02. 03. 2004
Radiodifuzija i filosofija
"Nisam prekršio zakon", "Glas javnosti", 26. februar 2004. godine
Zahvaljujem gospodinu Cekiću što je agilno stao u odbranu nezakonitog rada Saveta agencije za radiodifuziju čiji je predsednik. Time mi je dao mogućnost da ponovo (po ko zna koji put) skrenem pažnju u javnosti na to koliko je loš Zakon o radiodifuziji, a nastojanje gospodina Cekića da ga pošto-poto i po sopstvenom (više filosofskom nego pravnom) tumačenju sprovede, jalov posao koji ničemu ne vodi.
Šta je sporno?
1. a) Da bi Agencija mogla da radi mora da ima pečat, a oblik i sadržina natpisa pečata dati su Statutom. Na Statut saglasnost mora da da Skupština Srbije (što znači da prihvati sve što u Statutu piše). A šta ako Skupština ne prihvati baš oblik i tekst pečata,koje je Statut definisao? A gospodin Cekićje već počeo da ga koristi, pa je stav 3 član 33 praktično prekršio.
1. b) Isto je i sa finansijskim planom. Šta ako Skupština ne odobri sredstva iz plana, pošto se radi o sredstvima iz budžeta države, bez obzira što ste ih vi u Savetu usvojili?
1. c) Da dodam ovde i problem izbora agencija kojima ste poverili nadzor nad radom emitera u vreme izborne kampanje. Da li ste to uradili u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama? Da li ste uzeli najpovoljnije ponude, s obzirom da ste njihov rad finansirali sredstvima iz državnog budžeta (ili su možda radili besplatno)?
2. Agencija za radiodifuziju "vrši javna ovlašćenja", član 6 Zakona o radiodifuziji. Ja nisam pomenula da ste izvršili krivično delo, već da time treba da se bavi tužilaštvo.
Sumnja da je neko počinio krivično delo nije krivično delo doktore Cekiću, pa je vaša pretnja u vidu lične poruke koju ste mi uputili besmislena.
3. Nedostajuća sredstva se obezbeđuju iz državnog budžeta, a njega usvaja Skupština. Ima li u poslednjem usvojenom budžetu stavke o finansiranju Agencije za radiodifuziju ili ste stavljeni na poziciju subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama pri Ministarstvu kulture i medija? Da li je prihvaćena suma koja je data vašim finansijskim planom?
4. Kažete da se pre imenovanja Upravnih odbora javnih servisa mora izvršiti deobni bilans RTS i RT Novi Sad, ali ste konkurs za članove UO raspisali još pre 6 meseci. Pa zašto ste onda žurili, a sada čekate? Zašto ste pre izbora izjavili da nećete imenovati UO dok se izbori ne okončaju? Sutra možete reći da ćete ipak sačekati nešto treće, četvrto... Ko vas, kolega Cekiću, zapravo sprečava da radite samostalno, nezavisno, onako kako ste to u nekoliko vaših javnih istupanja nagovestili?
5. Suštinska odredba Zakona o telekomunikacijama je da se osnivanjem Agencije za telekomunikacije neke nadležnosti Ministarstva izmeštaju u Agenciju. Jedna od tih nadležnosti je donošenje plana raspodele radio - frekvencije. Da je Agencija u sklopu Ministarstva onda bi bi se moglo reći da taj posao u širem smislu obavlja Ministarstvo, ali nije tako. Vaše pismo Ministarstvu je ipak otišlo na pogrešnu adresu.
6. Definisanje broja nacionalnih mreža, ali i regionalnih i lokalnih mora da potekne od Agencije za radiodifuziju, jer se ta raspodela vrši upravo na osnovu kriterijuma po kojima će se izdavati dozvole za emitovanje onima koji ih ispune. Kriterijume donosi Agencija za radiodifuziju na osnovu "famozne" strategije razvoja kojom država definiše kakve su joj namere u oblasti radiodifuzije, gde je neophodno lokalno pokrivanje itd. (da vam ne otkrivam šta sve treba da sadrži ova strategija, pošto je to vaš posao).
Sve to čime se određuju kriterijumi rada Agencija za radiodifuziju, a onda se traži tehnička podrška Agencije za telekomunikacije koja treba da napravi plan raspodele frekvencija. Dakle, kriterijume definišete vi, i oni moraju biti uneti u Zakon o radiodifuziji, u skladu sa preporukama Saveta Evrope. Tek onda se raspisuje konkurs. Tu nema lepih želja emitera, već isključivo stručnost i vizija ukupnog radiodifuznog prostora za narednih 5, 10 ili 15 godina.
7. Kažete da ćete legalizovati samo one emitere koji su tehnički postigli nacionalnu pokrivenost. A zbog čega bi oni bili povlašćeni pri dodeli dozvola za emitovanje kada su se svi širili nelegalno? Na čijim se emisionim stubovima nalaze njihovi predajnici? Ko još osim prvog programa RTS-a ima geografsku nacionalnu pokrivenost?
Na kraju, drago mi je što je kolega Cekić ispravio moje ime u Ivona Živković (umesto Ivana kako je greškom pisalo), te potvrdio da mu nisam nepoznata i da ne radim u tajnosti, kako je sam zaključio. Štaviše, ne znam da li je iko toliko medijski skretao pažnju na neprimenjivost ovog zakona, kao što sam to ja činila u protekle tri godine.
Da li sam nastupala pri tome ekspertski? Nisam ni politikolog, ni doktor filozofije, da bih se mogla pohvaliti kao ekspert za radiodifuziju, što je izgleda neki novi naučni trend u Srbiji. Nisam nikad postavila ni jedan predajnik, pogotovo ne ilegalno, verujući da se predajnicima bave inženjeri telekomunikacije sa ETF-a, kao i da sve treba raditi legalno.
Nisam sa 21 godinom osnovala niti bila glavni urednik ni jedne radio - stanice, jer to su u ono vreme kada je to učinio dr Cekić mogli samo podobni Omladinci i članovi (jedine) Partije, a ja to nisam bila. Naprotiv, i moj dolazak na RTS 1985. godine bio je veoma težak jer je Fakultet dramskih umetnosti, koji sam završila, posebno bio nepovoljan tadašnjim partijskim kadrovima sa priznatim "akademijama" i "univerzitetima", ali i "naprednim omladincima".
Ipak za proteklih dvadeset godina rada na RTS-u, uspela sam da realizujem bar dve hiljade emisija, te sam nešto malo o televiziji i naučila. Radom na divljoj radio - stanici, kao kolega Cekić, nisam se bavila nikad, priznajem, i ne bih se time nikada bavila.
IVONA ŽIVKOVIĆ,
TV REDITELJ, FILMSKI I TV MONTAŽER, SCENARISTA I NOVINAR, BEOGRAD
pošalji komentar
-
Nema komentara.
