24. 07. 2003

Bivša sila

logo_nin.jpg

logo_nin.jpg

Vlasnici televizija u svetu gledaju kako da se otarase te skupe, zastarele igraeke. No, pošto su Srbi narod-dete, ovde vlada prava otimaeina za mesto na televiziji kao da je ona obeaana igraeka za politieare.

Tresla se gora, rodio se komarac. Nije stvar u komarcu, nego u njegovom lošem zdravstvenom stanju. Sumnja se na malariju.

To je, u najkraaem, rezime tajne sednice srpskog parlamenta eija je tema bila ponovljena rasprava o trojici elanova Radiodifuznog saveta, prilikom eijeg su svojevremenog izbora prekršeni zakoni. Profesionalna udruženja, javnost i me?unarodne (medijske) organizacije zahtevale su da se izbor Saveta ponovi u celosti, sa drugim kandidatima,kako bi se ispravile kobne greške prilikom prvog “izvlaeenja”. Ali ne. Skupština se bavila samo trojicom spornih elanova (Cekia, Cvetkovia, Radenovia), uz unapred istaknutu tvrdnju da su, samim protokom vremena, zakonski propusti ueinjeni njihovim izborom, anulirani. Prosto - zastareli. Pa su spornoj trojici potvr?eni mandati.

Istovremeno, Skupštini nije bilo ni na kraj pameti da raspravlja o popuni dva mesta u Savetu koja su ostala upražnjena ostavkama Vladimira Vodineliaa i Snježane Milivojevia. Jer, tim bolje za Savet ako je nepotpun, pošto ae sporne lienosti u njemu lakše i efikasnije izvršavati poverene im zadatke. Zbirka zadataka vea postoji. U javnosti je ovakva logika gospode Koraaa (koji je izbor ocenio nespornim) i Pajtiaa (koji je obelodanio zastarelost zakonskog propusta) ocenjena kao još jedan skandal u nizu nepoštovanja institucija sistema, odnosno, njihove zloupotrebe za vulgarnu ambiciju oeuvanja vlasti.

Ovog novinara je sve to više podsetilo na davne premijere Nušiaevih komedija. Koje su, nema zbora, bile redom skandalozne. Izgleda da se mentalitet svastikinog buta i kljukane dinastije (a o detetu koje kaki pored noše vea i da ne govorimo) nastavlja i u politici današnje vlasti. Buduai da je, kako rekosmo, ova peripetija oko Radiodifuznog saveta jedna politieka igra sa dosta komienih elemenata.

Uz ljude koji eine taj Savet, a u davnom su ratu sa nekim medijskim provajderima (Cekia-Matia, Cvetkovia-Matia), vlada ae imati glavnu ree kod dodeljivanja nacionalnih frekvencija. Oni, naime, misle da ae njihov politieki rejting porasti ako svoje virtualne planove (najnoviji je ideja DS-a o našem ulasku u EU vea 2007. godine) saopštavaju eitavoj zemlji. Umesto da izvršavaju svoje obaveze. A to znaei kako nisu izvukli lekciju iz nesnosne inflacije “politiekih likova” na svim postojeaim televizijama tokom vanrednog stanja (i posle njega), koji se negativno odrazio na rejting vladajuaih partija, posebno onih liliputanskih, i uzurpatorskih ministara i einovnika. Zakljueak: njihovo poznavanje televizije je zastarelo. Oni i dalje misle kako je ona “golem fenomen”. Išli su u pogrešnu školu.

Tamo su propustili nastavnu jedinicu o tome da su tzv. nacionalne televizije zapale u zapeaak pod konkurentskim pritiskom globalnih mreža (Si-En-En) i lokalnih stanica. Protiv globalnih mreža ništa se ne može. One su svuda oko nas i ne nameravaju da se povuku. Ali ae, mimo svakog oeekivanja, nepravde prilikom raspodele nacionalnih frekvencija iai naruku tobože ošteaenim regionalnim i lokalnim televizijama. Vlada živi u iluziji onog (u me?uvremenu propalog) marketinškog pravila da treba misliti lokalno, a delovati globalno. Tako se, kažu, najlakše stiže do Brisela.

Šta bi to moglo da znaei polukvalifikovanom radniku iz Leskovca? Znaei da ae mu nacionalne televizije (“javni servisi”) biti dosadne na smrt. On ae se okrenuti “domaaoj” (gradskoj, seoskoj...) televiziji, koja misli globalno (demokratija, ljudska prava...), ali deluje lokalno, prepuštajuai svetske teme Si-En-Enu. A izbori se, kako znamo, dobijaju “na lokalu”. Ili se vlast, po pravilu, nasilno ruši u Beogradu. Otuda B92 i nema ambiciju da, ako vea ne može, ako se Cekia zainati, postane nešto više od “gradske televizije”, koju iz dana u dan gleda sve veai broj ljudi. Istovremeno, nominalnu “gradsku televiziju” Studio B, koja se finansira iz gradske kase, uz obavezu da zastupa politiku ovdašnje uprave, više niko i ne gleda. Kao što se na “državnoj televiziji” gledaju iskljueivo serije. Nisu loše. Vesti su, za promenu, grozne.

Ovakvo raslojavanje auditorijuma potvr?uje davni teorijski zakljueak da je vreme televizije u politici prošlo. Svi koji misle suprotno u velikoj su zabludi i rade sebi o glavi. Ova zastarelost nije rezultat lošeg rukovo?enja ili nezanimljivosti programskih sadržaja, vea je više ontološke prirode i inkubirala se u samim tehnološkim svojstvima tog “najmoanijeg medija”. To je, inaee, opšti medijski zakon. Jer, kažu teoretieari, svaki novi medij je tek posledica ostvarene društvene promene, on olieava nešto što se vea dogodilo. Televizija je, kao i drugi mediji, mrtvoro?enee.

Ovo ne znaei da ae televizija nestati. Sa njom ae se dogoditi isto ono što se dogodilo konjima kada je njihovu ulogu u javnom saobraaaju preuzela parna mašina. Postaae medij zabave i razonode, sportskih prenosa, katkada nastavno sredstvo, a jednog dana možda eak i umetnost. Politika ae biti “dodatak”, bez nekog veaeg uticaja na celinu programa. Vesti ae sve više poprimati svojstva šou-programa.

A prava mašina u ovom medijskom slueaju, u ovoj neprekinutoj tehnološkoj revoluciji, biae “mreža”, odnosno Internet i druge izvodnice kompjuterske tehnologije. Tamo možete pronaai sve, od Enciklopedije britanike do “Pinka”. Ili nešto pornografsko. Politiku aete zaobilaziti. Niko neae moai da vas spreei. Televizija nije nešto što ae vas mnogo interesovati. Ali ae televizija biti tek “kolateralna šteta” ove predstojeae medijske (r)evolucije. U veaoj opasnosti su škole i - politika. U vreme kompjutera uspešan politiear mora biti spreman da skoei u bazen sa ajkulama. Ili da poljubi svinju u usta, ne tražeai evaraka. Jesu li ovi naši spremni na to ili ae se i dalje služiti metaforama o bebi koja je kakila pored noše.

Ova izvesnost me podseaa na znamenitu Sen Žistovu misao da revolucionari/reformisti koji revoluciju/reforme izvedu tek do pola, samo sebi kopaju grob. Radiodifuzni savet je, u tom smislu, lopata. Zakopaae ih duboko.

BOGDAN TIRNANIĆ