16. 02. 2004

Zablude saveta za radiodifuziju

glas-javnosti-logo.jpg

glas-javnosti-logo.jpg

Kakve veze ima Ministarstvo za saobraćaj i telekomunikacije sa utvrđivanjem broja nacionalnih mreža

Konferencija za novinare i objavljivanje izveštaja o oceni rada elektronskih medija u predizbornoj kampanji, ponovo su otvorile temu rada Radiodifuznog saveta Srbije. Rad koji bi se više mogao svesti na pricu šta Savet treba da radi, ali ne i šta je do sada uradio (jer nije uradio ništa), idealna je prilika da se još jednom osvrnemo na ono kome i cemu ovo telo (ne) služi.

Pojednostavljeno, ne služi nikome i nicemu, osim što postoji, mada ni to nije sigurno. Zašto? Zato što Agencija za radiodifuziju i Savet kao njen najviši organ pravno još nisu konstituisani, pošto nemaju Statut koji je po Zakonu o radiodifuziji morala da usvoji Skupština Srbije. A to nije ucinjeno.

Nije učinjeno

Pored toga Skupština je morala da odobri finansijski plan Agencije, što takode nije ucinjeno. Kako se sada rad Agencije finansira pitanje je za Vladu Srbije i Ministra za finansije. Kako je Savet izradio pecat, bez statuta pitanje je za tužilaštvo, jer se u ovom slucaju morao poštovati Zakon o izradi državnog pecata (radi se o organu kome su povereni državni poslovi).

Nije odraden ni posao oko imenovanja upravnih odbora takozvanih javnih radiodifuznih servisa. Još pocetkom septembra meseca Savet je raspisao konkurs za izbor clanova, ali ni posle pet meseci, nema upravnih odbora. Po izjavi clana Saveta, Vladimira Cvetkovica, ceka se da o tome poslednju rec da Skupština Srbije (?). Nejasno je kakve veze ima Skupština Srbije sa izborom pomenutih clanova UO kada njih samostalno treba da izabere i postavi Savet. Suština citavog Zakona o radiodifuziji i jeste u tome što je Savet dobio ogromna ovlašcenja da potpuno samostalno povereni posao obavlja. Ali ni previše slobode nije za onoga ko ne zna šta ce sa njom.

Velika zbrka

Da je medu clanovima Saveta po ovom pitanju konfuzija, vidi se po tome što je predsednik Saveta pre samo dva meseca rekao da ce se sa imenovanjem upravnih odbora sacekati dok produ izbori. Prodoše i izbori. Lista kandidata utvrdena je još sredinom oktobra meseca, kako su sami clanovi Saveta javno obelodanili, ali ništa. Sada se ceka formiranje Skupštine Srbije (?).

Na istoj sednici oktobra meseca Savet se, po tvrdnji predsednika, obratio pismeno Ministarstvu za saobracaj i telekomunikacije sa molbom da definiše maksimalan broj tehnicki mogucih mreža sa nacionalnom pokrivenošcu da bi Savet što pre raspisao konkurs za dodelu dozvola za emitovanje. I ovde se Savetu moraju postaviti dva pitanja:
Kakve veze ima Ministarstvo za saobracaj i telekomunikacije sa utvrdivanjem broja nacionalnih mreža koje su potrebne za emitovanje radio i televizijskog programa, kada u Zakonu o telekomunikacijama taj posao treba da vrši Agencija za telekomunikacije, koja je potpuno nezavisna od ministarstva, tako da ministarstvo samo daje saglasnost na njen predlog. Clanove Upravnog odbora Agencije bira Skupština na predlog Vlade, pa je Savet za radiodifuziju morao da se obrati Skupštini i pita zašto još nema Agencije za telekomunikacije. Da li je moguce da clanovi Saveta za radiodifuziju nisu citali Zakon o telekomunikacijama?

Nema elaborata

Definisanje broja mreža sa nacionalnom pokrivenošcu obavlja Agencija za radiodifuziju na osnovu potreba emitera, odnosno na osnovu strategije razvoja radiodifuzije koju Agencija za radiodifuziju mora da donese pre nego što zatraži tehnicku podršku u raspodeli frekvencija. Ova strategija još nije uradena, a to je prvi i jedini posao koji je bilo moguce uraditi bez statuta, pecata, saglasnosti vlade i skupštine. Samo pisanje elaborata. A njega nema. Dakle, put je obrnut od onoga kako uredenje prostora za radiodifuziju zamišljaju profesori i doktori Filozofskog fakulteta, Cekic i Cvetkovic, inace strucnjaci za primenjenu etiku, filozofiju prava, aksikologiju i anticku filozofiju.

Javno je izneta i namera Saveta za radiodifuziju da što pre izvrši legalizaciju postojeceg stanja u oblasti radiodifuzije. Pa, ako im je to namera cemu onda toliko natezanja oko donošenja Zakona i izbora clanova Saveta, rigorozoni uslovi za izbor nekompromitovanih, strucnih i moralnih pojedinaca. Legalizacija postojeceg stanja je najjednostavniji postupak i može ga uraditi svako. Efekat legalizacije je - ko je mimo zakona radio i stekao pozicije, sada mu je zakonom dozvoljeno da nastavi sa radom. Ono što se nekad nazivalo haosom u etru, uz pomoc Zakona, preko noci postaje uredeno. U oblasti telekomunikacija, kao i kablovsko distributivnih sistema to znaci i legalizaciju kriminala, jer su svi KDS operateri svoje pozicije zauzeli na divlje, ubirajuci mimo zakona pare od gradana. Soros je tako ugrabio najviše za svoj SBB sistem.
Najzad, samoutešna izjava Vladimira Cvetkovica da izbor clanova Saveta nema veze sa promenom vlade u osnovi je tacna. Zbog promene vlade, clanovi Saveta nece i ne treba da budu smenjeni, ali promenom Zakona o radiodifuziji, a što je neminovnost, moraju biti smenjeni. Zakon o radiodifuziji, koji su radili novinari i politikolozi, a sprovode filozofi ne može da funkcioniše ni u jednoj zemlji na svetu, pa ni u Srbiji, i to se vec pokazalo.

Ipak, oblast televizije i javne radiodifuzije mora da funkcioniše i obavlja one poslove koji su joj povereni. Zato je donošenje novog zakona o radiju i televiziji jedan od prioritetnih zadataka novog parlamenta i nove vlade.

IVANA ŽIVKOVIĆ
BEOGRAD