21. 04. 2005

ŠAMARANJE MEDIJA

Politika , 21.4.2005.

Da neko iz crnogorske vlasti nije doturio dokument Narodnoj stranci Crne Gore, ne bi se, ko zna do kada, znalo da je Ministarstvo inostranih poslova ove republike još u februaru poslalo obrazac premijeru Milu Đukanoviću i predsedniku republičke skupštine Ranku Krivokapiću o tome kako u “suru” treba uterati ovdašnje medije koji su, po svoj prilici, u manjoj ili većoj meri, počeli polako da se osokoljavaju i izlaze ispod skuta ovdašnje vlasti. Zanimljivo je da je to ministarstvo, na čijem je čelu odnedavno Miodrag Vlahović, oživelo metode nekadašnjih centralnih komiteta Saveza komunista i razvrstalo novine na podobne i nepodobne, propisujući recepturu šta sa kojim medijem i novinarom treba da se uradi.

Ministarstvo izražava zadovoljstvo izveštavanjem ovdašnje privatne televizije Antena, radija Antena M i Drugog programa TV Crne Gore, kao i TV Skaj Sat, pa veli da Vlada treba materijalno da im pomogne. Na druge, nedovoljno poslušne medije, po zamisli ovog ministarstva, vlast treba da utiče na razne načine, posebno na uređivanje Prvog programa RTV CG.

Kontriranje aktivnostima Vlade

– Karakteristični su po nekritičkom ustupanju prostora stavovima minornih opozicionih stranaka... selekcija uređivačkog kadra je takva kao da je jedini cilj bio pronaći ljude koji nisu naklonjeni vlasti. Tako je urednik Prvog programa novinar čija je porodična logika kontriranje aktivnostima Vlade po svaku cenu i njenog prvog čoveka. Slično je strukturisan i DESK, a novinari naklonjeni ideji nezavisnosti i ne uživaju zavidan nivo – piše MIP. Dodaje se da je ista stvar i sa dnevnikom Vijesti i agencijom Mina, “zavisnoj od stranih donatora i sa problematičnim profesionalnim dignitetom uređivačkog tima, a njene informacije prenosi štampa i mediji bez provere pouzdanosti”.

Za Pobjedu kažu da je bezlična, a Republika bez ikakvog uticaja. Stoga je po MIP-u neophodno bolje organizovati Vladin Biro za odnose s javnošću, organizovati privatnu TV IN “na drugim osnovama”, uticati na Pink da pojača informativnu propagandu i izbaci “kulturni kič”, organizovati dopisničku mrežu RTVCG iz svetskih centara, ali da dopisnici budu Crnogorci, jer su Beograđani nepouzdani...
Posle obelodanjivanja Analize, na kojoj je zaglavlje Ministarstva inostranih poslova i overa pečatom tog ministarstva, mediji su žestoko reagovali i Vlahovića proglasili “Ždanovom iz našeg sokaka”.

Ko je plenio novine

Kad se analizira situacija s medijima, doduše ne onima koji izlaze u Crnoj Gori, izuzimajući list Dan, mnogo žešći napadi od poslednjih u Crnoj Gori nisu nikako ni prestajali. Istina, ovo je prvi put da neko napadne medije koji su bili sa tom istom vlašću u velikoj ljubavi, pa su u poslednje vreme pokušali da joj pobegnu iz kandži.

Da podsetimo, ista ova sadašnja vlast, javno je spaljivala Politikina izdanja, plenila ih, kao i Večernje novosti, a ni do danas niko nije uspeo “da odgonetne” ko su ljudi koji su u Bijelom Polju iz tadašnjeg vagona Politike istovarili sva njena izdanja i odneli ih u nepoznatom pravcu. Policija im “začudo” još uvek nije ušla u trag. Novinarima te kuće je prećeno, pa je čak u Podgorici zbog svojih tekstova novinar Politike i pritvaran, povremeno mu je i život bio ugrožen, vladajuće stranke su objavljivale pamflete i sve se to smatralo “demokratskim i normalnim”. Štaviše, spaljivanje Politike i plenidbu Večernjih novosti aminovao je tadašnji Vladin sekretar za informacije Božidar Jaredić.

Progon javne reči nikada nije prestajao. Pre nekoliko dana crnogorska vlast se pročula po tome što je, umesto da predloži Zakon o slobodnom pristupu javnim informacijama, odnosno o slobodi informacija, pokušala da proturi tekst o praktičnoj zabrani informacija, ali pod tobožnjim okriljem demokratičnosti. Ustali su protiv tog predloga, prvi put zdušno, novinari, a podržale su ih i stranke i nevladine organizacije. Tekst je izmenjen i neće moći da prođe dok ne dobije stvarni slobodni, u svetu priznati, model slobodnog pristupa informacijama.

”Ždanovizam” jednog ministarstva i ministra Vlahovića, koji se sada odriče analize krvotoka medija i njihovog mentalnog i političkog zdravlja, tvrdeći da zna ko je sve pratio i merio puls medija i propisao recepte za ubrizgavanje onog što bi bilo po meri Ministarstva, neće da oda analizatora, pošto je, veli, reč o običnom čoveku, a ne o Vladinom činovniku.

U ovom neprestanom ratu protiv javne i slobodne reči, koja je u Crnoj Gori plaćena i krvlju, treba pre svega pomenuti ubistvo glavnog urednika Dana, najtiražnijeg crnogorskog lista. Ko zna kakve su sve analize pravljene, spletke skovane i u nečijoj bezumnoj glavi sastavljane pre nego što je doneta odluka da ispale rafale u Duška Jovanovića, perjanicu slobodnog novinarstva u Crnoj Gori.