćeni predlagači, a to su - Skupština Srbije, Skupština Vojvodine, Vlada Srbije, IV Vojvodine, Univerzitet u Beogradu, Društvo novinara Vojvodine, nevladine organizacije i verske zajednice - prema Zakonu o radiodifuziji imali 45 dana da predlože liste kandidata, i da je taj rok bio do 12. septembra.

Skupština, međutim, do tog dana, 12. septembra prošle godine nije utvrdila svoje kandidate za članove Saveta. Pal Šandor dalje kaže da je u narednih 45 dana, odnosno do 20. oktobra Skupština je morala da izabere Savet radiodifuzne agencije, a nije.

- Sve to nije poštovano. Kao ni član 24 stav 12 Zakona, koji kaže da će Skupština objaviti liste kandidata koje je dobila, što nije učinila. U tom smislu, kandidati koji nisu bili oglašeni, i ne postoje. U stavu 13 istog člana se kaže da Skupština može organizovati raspravu o kandidatima, što nije učinila, navodi naš sagovornik i dodaje još neke, ne baš nevažne propuste u toj proceduri, a tiču se recimo kandidata iz Vojvodine i onih iz Skupštine Srbije i iz Vlade.

- Skupština Vojvodine je u dopisu bez datuma, i u dopisu koji nije prošao kroz pisarnicu, pa dakle zvanično ne postoji, dostavila Skupštini Srbije svoje kandidate, kaže Pal Šandor, i pokazuje papir na kome su navedena imena kandidata (Dimitrija Boarova i dr Vladimira Marka), a u potpisu je predsednik Skupštine Nenad Eanak i veliki pečat. Nigde, zaista datuma, niti delovodnog pečata.

- Vlada Srbije je 3. aprila ove godine dostavilo predlog svojih kandidata, i taj dopis takođe nije zaveden u pisarnici, pa nije onda zvanično ni u proceduri. Izvršno veće Vojvodine je svoje pismo Skupštini Srbije dostavilo 13. septembra 2002, dakle s danom zakašnjenja u odnosu na zakonski rok - nabraja naš sagovornik i dodaje da su svi drugi predlagači svoje predloge dostavili u roku i na način kako je to zakonom predviđeno, a to znači da su dopisi potpisani, overeni, zavedeni. Sve to je predviđeno u članu 24 stav 7.

Znači, proceduru su kršile dve skupštine i dve vlade.

- Tako je, a Skupština je proceduru prekršila dvostruko - nije u roku utvrdila svoje kandidate, i liste koje je primila nije oglasila u roku. Dakle, vlast je kršila tu zakonsku proceduru i to je ono što je strašno.

Neki ljudi iz vlasti kažu da sve to nije bitno, da se mnogo zakera oko procedure i traži "dlaka u jajetu".

- Procedura je osnova demokratije, a mi se zalažemo za demokratsko društvo, i onda ne može neko od strane Skupštine i ljudi iz vlasti da kaže da nam procedura prosto nije bitna. Nije reč o zakeranju, nego o pravilima. Inače bi i građani mogli da kažu "rokovi nisu važni", pa da svako može da radi kako hoće, da ne poštuje rokove u parnicama, u plaćanju dugova... To je loša poruka koju vlast šalje građanima.

Šta je mogla Skupština, ako je neko već kasnio s predlozima i pravio druge propuste?

- Mogla je da pristupi promeni Zakona i to sam ja govorio u Skupštini. Znači, da u jednom članu konstatuje da će ponovo birati članove Saveta ukoliko oni nisu izabrani po proceduri i u skladu sa 114, 115 i 24 Zakona. Onda da odredi novi rok za izbor članova Saveta.

Tako po vama ispada da nisu samo bili sporna tri ili koliko već članova Saveta, nego svi.

- Naravno da su svi ovako sporni, bez obzira što su neki bili poznati javnosti i nekoliko meseci, pošto nisu bili formalno oglašeni od strane Skupštine kao kandidati za Savet. A drugi su bili poznati javnosti samo dva dana. Pogreška Skupštine je što nije, a trebalo je, da sama utvrdi svoju listu kandidata, a ne da to radi Odbor za informisanje. Ona je morala da zaseda, predloži svoje kandidate i posle toga ponovo otvori raspravu o svim kandidatima i ta lista se onda objavljuje, kako bi svi zainteresovani, i građani, mogli u određenom roku da stavljaju primedbe na tu listu.

Taj rok od 30 dana je dat da bi se videlo ko su kandidati i da li ima sukoba interesa. Kandidati ne moraju svima da se dopadnu i njihov izbor će uvek biti izbor većine u Skupštini, ali to ne znači da se mi ne moramo držati zakonom određene procedure. Procedura izbora mora da bude apsolutno poštovana i ne može da se kaže "nama rokovi nisu bitni". Pobogu, bitni su, i te kako, jer mehanizam izbora sve vezuje za rokove. A rok od 90 dana za tu proceduru je i bio dat da bi Savet brzo bio izabran.

Pošto je sve smandrljano, a Skupština je evo i drugi put izglasala tri sporna člana Saveta, da li bi i kakve štete mogle nastati?

- Da li ima štete ili ne, ja to ne mogu da utvrdim, ali Skupština treba sama da kaže da je prekršila proceduru, da ne poštuje Zakon koji je donela, ukoliko hoće da bude dovoljno demokratska, samokritična i da povrati neko samopoštovanje.

U Skupštini je rečeno da je stavljena tačka na izbor članova Saveta i da oni mogu mirno da rade.

- Svako davanje izjava pre nego što se cela ova procedura ne završi, a to znači pre nego što recimo Ustavni sud ne donese odluku o tome, prejudiciranje je stvari i loše je. Ako se krene u taj posao, u raspodelu frekvencija, onda će nastati strahovite štete. Dobro bi bilo da se ovim Ustavni sud što pre pozabavi i kaže da li je ne poštovanje procedure bitna, ili nije bitna povreda Zakona.

Članovi Saveta su u posebnoj poziciji, kolika je njihova odgovornost za ovo što se dešava?

- U celoj ovoj priči oko Saveta, članovi tog tela nisu krivi i ni na koji način ne snose odgovornost za ono što se s njima događa. Za sve ovo je kriva Narodna Skupština. I, ako bi bilo dovoljno sluha, bilo bi nužno da se Narodna Skupština izvini članovima radiodifuznog Saveta zato što se na ovaj način poigrala s njima, i s njihovim ugledom.

M. DAPČEVIĆ